Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • eAgrar
  • 25.01.2023. 12:00

Da li je eAgrar moguć u Srbiji i pod kojim uslovima?

U Agroklub anketi na pitanje "Šta mislite o eAgraru?", 47,3 odsto glasača je nepoverljivo, 39 odsto ima pozitivno mišljenje o ovoj promeni, dok ostatak nema nikakvo. Šta su tačke spoticanja?

Foto: Depositphotos/stevanovicigor/scrn
  • 1.976
  • 210
  • 0

Ideja informacionog sistema eAgrar koju je raniji ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavljivao, a aktuelna Jelena Tanasković skoro pa privela realizaciji sve više izaziva nedoumice, a ponegde i skepsu među poljoprivrednicima Srbije.

Ovo softversko rešenje počeće sa radom na proleće 2023. godine, a uvodi se u cilju modernizacije i ubrzanja procesa upisa podataka, promene podataka u Registru poljoprivrednih gazdinstava, kao i odobravanja i isplate podsticaja u poljoprivredi, kako navode, u istoj godini.

"Smatram da je digitalizacija potrebna i da će doneti uštede u vremenu i novcu poljoprivrednicima. Korišćenjem eAgrara poljoprivrednici neće trošiti vreme za dolazak na šalter i imaće pregled situacije o gazdinstvu kad god požele. Takođe, dražavna administracija će biti efikasnija", kaže Aleksandar Milovanović ispred Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika (SUMP) i dodaje da je ubeđen da je moguća primena ovakvog sistema u Srbiji.

(Ne)realne prepreke

Poenta je da će se sve obavljati onlajn, odnosno preko elektronskog portala, a DMS (document management system) će služiti za obradu primljenih zahteva. Šta mogu biti prepreke uvođenju ovakvog sistema?

"To mogu biti informisanost poljoprivrednika o eAgraru, edukacija o korišćenju, Poljoprivredno stručne službe nisu dovoljne, informatička pismenost, zatim nabavka računara ili pametnih telefona."

Ako krenemo redom, u okviru sajta Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja postoje linkovi putem kojih postoje izdašnije informacije o tome kako će u budućnosti fukcionisati sitem konkurisanja za subvencije i registracije poljoprivrednih gazdinstava, takođe tu su i plamfleti, kao i pomoć savetodavca.

Jedan od pamfleta (Scrn/Viber/Udruženja za zaštitu poljoprivrednika)

Da li smo svi informatički pismeni?

Međutim, poljoprivrednik mora najpre da preuzme svoj eID - identifikacioni lični broj, pa onda njime preko aplikacije ConsentID pristupi eAgraru. Poljoprivrednici koji poseduju pametne mobilne telefone treba da odu na šalter pošte i besplatno ga preuzmu. Oni koji ih ne poseduju treba da u MUP-u da izvade kvalifikovani elektronski sertifikat (KES), koji u elektronskoj razmeni podataka zamenjuje potpis neke osobe. Tu dolazimo do sledeće prepreke, koliko su i koji broj poljoprivrednika je informatički pismen?

Šta se dobija eAgrar-om i zašto je potreban eID broj?

"Nema nikakve panike, ako nemate neku mlađu osobu, pričamo o našim starijim poljoprivrednim proizvođačima, negde u blizini, sigurniji ste da to neko drugi uradi, dođite slobodno u poljoprivrednu stručnu službu, mislili smo o svemu, i oni će to uraditi za vas", navela je Tanaskovićeva u ranijoj izjavi za RTS.

Naša zemlja broji oko 1,3 miliona poljoprivrednika u 450.000 domaćinstava. Poljoprivredno stručnih službi je ukupno 34, dok je prosečan broj savetodavaca u istim oko 12.

Optika ili ne - pitanje je sad?

Međutim, da bi ovakvo rešenje uopšte funkcionisalo, potreban je najpre internet. Ispitali smo nekoliko provajdera kolika je pokrivenost srpskih sela i generalno ruralnih područja "globalnom mrežom". Na primer, u izveštaju RATEL-a (Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge) se navodi da je broj pretplatnika na fiksni širokopojasni internet bio 1,8 miliona u prošloj godini.

"Pokrivanje kompletne teritorije jedne države mobilnom mrežom nije izvodljivo zbog geografskih i zakonskih uslova, kao i uslova finansijske opravdanosti. Tu su i izazovi nepostojanje putne infrastrukture, nesređeno vlasništvo nad parcelama, nepostojeća elektroenergetska infrastruktura i drugo", kažu iz A1, koja je u prethodne dve godine više nego duplirala kapacitete svoje mreže, a u prošloj proglašena za najbržu.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija najavilo je pocetak izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture koja ce obuhvatiti oko 700 ruralnih naselja. lnvesticija ministarstva odnosi se na izgradnju produženja kičme optičke mreže, dok će u izgradnju pristupne mreže investirati operatori elektronskih komunikacija.

""Yettel" nudi opciju optičkog interneta i u ruralnim sredinama Srbije, oslanjajući se na infrastrukturu kompanije Telekom Srbija. Mogućnost priključenja optičkog interneta varira u zavisnosti od postojanja infrastrukture i same sredine", kaže Jasmina Krajovan ispred Jetel mreže, dodajući da brzina ide do 500 Mbps za preuzimanje i 250 Mbps za postavljanje podataka, dok brzina protoka mobilnog interneta, kao alternative, varira od 10Mbps do maksimalne brzine 4G mreže.

Pokrivenost Jetel mrežom (foto: yettel.rs)

No, kako kažu u Telekomu, praktično sva domaćinstva do kojih je ikada izgrađen širokopojasni pristup preko bakarne telefonske "parice", a takvih je preko 2,3 miliona, od čega 900.000 u ruralnim područjima, mogu da ostvare elementarne potrebe za internet komunikacijom.

"U selima gde smo prisutni sa 'broadband' infrastrukturom, za 86 odsto domaćinstava možemo da ponudimo internet brzine do 30Mb/s, ali oko pet odsto korisnika može da ima brzine preko 100Mb/s. Cilj nam je da za sva domaćinstva ponudimo preko 100Mb/s pa sve do 1Gb/s", kažu u Telekomu koji je potpisao ugovor za 382 od 400 sela obuhvaćenih dosadašnjim fazama pomenutog projekta Ministarstva informisanja.

Prve realizacije očekuju se do kraja 2023.

eAgrarom uspostavlja i njime upravlja Uprava, dok služba Vlade koja je nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave pruža tehničku podršku u uspostavljanju i vođenju softverskog rešenja, navodi se u Zakonu u poljoprivredi i ruralnom razvoju donet krajem 2021. godine.

Da li je skepsa opravdana?

U Agroklub anketi na pitanje "Šta mislite o eAgraru?", 47,3 odsto glasača je nepoverljivo, 39 odsto ima pozitivno mišljenje o ovoj promeni, dok ostatak nema nikakvo.

Zoran Milićević iz Sabora proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS) ima, pak, vrlo jako mišljenje o tome. Brine ga dostupnost i dovoljnost sredstava.

"Ko se prijavi među prvima i dokle ima sredstava, biće isplaćivane subvencije - to je nepojmljivo! Protivimo se obavezi eAgrara i protivimo se takvim konkursima. Ne mogu da budu konkursi samo dok ima para", rekao je ranije za Agroklub.

Za Agroklub Ministarstvo poljoprivrede ostaje tajnovito, kako nam do objave ovog teksta nisu odgovorili, između ostalog i koliko će ljudi biti angažovano u rad eAgrara, koliko košta ovaj projekat i da li je obavezan za sve?


Tagovi

EAgrar Jelena Tanasković Informacioni sistem Prijava onlajn Konkurisanje za subvencije Zoran Milićević Aleksandar Milovanović Telekom Srbija Yettel Jasmina Krajovan


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...


Partner

Agroklub d.o.o SRB

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Velika zlatna medalja i pehar šampiona u grupi proizvoda od mesa za "Vlašku magiju" - gotovo jelo. Medjunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu.Presrećni smo 😀 Čestitamo svim kolegama 👏 @vlaska__magija @novosadski_sajam #vlaškamagijagoto... Više [+]