Prvi poziv za traktore 25. decembra

U PR službi Ministarstva poljoprivrede potvrđeno je da je "pokrenut postupak za prvi konkurs za novac iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj (IPARD), za kupovinu traktora i druge mehanizacije, a da će formalni poziv biti raspisan u ponedeljak 25. decembra", iako je najavljen za ovu nedelju.

Za ove namene obezbeđeno je 8,3 miliona evra bespovratnog novca. Dakle, poljoprivrednici mogu da računaju na povraćaj oko 60 odsto vrednosti ulaganja. Načelno, 75 odsto novca od povraćaja obezbeđuje EU, dok se ostatak obezbeđuje iz budžeta Srbije. Naravno samo u slučaju da Uprava za agrarna plaćanja bude akreditovana. Ako se to ne desi, što niko ne bi voleo, celokupan iznos povraćaja će "ići na leđa" poreskih obveznika Srbije. Ali da "ne trčimo pred rudu", nego da o IPARDU kažemo ono što znamo.

Ko može da se prijavi na Konkurs?

Verovatno je prvo pitanje koje poljoprivrednici sebi postavljaju u vezi sa IPARDOM - da li da se prijavim na konkurs? Evo delimične pomoći direktora Uprave za agrarna plaćanja Žarka Radata u razrešenju te dileme:

"IPARD za cilj ima, pre svega, podizanje svih standarda na samom gazdinstvu. IPARD nije priča za "start up" projekte, i nije priča za nekog ko je ozbiljno razvio svoj posao. Konkretno, na primer, IPARD je za one koji imaju od pet do 100 hektara voća. Onaj do 5 ha i onaj preko 100 ha nije u toj priči. Jako je važno da ljudi prepoznaju da li su IPARD korisnici ili ne".

Da bi se poljoprivrednik kvalifikovao za IPARD program mora da ispuni određene uslove. Radat navodi i koje:

"Opšti uslovi su da ima registrovano gazdinstvo, da je u aktivnom statusu, da je fizičko lice, preduzetnik ili zadruga, da se bavi određenom vrstom proizvodnje koja se uklapa u pravilnik, da može da se obaveže da će na kraju investicije ispuniti sve uslove i standarde koji su projektom predviđeni, da ima obezbeđen izvor finansiranja, da u određenom roku realizuje svoju investiciju i da održi investiciju živom, dakle, da ne promeni namenu, da ne otuđi i tako dalje".

Na osnovu svega, logično je da se poljoprivrednici pitaju da li mogu sami da sprovedu investiciju ili je potrebno da zatraže pomoć neke agencije. Žarko Radat kaže da, pošto IPARD tek počinje kod nas, ni agencije nisu imale priliku da dokažu da li su dobre u tom poslu ili ne. A Uprava ne može i ne sme da sugeriše poljoprivrednicima da li da za konsultativne usluge uzimaju agenciju ili ne.

Nakon dostavljanja dokumentacije u Upravi za agrarna plaćanja sledi rangiranje prispelih zahteva. U tom postupku ima i pozitivne diskriminacije: za žene, mlađi od 40 godina, ljudi koji rade u otežanim predelima za rad u poljoprivredi i drugi.

Kontrola prijave na Konkurs

Kada se priča o IPARD programu, verovatno je prva asocijacija obimna dokumentacija i komplikovan administrativni postupak. Verovatno da kod poljoprivrednika postoji i strah da li će kontrole potvrditi da je investicija sprovedena do kraja, na osnovu čega bi mogli da očekuju i povrat novca za ulaganja.

"Aplicira se sa idejom, projektom, predračunom. Čeka se da to bude odobreno. Specifično IPARDA je što su to grinfild investicije. Mora da bude sve na nuli pre nego što se krene u projekat. Mogu samo da se obave pripremne radnje. Kada se odobri investicija, dobija se vremenski rok i određeni uslovi u tom roku da bi plaćanje bilo odobreno. Kada se to sve završi, predaje se nova dokumentacija. Prvo se predaje zahtev za odobravanje projekta, pa se predaje zahtev za odobravanje plaćanja, nakon predviđenog roka. Tri kontrole su obavezne. Jedna kontrola je pre zahteva za odobrenje projekta, gde se kontolom na licu mesta ustanovljava da podnosilac ispunjava potrebne uslove. Kada se radi o objektu snimaju se GPS koordinate na prijavljenoj parceli, konstatuje se da na parceli nisu započeti nikakvi radovi. Kada se završi, opet se proverava da li je to ta ista parcela i da li su sve vrste radova izvršene prema projektu. I kao treće u periodu od pet godina idu ex-post kontrole gde se proverava da li je neko zadržao obim proizvodnje i prerade. Kod, recimo, stočarskih farmi važno je i nakon podizanja farme 'plivaš' u obimu proizvodnje koju si prijavio", objašnjava Radat.

Konkretni primeri

O kakvoj administraciji i papirologiji je reč, možda najbolje govori konkretni primer podizanja farme, koji je naveo bivši direktor Uprave za agrarna plaćanja Dejan Serdar:

"Uvek naglašavam da je priprema 90% posla: od biznis planova do studija, građevinskih i arhitektonskih rešenja. U ovoj proceduri sve za šta ste podneli zahtev biće odobreno. Ako idete korak po korak. Morate izvesti radove kako ste naveli u projektu. Nema mnogo promena kasnije. Za sve kasnije promene moraju da se traže odobrenja. I to može da košta. Vremenski i novčano. Ako hoćete nešto da menjate, Uprava za agrarna plaćanja mora da vam odobri tu promenu. To je veliki poblem za bilo koje građevinske radove. Može se desiti da nešto počnete sami da menjate, pa da vam Uprava ne odobri. Ako previše menjate, može da vam se totalno odbije zahtev za isplatu. Iako ste dobili rešenje gde ste pozitivno ocenjeni".​

Koliko god da poljoprivrednici sa nestrpljenjem očekuju raspisivanje IPARD poziva, bivši direktor Uprave za agrarna plaćanja Dejan Serdar kaže da je taj program predpistupne pomoći izuzetno važan za uigravanje naše administracije, koja bi sa nastavkom evrointegracija morala da bude spremna da primi, iskontroliše i distribuira mnogo veći novac nego što je trenutno u IPARD programu.

Dejan Serdar i Slađana Gluščević