Koja su osnovna pravila rezidbe vinove loze?

Običaj rezidbe vinograda na dan Svetog Trifuna u potpunosti uvažava klimatske prilike u našim vinogorjima. Do sredine februara se javljaju jaki zimski mrazevi, a posle toga nastupa toplije vreme, povoljno za obavljanje rezidbe. U to doba se, prema rečima višeg stručnog saradnika u PSSRS Milovana Ćućića, precizno može utvrditi zdravstveno stanje i rodnost zimskih okaca, kako bi se obavila pravilna rezidba i na čokotima ostavio potreban broj rodnih okaca za donošenje određene visine prinosa i kvaliteta grožđa u narednoj vegetaciji.

"Osnovni period rezidbe u našim uslovima je mart i početak aprila, što ukupno iznosi 30-40 dana. Jesenja i zimska rezidba se obavljaju u većim zasadima kako bi se uspela završiti do početka kretanja okaca", navodi Ćićić.

Skupe greške

Veliki broj sorti, i uzgojnih oblika vinove loze, zahtevaju pažljivu i znalačku rezidbu. Neki vinogradari se u tom poslu ne snalaze najbolje, pa prave greške koje se kasnije teško popravljaju. Često se to ne može ni učiniti.

Zato treba poštovati osnovna pravila rezidbe:

• Stalno se mora imati u vidu da osnovni cilj rezidbe nije samo postizanje što većeg prinosa, nego i negovanje i očuvanje uzgojnog oblika čokota.
• Rezidbom prvo treba odstraniti sve delove čokota koji ugrožavaju njegov osnovni uzgojni oblik, odnosno izdužene krakove ili deformisane rodne čvorove, nedozrele i sasušene lastare. Na taj način se i na najsloženijim uzgojnim oblicima lakše uočavaju rodni elementi, odnosno jednogodišnji zreli lastari s pravim zimskim okcima. Potom se oni orezuju na rod i tako se postiže najpravilniji raspored rodnih okaca.
• U zavisnosti od sorte i gustine sadnje, svaki čokot treba opteretiti odgovarajućim brojem okaca. Najbolje je da se opterećenost čokota, umesto odoka, određuje prema jedinici površine, što je sedam do 10 okaca po kvadratnom metru. Ako je razmak sadnje 2x1 metar, po čokotu treba ostaviti najmanje 14, a najviše 20 okaca, u zavisnosti od toga koja je sorta u pitanju.

Ni poraniti, ni zakasniti

Treba znati da sve dok loza "miruje" vlada negativan pritisak, ističe savetodavac, pojasnivši da "čim lozu orežemo nastupi prodiranje vode u lastare, pa se zbog toga smanjuje njena otpornost na niskim temperaturama".

Zimski pupoljci podnose -13 do -15°C, jednogodišnji lastari -18 do -20°C, a staro drvo do -25°C. Vrlo rana, kao i vrlo kasna rezidba ima za posledicu kasnije pupljenje i kasnije zrenje grožđa. Prekasna rezidba pojačava "suzenje", gubitak hranjivih materija a ponekad i "gušenje" pupoljaka.