U organskoj poljoprivredi, upotreba sintetičkih pesticida i herbicida strogo je zabranjena. Zato se za zaštitu koriste uglavnom biljni preparati i to najčešće kao preventivna sredstva, jer i ovde važi zlatno pravilo "bolje sprečiti nego lečiti".
Veliki broj proljoprivrednika danas veoma lako poseže za upotrebom hemijskih sredstava kada se za to javi potreba u njihovim usevima ili zasadima ne razmišljajući mnogo o posledicama po samu kulturu, zemljište ili zdravlje ljudi. Činjenica je i da danas čini se ima mnogo više bolesti i štetočina koji znaju da naprave ogromne štete ali i pored toga ponekad treba dati prednost zdravijim i ekonomičnijim rešenjima.
Zaštita biljaka od bolesti i štetočina prirodnim putem nekada nije efikasna i brza kao i zaštita hemijskim sredstvima ali koristeći hemiju uništavamo i korisne organizme. Kako je poslednjih godina organska proizvodnja sve popularnija i zaštita biljaka prirodnim putem dobila je na značaju. "U organskoj proizvodnji upotreba sintetičkih pesticida i insekticida strogo je zabranjena, a za tu svrhu koriste se preparati na bazi biljka,koji se naravno mogu koristi i u konvecionalnoj poljoprivredi," kaže Radmila Ćalić, savetodavac za zaštitu biljaka iz lozničke poljoprivredne službe.
Prema njenim rečima suština organske proizvodnje je da biljke održimo što zdravije koristeći organska đubriva, kvalitetni kompost i glistenjak, biljke prskati biljnim preparatima a ukoliko se i pojave, zaražene delove redovno odstranjivati. Tako će i biljka postati zdravija, otpornija i sa kvalitetnijim plodovima.
Lozničanka se vratila iz Portugalije kako bi se bavila organskom proizvodnjom
Biljke pozitivno utiču na čoveka, zašto ne bi i jedne na druge. Recimo, kopriva, gavez, komorač, peršun su biljke koje pospešuju rast i obogaćuju zemljište, a veoma uspešno protiv štetočina deluju neven, dragoljub, zova, pelin, kamilica, orah... "Još davno su ruski poljoprivrednici uz žito sejali i kamilicu, verujući da pospešuje rast a danas je naučno potvrđeno da samo jedna biljka kamilice štiti površinu od 1 m2 od pojave zemljišnih štetočina," objašnjava ona.
Veoma uspešno za suzbijanje zemljišnih štetočina može se koristi neven, čija isparenja teraju grabljivce od biljaka, a posebno se dobro pokazao u simbiozi sa šargarepom.
Kako Ćalićeva navodi, posebnu pažnju treba posvetiti biljci pod imenom dragoljub, jer ima izuzetano veliki procenat antibiotika i može se koristiti i u ljudskoj ishrani svež ili kao salata. To je jednogodišnja puzavica, dužine do dva metra, a dve biljke posejane pored voćke i omotane oko nje u velikoj meri suzbiće pojavu biljnih vaši. Pored toga, kulture koje su napadnute biljnim vašima poželjno je isprskati retkom kašom od zgenječenijh listova dragoljuba.
"Za zaštitu se mogu koristi i neke povrtarske kulture kao što je recimo beli luk, koji takođe ne prija zemljišnim štetočinama a posađen između redova jagode pomaže da ove voćke budu mnogo čvršće. Ren posađen po obodu zasada krompira pomoći će u dobijanju zdravijih i krupnijih krtola a zasađen pored trešnje, može sprečiti i pojavu monilije i izazivača truleži," navodi ovaj stručnjak.
Dodaje da ovakav vid zaštite najbolje rezultate daje na manjim parcelama, kakve obično i jesu u organskoj proizvodnji ali i da svaka domaćica koja ima baštu može primeniti ove jednostavne savete kao recimo da će biljka kima u blizini zasada krompira poboljšati ukus samih krtola, a isto će delovati i peršun u blizini paradajiza. Peršun će pozitivno delovati i protiv nekih parazita koji napadaju luk.
Inženjer poljoprivrede i arhitekture uspešni u organskoj proizvodnji
Objašnjava i da izuzetno dekorativna biljka, zbog čega je i mnogi gaje, ricinus ne dozvoljava prisustvo krtica u svom okruženju. A da bismo u bašti ili zasadu primenili biološku zaštitu, ne smemo uništavai baš sve organizme jer neki nam mogu biti i od koristi. "Nisu nam baš svi neprijatelji, vrlo je važno zadržati korisne životinje koje nam mogu pomoći u borbi protiv štetočina. One su bitne jer veliki broj životinja se hrani raznim štetočinama koje nama zadaju glavobolju pa zašto to ne iskoristiti."
Objašnjava da su nam najbolji pomagači ptice, ježevi, bubamare, bogomoljke koji su prirodni neprijatelji mnogih štetočina. Bubamare i njene larve dnevno pojedu i do 400 lisnih vaši, a da bi bubamare imale šta jesti ne treba uništavati prve lisne vaši koje se jave u proleće jer ćemo tako smanjiti i broj bubamara kojih ionako prema njenim rečima ima premalo.
Dodaje i da žabe i ježevi u usevima uništavaju veliki broj puževa koji znaju da naprave ogromne štete. Ptice kupe gusenice i druge štetočine. "Zaštita prirodnim putem neće uvek dati efikasne rezultate kao i hemijska zaštita. Potrebano je postupak ponoviti više puta a pre svega sredstva koristiti preventivno kako ne bi ni došlo do zaraze ili pojave štetočina. Na taj način štitimo okolinu i zdravlje ljudi.
Veoma često savetuje poljoprivrednike, pre svega malinare da nekad okopaju svoj zasad, pogotovo u periodu nakon zimskog mirovanja. "To je izuzetna mera zaštite, jer okopavanjem izbacujemo na površinu štetočine koje su prezimele u zemljištu i jedva čekaju lepo vreme da se ubuše u lastare, a onda ih sunce ili ptice unište," zaključuje ona.
Tagovi
Autorka