Organska proizvodnja je nedovoljno zastupljena u Srbiji, ali ni dovoljno predstavljena u medijima, pa još uvek postoji nepoverenje.
Još uvek postoje nedoumice šta je organski, a šta domaći proizvod i zbog čega je organska proizvodnja važna za nas, ali se poslednjih godina znatno promenila svest ljudi o tome koliko je hrana bitna, naročito kada se pogleda koliko klimatske promene utiču na poljoprivredu.
"Mnogi ljudi se pitaju šta je organska proizvodnja, kao da nekad postoji fama oko toga, postoji li ili ne, da li je to prevara ili je to stari način poljoprivredne proizvodnje, koji je, eto, postao moderan. Upravo zato je važno da se i novinari sa svoje strane edukuju i razumeju sve to, a u cilju da se dopre do što većeg broja kupaca. Kada se na pravi način prenosi, kupci će onda znati da organska proizvodnja postoji, da se ona odvija u specifičnom okruženju koji je kontrolisan i sertifikovan", kaže iz asocijacije "Serbia organica" Ivana Simić.
Organski proizvođači sve više koriste autohtone sorte u biljnoj proizvodnji, ali počinju i da geje određene rase životinja koje su bolje prilagođene životu na našim prostorima, ali i otpornije na bolesti. Osnova organske proizvodnje jeste u stvari da se očuvaju i stvore baze semena autohtonih sorti.
"Ti proizvodi nose u sebi drugačiju vrstu energije, oni su korisni, dobri i ukusni, a proizvođači se trude da upravo koriste semena starih autohtonih sorti, koje su često zaboravljene, a sa sobom nose lepe mirise i ukuse", kaže naša sagovornica.
Sektor organske proizvodnje ima stabilan rast poslednjih godina, ali je Srbija još uvek ispod evropskog proseka. Postoji i trend da se ljudi iz gradskih sredina opredeljuju za povratak na selo i što prirodniji život.
"Ono što je zanimljivo, to je da su u pitanju mlađi ljudi, ima i onih obrazovanih koji su se ostvarili u nekom poslu, ali ih opet vuče nešto da rade u svom životu. Mi imamo u ovoj oblasti ljude koji se edukovani, bilo da su završili poljoprivredni fakultet, ali nekada je i to mač sa dve oštrice", naglašava Simićeva i dodaje da je nekada bolje krenuti od samog početka, bez predsrasuda učiti i nekada su, kako kaže, takvi proizvođači veoma uspešni, jer su prijemčiviji za sve što je novo.
Organska poljoprivreda se oslanja na stara, tradicionalna znanja, naglašava i dodaje da se ona nadograđuje naučnim dostignućima i inovacijama.
Proizvođači organskih proizvoda se dobro snalaze sa plasmanom svoje robe, zato što koriste alternativne načine snabdevanja kupaca.
"Živimo u vremenu kada u svakom maloprodajnom objektu imamo lepezu proizvoda, ali se poslednjih godina pokazalo da se tržište može narušiti, pa je bitno imati mogućnost da se kupci snabdeju na kućnom pragu", kaže sagovornica i dodaje da što se tiče poverenja, uvek ima onih koji ne veruju kako je taj proizvod nastao, ali zato postoje mediji, ali i direktni susreti da se pokaže da je organska proizvodnja realnost.
Ren, orasi, bel ii crni luk, tikvice, jaja, spanać, blitva i još desetak proizvoda na porodičnom gazdinstvu Jovanović iz Stare Lipovice u opštini Barajevo, proizvode se na potpuno prirodan način, a za to poseduju i sertifikat.
"Organskom proizvodnjom voća i povrća se bavim od 2019. godine. Imamo i plastenike, a gajimo i na otvorenom", kaže Radmila Jovanović i dodaje da ono što je zanimljivo je, da imaju stare sorte voća koje su stare i preko 100 godina i dobar deo prerađuju u sokove.
“Ima dosta izazova u radu. Pre svega klima se dosta promenila, teško je da se biljke gaje na otvorenom, bez zasene i navodnjavanja. Trudimo se da sve bude prirodno i da kako priroda diktira, tako se i ponašamo. Za plastenike sam dobila subvencije i pored porodice, pomoć imamo i od kumova i prijatelja. Mnogo ima rada, pre svega fizičkog posla", kaže Joanovićeva i dodaje da je isplativo, jer sve više ljudi prepoznaje njihov kvalitet.
Organski načini za suzbijanje korova - u voćnjaku i povrtnjaku?
Drago im je što se proizvodi traže, ali to su male količine. Imaju želju da povećaju proizvodnju i nadaju se da će to moći da plasiraju. Uglavnom se oglašavaju preko društvenih mreža, preporučuju ih prijatelji, a ima i onih koji su kupovali od njih, pa žele ponovo. Uglavnom porodice kupuju, nemaju kapaciteta da prodaju na pijaci ili da snabdevaju restorane.
U Srbiji je pod organskom proizvodnjom oko 23 hiljade hektara, što je ispod evropskog proseka, a nedostaju i prerađivački kapaciteti. Valjevski kraj je u odnosu na prirodne potencijale nedovoljno iskorišćen, naročito područje oko akumulacionog jezera Rovni, a iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da je će zainteresovanima pružiti pomoć kroz subvencije i edukaciju.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
