"Zero Waste" - kako da malim koracima smanjimo svakodnevnu količinu otpada

U vreme globalnog zagađenja prirode, kada se svakodnevno iz okeana izvuku velike količine otpada, u vazduh ispusti mnogo štetnih gasova, kada se predviđa porast količine otpada za 70% do 2050. godine, potrebno je pronalaziti i koristiti prakse koje će da smanje zagađenje što je moguće više. Jedna od takvih praksi je i "Zero Waste", odnosno život bez otpada.

Šta je to Zero Waste?

Prema definiciji Međunarodne Alijanse ovog pokreta, zero waste je "konzervacija svih resursa putem odgovorne proizvodnje, konzumacije, ponovne upotrebe i oporavka pakovanja i materijala bez sagorevanja i ispuštanja supstanci koje štete okruženju ili ljudskom zdravlju u zemlju, vodu ili vazduh".  Zero waste ili život bez otpada podrazumeva pet osnovnih principa: refuse - kupujte stvari koje su manje upakovane (poput proizvoda u rinfuzi), reduce - smanjena kupovina stvari, reuse - ponovna upotreba već korišćenih stvari ili kupovina polovnih (ovo se prvenstveno odnosi na odeću), compost - kompostiranje organskog otpada i recycle odnosno reciklaža.

Prednosti ovakvog načina života su mnogobrojne jer ne samo da se smanjuje količina otpada i zagađenje okoline, smanjuju troškovi njegovog zbrinjavanja, takođe se povećava kvalitet života, koriste mnogo zdravije namirnice i kozmetika.

Jeftin način života, ali i dalje bez sistemske podrške

Iz Zero waste-a, Fejsbuk stranice u susednoj Bosni i Hercegovini, koju su pokrenuli Adnan Spahić i Emina Borčak - Spahić kako bi promovisali ovaj način života ističu da život bez otapada nije uopšte skup kako može odmah da se pomisli.

"Mi smo mislili isto tako. Videli smo kozmetiku, metalne slamke, skupe posudice itd. kojih nema kod nas da se kupe, a i mnogo su skupi. Ali, zapravo se kompletan koncept zero waste-a svodi na to da je najbitnije da ne kupujemo nove stvari, da koristimo i cenimo ono što imamo. Počev od garderobe i nameštaja, do plastičnih posudica i kesica. Ako je već kupljeno, treba da se koristi što duže. Minimalistički stil života zapravo je jeftin i nije nikakav luksuz", ističu oni.

Marina Kuburić, Ivana Kulić i Jelena Vukelić, koje i same svakodnevno pokušavaju da žive bez otpada, ističu da bi ovo mogla da postane svakodnevna praksa i kod nas, ali uz učešće svih strana - poslovnih subjekata, vlasti i građana.

"Nažalost, mislimo da ćemo još dugo morati da čekamo da ovaj koncept u širem spektru počne da se primjenjuje i kod nas. Ali pozitivno smo iznenađene koliko je pojedinaca u poslednih nekoliko godina počelo da primenjuje koncept Zero waste u određenim segmentima njihovog života. Svest građana polako se menja, ali potrebni su uslovi koji će i dalje da podstiču i da svima omoguće takav način života. Ono što je ohrabrujuće za zero/low waste pokret, jeste da postoje generacije koje se sećaju  života bez prekomerne plastike. Kroz kratki razgovor sa starijom osobom veoma lako možemo da otkrijemo dostupne i jeftine alternative proizvodima koji se nalaze u plastičnoj ambalaži", ističu one i dodaju da ovakav način života može da bude komplikovan dok se ne naviknete da "razmišljate da u torbi uvek imate ceger, da za kupovinu proizvoda na merenje, naročito od lokalnih proizvođača, nosite svoje posude, da nađete zamenu za proizvode koje ste ranije kupovali, a koji stvaraju mnogo otpada, itd."

Svest građana polako se menja, ali potrebni su uslovi koji će i dalje da podstiču i omoguće ovakav način života.

"Način života bez otpada nije skup, on je čak jeftiniji jer je cilj da se iskoriste postojeće stvari i da im se da nova upotrebna vrednost, a ne prvobitno da se zamene novim i modernim pa čak i ako su bile promovisane kao “zero waste” proizvodi. Ali u pravu ste da mi na našem tržištu još uvek nemamo proizvode koji su dostupni inostrano, ali to je moguće da se reši internet kupovinom, čak po povoljnijim cenama", ističu ove devojke.

Adnan i Emina slažu se da je ovaj način života mnogo jeftiniji i ističu i da je potrebna promena svesti kako bi ljudi shvatili da su oni delom problem, ali i rešenje.

"Ljudi kao potrošači imaju mnogo veću moć nego što misle. Kada niko od nas više ne bi tražio plastične kese, ne bi se više proizvodile. A trenutno se svake minute koristi novih milion plastičnih kesa. To nam pokazuje da ljudima trebaju kese. Potražnja diriguje proizvodnju. Vrlo jednostavno. Tako da svi mi možemo diktirati kompanijama kako da se ponašaju. U svetu već postoje promene gde kampanje i institucije prestaju da koriste jednokratnu plastiku, uvode obaveze veganskih menija u kantine, itd. Sve su to promene koje su došle jer su pojedinci tražili. Ipak, radi se o budućnosti naše dece i kakav ćemo im svet ostaviti u nasleđe. Treba nam veliki broj ljudi koji će da žive low waste, umesto malo ljudi koji će da žive zero waste", ističu naši sagovornici.

Poljoprivreda utiče na količinu otpada

Veliki uticaj na zagađenje ima i poljoprivreda. FAO ističe da je čak 38% vodenih površina Evropske unije izloženo zagađenju koje je uzrokovala poljoprivredna proizvodnja. Intenzifikacija proizvodnje praćena je preteranom upotrebom pesticida i fertilizatora i u velikom broju slučajeva erozijom, salinitetom i nakupljanjem naslaga u vodi. Ovako se zagađuje, ne samo zemljište i voda već i vazduh, stočna hrana, izumiru mnoge biljne i životinjske vrste i dolazi i do zdravstvenih problema kod ljudi.

Treba nam veliki broj ljudi koji će da žive low waste, umesto malo ljudi koji će da žive zero waste, ističu naši sagovornici.

Iz tog razloga se i razvio pojam zero - poljoprivrede koji upravo i ima cilj borbu protiv zagađenja uzrokovanih poljoprivrednom proizvodnjom. Cilj ovakve proizvodnje jeste ponovno dovođenje u ravnotežu biogeohemijskih procesa, smanjenje potrošnje neobnovljivih izvora, poboljšanje kvaliteta okoline, kreiranje održivih proizvoda visoke vrednosti.

Ovo jesu tehnike koje su izuzetno korisne i neophodne, ali u našim uslovima teško primenljive. Ipak, postoje neke stvari koje bi svi mi mogli dq uradimo, kako bi smanjili zagađenje uzrokovano poljoprivredom i počeli da živimo zero waste, tvrde Adnan i Emina.

"Najbolja stvar koju možete da učinite za našu planetu jeste da prestanete da plaćate proizvodnju mesa jer je mesna industrija najveći zagađivač današnjice. Ne možete da kažete da se borite za očuvanje okoline dok istovremeno plaćate krčenje prašuma radi uzgoja stočne hrane. Cenite i koristite ono što imate. Ne kupujte novo, nego zašijte, zakrpite, zalepite, čuvajte. Ne kupujte bespotrebne kese i plastična pakovanja, kad možete imati višekratne. Ne bacajte hranu i ne kupujte egzotična jela. Napravite svoje proizvode za higijenu, čišćenje i hranu. Mislite globalno, ali delujte lokalno!", govore oni.

Kako da živimo bez otpada?

Jelena, Ivana i Marina podelile su i nekoliko saveta o tome kako da što lakše pređemo na život bez otpada i da nam ovaj način života postane navika.

"Naša glavna poruka bila bi da krenete polako i da koncept života bez otpada počnete uvoditi u pojedinim segmentima vašeg života gde je to za vas najednostavnije. Npr. prilikom kupovine namirnica uvek birajte po mogućnosti staklenu ili kartonsku ambalažu, tamo gde je moguće kupite proizvode sa povratnom ambalažom, izbegavajte plastične vrećice pa čak i za voće i povrće na merenje - nalepnicu jednostavno stavite na proizvod, u torbi uvek nosite ceger/e jer nikada ne znate kada će vam zatrebati. U pekari recite da vam pored papirne kese ne treba i plastična. Kupujte što više proizvode u rinfuzi, a za to ponesite svoje posude - ovo je moguće kod svih manjih lokalnih proizvođača, ali i u sve više supermarketima. Kupujte domaće proizvode, od manjih lokalnih proizvođača, više kuvajte, a manje kupujte (polu)gotova jela. Pravite sami prirodnu kozmetiku i proizvode za higijenu ili ih kupite od lokalnih proizvođača. Ne kupujte flaširanu vodu, nosite svoju bocu, u kafićima recite da ne želite slamku, izbacite papirne ubruse i salvete iz svog domaćinstva i vratite se pamučnim kuhinjskim krpama, štampajte samo neophodne dokumente i to dvostrano, pri kupovini bilo čega, a naročito odeće, prvo dobro razmislite da li vam je to stvarno neophodno", govore naše sagovornice za kraj.