Ako ovog dana bude oblačno, godina će biti rodna. Orežite bar jedan čokot i zalijte ga vinom

U selima širom Srbije u toku su pripreme za proslavu pravoslavnog praznika Svetog Trifuna koji se obeležava 14. februara. Pripremaju se dani odgajivača vina, smotre folklora i druge manifestacije i slavlja traju do duboko u noć. Kakvo god vreme bilo - čak i ako je temperatura u minusu i sneg do struka - vinogradari ovog dana izlaze u vinograd, orežu bar jedan čokot i zaliju ga vinom. Veruju da je ovaj postupak neophodan da bi grožđe dobro rodilo.

Ako je na Svetog Trifuna oblačno, pada kiša ili bude magle, godina će biti rodna za šljive i ostalo voće. Ako je sunčan i suv dan, rod neće biti obilan. Po verovanju, Sveti Trifun  - ili Trivun, kako se govori u nekim krajevima - rođen je u selu Kampsadi u Frigiji (današnja Turska), kao dete siromašnih poljoprivrednika. U detinjstvu je čuvao guske, ali, zbog pobožnosti je stekao dar da isceljuje ljude, pa je tako izlečio i carevu ćerku i bio nagrađen velikim bogatstvom, koje je do poslednjeg novčića podelio siromašnima. Već sledeći car preduzeo je veliki progon hrišćana, tako da je i Sveti Trifun u tim vremenima pogubljen.

Krsna slava vinara i zanatlija

Kao krsnu slavu slave ga zanatlijska udruženja, naročito krčmari, vinari i gostioničari, zaštitnik je grada Kotora, Šumadije, Popovog Polja, pa čak, neobično, i grada Barija na jugu Italije. U Kikindi i okolini, porodice koje imaju vinograde slave Svetog Trifuna kao krsnu slavu ili kao "prislavu", što znači da, osim sveca koji im je krsna slava, još posebno slave i ovaj praznik.

Koja su osnovna pravila rezidbe vinove loze?

Poljoprivrednici se mole svetom Trifunu da sačuva vinograde od svake nesreće, takođe i od skakavaca, gusenica i drugih štetočina. Zovu ga Orezač ili Zarizoj, kažu da on "zabija ugarak u zemlju" verujući da više neće biti velike hladnoće.  

Dva praznika na isti dan

Na isti dan, a često i na isti način, 14. februara katolici i protestanti slave Svetog Valentina, a praznik se naziva Valentinovo ili Dan zaljubljenih. U selima se organizuju igranke i smotre narodnog stvaralaštva, opet uz dosta vina i ostalih delicija. Sveti Valentin je, prema predanju, bio Rimljanin i hrišćanski episkop iz trećeg veka nove ere koji je postao mučenik jer je, protivno carskoj naredbi, tajno venčavao rimske vojnike s njihovim izabranicama. Iz nekog razloga, tadašnji car je smatrao da su neoženjeni muškarci bolji vojnici, pa im je zabranio ženidbu. Episkop Valentin je prijavljen i kažnjen odsecanjem glave.

Mnogo kasnije, car Julijan je naredio da se nad njegovom grobom podigne bazilika - crkva. O svetom Valentinu postoje mnoge priče koje ukazuju da je postupao kao zaštitnik zaljubljenih kojima imućni roditelji brane da se venčaju. 

Etnolozi su jasni povodom dva praznika na isti dan: u pitanju je veoma star običaj. U prehrišćanska vremena, većina evropskih naroda slavila je 14. februar baš kao dan kad ptice počinju da se dozivaju, radi svijanja zajedničkog gnezda, a isto raspoloženje prenosi se i na ljude. Za antičke Grke, ovaj datum je dan venčanja vrhovnih božanstava, Zevsa i Here. Za Rimljane, bile su Luperkalije, dan "vučjih svatova", sa velikim slavljem i bukom, radi plodnosti - zemlje i žena. Drevni Egipćani su itekako znali šta ovo doba godine znači za njihove poštovane mačke.

Sloveni su slavili "ptičju svadbu" i "mačje svatove". Poljoprivrednici, bez izuzetka, smatraju da je zima (najzad) prošla i da se proleće računa od 14. februara, a ne od 21. marta. A to znači da veliki i ozbiljni radovi u polju, vinogradu, voćnjaku i povrtnjaku upravo počinju, ako nisu već počeli.