(Ne)aktivno zadrugarstvo u Šumadiji

Iako je država raspisala konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za osnivanje novih zadruga i investicije u postojeće, čini se da je postojećim i zainteresovanim zadrugarima potrebno mnogo više od novca. Čak ni zakon koji je početkom januara prošle godine stupio na snagu ne deluje ohrabrujuće za sadašnje i moguće zadrugare.

Prema nekim procenama, u Srbiji je aktivno oko 900 poljoprivrednih zadruga, polovina je u Vojvodini, a manje od trećine u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Ako se vodimo podacima APR-a, broj je daleko manji.

Gornja Jasenica namiruje dužnike

U Šumadiji, posle jednog neuspelog pokušaja registracije i usaglašavanja sa novim zakonom, aktivna je zemljoradnička zadruga "Gornja Jasenica" u Donjoj Šatornji kod Rudnika. Na poslednjoj skupštini ove zadruge, glavna tačka dnevnog reda bilo je funkcionisanje zadruge i rešavanje pravnih "zavrzlama". U pitanju je namirivanje starih dužnika.

"Poslednja skupština održana je 28. maja, upućeno je 13 poziva za 13 zadrugara, ali dođe sedam, ne pojavi se predsednik skupštine, ne dođe ni v. d. direktora. Pre sedam godina obustvljen je stečaj, jer je jedan meštanin dostavio dokumente Privrednom sudu da ima potraživanja od te zadruge. Tako da sad ostaje period da se to raščisti, ako ovo ostane da živi, dok ne krene nešto normalno da radi i posluje", nada se Novica Đoković, zapisničar na poslednoj skupštini i zadrugar, čiji je otac proveo čitav svoj vek u toj zadruzi.

"Gornja Jasenica" osnovana je oko 50tih godina prošlog veka, do 90tih kao opšta zemljoradnička zadruga imala je oko 50 ha zemlje, pored ratarstva, bavila se voćarstvom, sušenjem šljiva, otkupom šumskih proizvoda, a imala je i tovilište svinja, svoje prodavnice i mesaru.

Godine 1999. potpisala je ugovor sa jednom beogradskom firmom o zakupu zadružnih prostorija na 15 godina. Od tada, zadruga je postojala samo formalno, suočavajući se sa gubitkom imovine, stečajem, istekom ugovara sa zakupcima i na kraju sa starim potraživanjima.

Zadrugarstvo u svetu ima značajnu ulogu, koja je prepoznata od strane Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije. U Evropi trenutno posluje 160.000 zadruga, koje imaju oko 123 miliona članova, zaposlenih 5,8 miliona radnika i predstavljaju značajnu ekonomsku snagu evropske privrede. Zato je pitanje zadrugarstva mnogo ozbiljnije jer pokreće preraspodelu ekonomske i društvene moći.

Ekološka zadruga Zlatan tri puta odbijana za registraciju

Ona koja je formalno postojala, a sada je i tri puta odbijana za registraciju je "Ekološka zadruga Zlatan" u Tuležu kod Aranđelovca.

"Naša zadruga tavori, preživljava, jer su zadrugari nezadovoljni i nemotivisani, i to ne radom zadruge, već celokupnim stanjem u poljoprivredi. Poljoprivrednici su izgubili poverenje u udruženja, a život u selu je težak, radi se od jutra do kasno u noć i ne živi se od cvrkuta ptica i gledanja u zalazak sunca", ističe direktorka ove zadruge Srbijanka Rafailović.

Problem protivrečnosti

Osim nerazjašnjenih pravnih odnosa, sporne zadružne imovine, povraćaja iste i zakonskih regulativa, jedan od najvećih problema zadrugarstva jeste antagonizam. "Na teritoriji topolske opštine možete naći 100 ha nekorišćene zemlje, ali ne i pet zadrugara koji bi osnovali zadrugu", kaže Đoković.

Profesor sa odseka Sociologija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Srđan Šljukić, kaže da su razlog razvoja zadrugarstva tri prepreke:

"Prva je postojanje predrasuda prema zadrugama koje se neopravdano izjednačuju sa socijalizmom, druga jeste sadašnji domaći i strani krupni kapital u poljoprivredi, koji ne želi konkurenciju u vidu zadruge i treća je nečinjene države".

Zadatak zadruge je i organizacija

Podsetimo, Vlada Srbije je za nove zadruge odvojila 50 000 evra, a za postojeće 100 000. Sredstva su namenjena za Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski okrug. Ovo je prilika da se zaposle mladi stručnjaci, a svi zainteresovani će moći da napišu projekat uz podršku lokalne samouprave, koji će oceniti komisija "eminentnih ljudi iz oblasti". Prema rečima ministra Krkobabića, postojaće tri odgovorna lica: ministar, predsednik opštine i direktor zadruge.

"Bitno je da zadruga postoji da bi organizovala nešto umesto seljaka; otkup, prodaja, prerada. Još da ima tri tezge u Beogradu na koje se svakog dana odvozi roba. Bilo bi dobro i umesto 20 'krševa' od traktora kupiti 10, koji će mašinskim prstenom obrađivati okolne njive", kaže Đoković.

Rafailovićeva: Država mora da bude konkretna

Srbijanka Rafailović dodaje da bi država trebalo da uradi nekoliko konkretnih stvari da bi zadrugarstvo u Srbiji stvarno zaživelo:

"To je da država Srbija, kao što to rade i zemlje EU, garantuje minimalnu otkupnu cenu poljoprivrednih proizvoda, da sav višak preuzme u robne rezerve, da zaštiti domaće tržiste od nekontrolisanog uvoza poljoprivrednih proizvoda sa niskim cenama, da poveže zadrugarstvo i vlasnike preduzeća".

Foto: Julijana Kuzmić, Srđan Šljukić