Više sati sastanka sadržao je mnoge komentare i predloge poljoprivrednike iz više od 60 udruženja. Neki su naišli na oštra odbijanja od strane Ministarstva i Vlade. Sam budžet subvencionisanja poljoprivrede je već formiran, a sama premijerka je rekla da postoji mala mogućnost korekcije.
Juče (26.12.) je organizovan sastanak u Palati Srbije između predstavnika 65 udruženja poljoprivrednika i premijerke Srbije Ane Brnabić i ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković. Nakon više sati rasprave, predstavljanja predloga i izlaganja problema, poljoprivrednici su izašli ne sasvim zadovoljni, ali ne i bez nade da će njihovi zahtevi biti ispunjeni.
"U odnosu na avgust 2022. pomerili smo se daleko. Ali, čekamo taj 15. januar da vidimo sve te uredbe i šta se stvarno dešava. Ostaje sve ono što je govoreno u Kisaču", otkrio nam je Mileta Slankamenca ispred Inicijative za opstanak poljoprivrednika.
Svi okupljeni su dobili dokument na kom su predstavljene planirane mere za 2024. godinu. Što se tiče direktnih davanja, biće uvećani podsticaji za priplodne mlečne krave na 40.000 dinara, za krmače i nerastove 18.000 dinara, za ovce i ovnove 10.000 dinara, kokoške lakog tipa 140 dinara, kokoške teškog tipa 100 dinara i koze i jarčeve 10.000 dinara po grlu. Predstavljena je i nova mera za nabavku ženske teladi koja će u narednoj godini iznositi 50.000 dinara po grlu, a povećana je subvencija za tov junadi na 22.000 dinara, tov svinja 1.500 dinara, tov jagnjadi i tov jaradi na 3.000 dinara po grlu i za košnice pčela na 1.000 dinara.
Sve mere subvencije planirane za 2024. godinu možete pogledati u dokumentu ispod teksta.
Pojedina udruženja stočara su imala dodatnih ideja.
"Naše udruženje je predložilo čipovanje krava na teritoriji cele države, jer imamo ozbiljan broj fiktivnih krava. Otprilike za 70.000 grla iz budžeta države je plaćeno ljudima koji uopšte ne gaje krave, a paprološki ih imaju", naveo je Milja Palamarević ispred Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije.
Takođe, osnovni podsticaji i regresi u biljnoj proizvodnji biće dogovorenih 18.000 dinara + 18.000 dinara za sertifikovano seme do 100 ha površina. Subvencije po hektaru biće isplaćene do 1. aprila, a od maja do juna biće raspisan Javni poziv za 18.000 dinara za sertifikovano seme, a isplata će biti od 1. oktobra. Ovo pitanje je izazvalo burne reakcije kod poljoprivrednika.
"Oni su već opredelili kako će da izgleda budžet i sama je premijerka rekla da postoji mala mogućnost korekcije. Oni su sazvali sve nas da bi videli gde će biti možda najbolnija tačka", otkrio nam je Miroslav Matković ispred Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice i dodao da nije dobio odgovor na komentar upućen predstavnicima Vlade i ministarstva, da je ove sezone svega 10 odsto poljoprivrednika sačuvalo računa od semena, a da ostali nisu posejali sertifikovano jer nisu imali novca da kupe "zbog niske cene merkantile".
"Govorilo se do Izbora da će se ubacivati parcele bez ugovora za dobijanje subvencija, sad to definitivno ne može. Nije korektno da neko dobije novac za 100 ha državne zemlje, a neko što radi od privatnih lica isto toliko zemlje - ne dobije ništa. To nije fer", prokomentarisao je Nedeljko Savić ispred Udruženja "Stig" iz Požarevca.
Ovu meru nisu podržali ni mladi poljoprivrednici, ali iz drugih razloga.
"Zahtevi ratara su besmisleni - da im se da subvencija na zemlju koju ne mogu da dokažu da rade i za seme, a sejali su tavanskim. Smatramo da će te milijarde otići u vetar jer neće biti investiciona ulaganja. Nama treba za izgradnju objekata, nabavku mašina - traktora, opreme...Ove podsticaje po hektaru ne podržavamo, trebaju nam podsticaji za mlade", rekao je Mladen Minić isped Mladih poljoprivrednika Srbije.
Što se tiče ostalih pitanja, za naftu je rečeno da je to pitanje u delokrugu Ministarstva finansija. Ne postoji mogućnost da se poljoprivredna gazdinstva obrišu iz kreditnog biroa ukoliko se nalaze zbog dugovanja u istom, a od Narodne banke Srbije se očekuje informacija da li postoji mogućnost odobravanja/produžavanja moratorijuma na kredite poslovnih banaka.
Ono što je bilo novo jeste predstavljanje ideje Poljoprivredne komore Srbije. Međutim, više je bilo glasova protiv nego za osnivanje ovakve institucije.
"Protiv toga se mora raditi. Mi imamo dobru zadružnu priču i to treba razvijati, ali ne u kontekstu porodičnih zadruga, već regionalnih ili kako god, a gde se seljaci udružuju. Ali, ne ovo što radi Krkobabić - to je otišlo u drugom smeru. Kroz zadrugu ćeš imati pravu sliku i priliku šta se dešava, kroz komoru nećeš", siguran je Slankamenac.
Stočari ne misle tako.
Ministarstvu: Ako sva sredstva odu ratarima, šta će biti sa stočarima?
"Mi smo još prošle godine davali predlog da svaka grana poljoprivrede osnuje svoju asocijaciju. Tako ćemo imati desetak predstavnika poljoprivrednika, sa kojima će poljoprivredna komora sarađivati. Tražili smo od države da kroz zakon provuče, ajmo 10 para od premije za mleko za finansiranje asocijacije govedara. Ako je premija 19 dnara, 18,9 će ići proizvođaču, a 10 para za asocijaciju i to je za proizvođača neosetno. Ali, naišli smo na oštro odbijanje, jer ekipi ljudi koji rade u ministarstvu to ne odgovara", rekao je Palamarević i dodao da je razlog tome, što bi se na taj način iščistila "legalna pljačka sekretara koji rade zajedno sa uvoznicima, izvoznicima, na račun ličnog bogaćenja".
"Mi nemamo dobro mišljenje o tome jer tu postoje neka udruženja koja će tu da koordiniraju, a koja uopšte ne postoje, odnosno osnovana su zarad privatnih interesa par ljudi. To nije logično i ne može biti dobro po nas", zaključio je Savić iz "Stiga".
Kako smo saznali, sledeći sastanak će biti za četiri meseca, te će svaki sledeći organizovati u tom vremenskom razmaku. Ono u čemu su bili složni naši sagovornici, jesu da mnoga udruženja nisu došla "spremna i sa poznavanjem uredbi i propisa, već da rešavaju svoje privatne probleme".
Dokumenti
Tagovi
Autorka
