Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Stari zanati
  • 20.10.2024. 14:00

Berberin u selu - od brijanja srpom, do Šace brace "lake ruke"

Deca su se šišala "pod loncem" (doslovno), ponekad makazama za šišanje ovaca, ako drugih nije bilo u kući. Najhrabriji poljoprivrednici brijali su se oštricom srpa ili kose.

Foto: Shuttesrtock/Body Stock
  • 97
  • 15
  • 0

Kakve god okolnosti da ga zadese, čestit poljoprivrednik u stara vremena nije izlazio iz kuće neošišan, zarastao i neuređene brade i brkova. Tako nešto tolerisalo se samo onima koji su preživeli veliku nesreću, na primer smrt bliske osobe u najužoj porodici. Svi ostali pojavljivali su se u javnosti koliko je moguće "uljuđeni", od najmanje dece, pa do najstarijih članova porodičnih zadruga.

Deca su se šišala "pod loncem" (doslovno), ponekad makazama za šišanje ovaca ako drugih nije bilo u kući. Žene su još kao devojčice učile kako da se očešljaju i opletu kosu, a pomagale su jedne drugima kad je trebalo namestiti svečanu komplikovanu frizuru. Muškarci su posedovali male brijače, često nasleđene od oca ili dede, pa su se, kako su znali, brijali, obično uz posekotine. Poznato je da je obično ogledalo posmatrano kao luksuzan predmet u većini kuća u selu.

Brijanje srpom

Žilet nije postojao ni u šali, a ni dobro naoštrene britve nisu mogle uvek da se nađu, pa su se najhrabriji poljoprivrednici brijali oštricom srpa ili kose. Bilo je tako, dok prvi berberi nisu otvorili svoje radnje i upoznali muško stanovništvo sa takvim luksuzima kao što su udobne stolice, omekšavanje najtvrđe brade toplom vodom i mekim peškirima koji se drže na licu, skraćivanje kose, brade i brkova dobro naoštrenim britvama i makazama, pa čak, vremenom, i kolonjske vode. 

Jedan od poslednjih majstora: Bez opanaka Srbija nije Srbija

Berbernice u selima Srbije otvorene su mnogo posle onih u gradovima, ali krajem 19. veka i tokom većeg dela 20. veka postojale su u svakom selu koje je imalo dovoljno stanovnika da se majstoru isplati otvaranje radnje. U vojvođanskim selima još u 18. veku pojavljuju se "liceukrasitelji", to jest berberi koji su osim uređivanja kose, brade i brkova svojim klijentima nudili i puštanje krvi, stavljanje pijavica i slične postupke koji srećom više nisu u modi.

Šaca braca "lake ruke"

Žene, naročito iz imućnijih porodica, išle su u gradove, u frizerske salone, a muškarci su uživali u berbernicama, uz novine, sveže skuvanu kafu i opuštene razgovore dok čekaju da budu ošišani, obrijani ili da im se oblikuju brkovi. Upravo ovakvog berberina maestralno je opisao Stevan Sremac u noveli "Pop Ćira i pop Spira" kroz lik Šace brice.

U vojvođanskim selima još u 18. veku pojavljuju se "liceukrasitelji", to jest berberi (foto: Shutterstock/Nejron Photo)

Priča se događa "u jednom selu u Banatu" oko 1870. godine, a Šaca (Aleksandar) je siroče o kome brine njegova dobra i imućna tetka Makra. Zbog nevinog dečjeg nestašluka, dečak je izbačen iz gimnazije i otišao je na berberski zanat. Otvorio je svoju radnju i ubrzo postao omiljena ličnost u selu, jer ima "laku ruku" i odlično "štucuje" brkove i brade, uređuje kose po "najnovijoj modi", a po potrebi vadi zube i sanira manje povrede, naročito one nastale u tučama, zbog čega meštani počinju da ga zovu "Šaca hirurg" i "Šaca doktor".

Više nema berbera...

Okružen simpatijama celog sela i upoznat sa svim aktuelnim tračevima u mestu i okolini, ovaj momak je verovatno mogao mirno da živi, pišući stihove u slobodno vreme i posmatrajući ptice. Međutim, neočekivano se upetljao u sopstveni trač, jer se zaljubio u lepu i dobru Julijanu, ćerku jedinicu imućnog popa Spire. Pošto je ljubav uzvraćena, na pomolu je neviđeni skandal. Ponovo se umeša dobra tetka Makra, spremna da finansira Šacine studije stomatologije u Beču, tako da mladi par može da se venča. Novela je ekranizovana dva puta, oba filma nastala su u režiji Soje Jovanović. U prvoj verziji briljiraju Vlastimir Stojiljković Đuza kao Šaca i Renata Ulmanski kao Jula. 

U međuvremenu se i berberski zanat prilagodio novim vremenima. U mnogim selima više nema ni jedne berberske radnje, čak ni frizeraja. Uvek se nađe bar jedna osoba od tog zanata, koja, uz svoje svakodnevne poslove, stiže da ošiša meštane, idući u kuće gde je pozvana i noseći makaze i ostali priručni alat u džepovima ili torbi. Držati salon, sa učenicima i svim porezima, ne isplati se, kažu.

A kako je kod vas ? 


Tagovi

Berberin Stari zanati Stevan Sremac Pop Ćira i Pop Spira Brijanje kosom i srpom "Liceukrasitelji"


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".