• Urbana poljoprivreda
  • 13.02.2020. 16:30

"Zeleni zid" - rešenje za gradsko stanovništvo

Za sve koji žele uzgajati biljke, ali žive u stanu i imaju mali balkon pa misle da je to neizvodljivo, studenti Agromediteranskog fakulteta u Mostaru ponudili su rešenje. Pročitajte detaljan postupak.

Foto: arhiva Agromediteranskog fakulteta
  • 134
  • 10
  • 0

Studenti master studija sa Agromediteranskog fakulteta, Univerziteta "Džemal Bijedić", u Mostaru su u sklopu predmeta Urbana poljoprivreda, osmislili projekat pod nazivom "Zeleni zid". U njegovoj realizaciji su učestvovali doc. dr. Alisa Hadžiabulić i njeni studenti; Maida Šafro, Lejla Behrem, Anis Mrgan, Amar Bajrović, Muhamed Garib, Lejla Begić i Mirza Kovačić.

Umesto da bacamo, reciklirajmo!

Na ovu ideju došli su shvativši da postoji mnogo otpada koji bi recikliranjem našao novu svrhu i postao koristan, a s druge strane su primetili potrebu za rešenjem za urbane stanovnike, koji uprkos želji za svojim biljkama, nemaju prostora za iste.

"Ovim projektom cilj nam je da podignemo svest ljudi o tome kako nekad plastični materijal ne treba da završi u prirodi, već može da bude veoma koristan u našem svakodnevnom životu, a samo jedan od primera je ovaj naš zeleni zid. Baštovanstvo više nije rezervisano samo za ljude sa baštom/vrtom, nego i za urbane stanovnike koji su ukrasne biljke na svojim balkonima zamenili saksijama punim lekovitog i začinskog bilja i crvenim plodovima ljutih papričica. Zeleni zidovi su odlično rešenje za sve one koji žele imati vrt, a ne mogu jer im nedostaje prostora. Zdravu, svežu i ukusnu hranu možemo uzgajati i u sopstvenoj bašti pa čak i ako se radi o malom prostoru", naveli su učesnici projekta.

"Zero Waste" - kako da malim koracima smanjimo svakodnevnu količinu otpada

Ono što je važno kod balkonske bašte jeste pozicija biljaka u odnosu na sunce. Ukoliko je on na sunčanoj strani, tu se sade povrtne bijke i bobičasto voće jer je njima potrebno minimalno šest sati izloženosti suncu. Na balkonima koji nisu na sunčanoj strani, najbolje je uzgajati lisnato povrće poput; salate, blitve, rukole, čak i začinsko bilje kao što su; vlašac, peršun, celer, bosiljak, i druge, odnosno, one koje ne podnose visoke temperature. Najbolji izbor za zeleni zid je svakako južna i jugozapadna strana terase.

Postupak pravljenja "zelenog zida"

Za realizaciju ove ideje, studentima su poslužili: plastične boce, drvena ploča, creva (debljine 5mm i prečnika od 3cm), šrafovi, makaze, papir, skalpel, nož, sveća, akvarijumska pumpa za vodu (jačine 3W), električni tajmer, posuda za vodu (plastična boca od 5l), ekspandirana glina, biljke (lekovito, ukrasno bilje, voće i povrće).

Zatim su nam objasnili i način na koji su napravili "zeleni zid" pa hajde da po uzoru na njih, pokušamo i sami napraviti nešto slično.

  • Kao okvir za konstrukciju, poslužila je drvena ploča (ploča od stola) koja je širine 70cm i dužine 1.50m. Ona može da se zaštiti nekom plastičnom tkaninom ili premaže eko bojom, kako bi je dodatno zaštitili od vlage.
  • Od plastičnih boca napravili su "saksije", u koje se planira sadnja biljaka. Na jednoj strani napravili su rupu širine 7cm i dužine 10cm. Ova rupa pravi se otprilike na samoj sredini boce. Dno se takođe označi i uz pomoć sveće zagreva, a zatim reže skalpelom. Dimenzija rupe na dnu je jednaka dimenziji čepa.
  • Spajanje boca - naš zeleni zid se sastoji od 20 boca od kojih je 5 postavljeno horizontalno u redu, a 4 vertikalno. Vertikalne boce su spajali jednu u drugu, u već prethodno napravljene otvore na svakom dnu. 
  • Nakon spajanja boce u bocu, sledi njihovo pričvršćivanje na okvir (drvena ploča) - one su pričvršćene na drvenu ploču uz pomoć šrafa. Svaka boca po jedan šraf.
  • Kada je završen i ovaj korak, dobijen je kostur zelenog zida. Sada je potrebno napraviti drenažu u svakoj boci, napuniti ih supstratom (zemljom), izabrati odgovarajuće biljke i posaditi ih i kao poslednji korak, jeste izrada sistema za navodnjavanje.

Proizvodnja hrane u urbanoj bašti i njene prednosti

  • Pre same sadnje biljaka, kao i pre punjenja boca zemljom, potrebno je napraviti drenažu za svaku posebno. Za ovo su koristili ekspandiranu glinu, koju su stavljali na samo dno (debljina 5cm).
  • Posle drenaže sledi punjenje sa zemljom ili supstratom. Najbolja kombinacija bi bila miks komposta, glistenjaka i baštovanske zemlje, ali naravno koristimo zemlju koju imamo na raspolaganju.
  • Kada su boce napunjene zemljom, može se početi sa sadnjom biljaka. Izbor bi bile; lekovite vrste (ruzmarin, menta), povrće (celer, peršun, blitva), voće (jagoda), ukrasne biljke (bršljan, kadifica, lovor, tradeskancija)
  • Finalni korak jeste ugradnja sistema za navodnjavanje - korišćenje pumpe koja je programirana na tajmeru, pali se svakih sat vremena i radi 15 minuta. Na pumpu je spojena široka cev (3cm) koja je instalirana na ploču zelenog zida. Na široku cev ugrađene su plastične dizne na koje su povezane uske cevi (5mm) koje su spojene u boce, odnosno, saksije sa biljkama.

Zelene zidove nazivaju i prozorima u prirodu jer imaju sveobuhvatno delovanje na gradsku sredinu. Neke od dobrobiti su te da štite zgrade od spoljašnjih uslova, obogaćuju vazduh kiseonikom, pročišćavaju ga, te snižavaju temperaturu zgrade i okoline. Ovo idejno rešnje, prema nekim procenama, moglo bi potencijalno da utiče na smanjenje zagađenja i smoga u gradovima.


Tagovi

Agromediteranski fakultet u Mostaru Urbana poljoprivreda Recikliranje Balkonsko vrtlarenje Zeleni zid Drenaža


Autorka

Naila Causevic

Majka dvoje dece. Po struci PR menadžer, po zanimanju poljoprivrednica.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

korisnik
pre 2 nedelje

#mojepovrće #mojabašta #naprirodannačin Plastenik koji imamo je napravio naš deda Slavko, od onoga š... Pročitaj celu belešku »