EU: Još 100 miliona evra za poljoprivrednike pogođene uvozom iz Ukrajine

Evropska unija priprema 100 miliona evra naknade za poljoprivrednike u državama koje graniče s Ukrajinom te planira da uvede ograničenja na uvoz ukrajinskih žitarica.

Nakon što su Poljska i Mađarska zabranile uvoz žitarica i određenih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, a Rumunija, Bugarska i Slovačka najavile slične poteze, Brisel je popustio pod pritiskom. Rešenje vidi u finansijskoj pomoći agraru tih pet zemalja. 

Rezervni fond

Kako znamo, kroz njih prolaze tranzitne rute, no roba često ostaje u njima te prema tvrdnjama farmera, ruši domaće cene žitarica i drugih proizvoda.  

"Predstavićemo drugi paket finansijske podrške od 100 miliona evra i stopu sufinansiranja od 200 odsto za pogođene poljoprivrednike, kao deo zajedničkog evropskog pristupa", stoji u pismu predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen. 

Prvi paket od 56 miliona evra za pomoć Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji dogovorile su države članice krajem marta, a finansiraće se kroz poljoprivredni rezervni fond EU-ovog programa poljoprivrednih subvencija, u okviru Zajedničke poljoprivredne politike. 

Krizna rezerva: Sa 56 miliona evra spašavaju poljoprivrednike pogođene ukrajinskim žitaricama

Prema rečima visokog zvaničnika Komisije, neke su se države članice žalile na poslednjem samitu EU-a da prvi paket nije bio dovoljna kompenzacija za gubitke koje su poljoprivrednici pretrpeli, i to ne samo iz zemalja susednih Ukrajini nego i drugih, piše Euractiv.  

"Predsednica Komisije smatra da one zemlje koje podupiru Ukrajinu u ovoj teškoj situaciji ne bi trebalo da pate. Stoga smo odlučili da usvojimo dopunsku odluku", otkrio je visoki zvaničnik.

Kao i prvi paket, ova dodatna podrška finansiraće se iz rezervnog poljoprivrednog fonda ZPP-a, koji ima finansijsku omotnicu od 450 miliona evra godišnje.

Istraga za druge proizvode

Takođe, Komisija je saopštila i da će preduzeti hitne "preventivne mere" za pšenicu, kukuruz, seme suncokreta i uljane repice koji će moći ući u navedenih pet zemalja samo ako su namenjene izvozu u druge zemlje EU ili izvan nje. Mera bi trebalo da traje do kraja juna.

Osim toga, EK koja nadzire trgovinsku politiku za svih 27 članica EU, planira istragu o tome jesu li potrebne mere za druge osetljive proizvode.