• Pogled u prošlost
  • 03.01.2021. 15:00

Božićni praznici: Hoće li biti sve po običajima i ove godine?

Da li će mere smanjenog okupljanja uticati na okupljanja povodom verskih praznika?

Foto: Wikipedia/Micki
  • 255
  • 60
  • 1

Ko slavi Božić 7. januara, u Kikindi može da učestvuje u čitavom obilju običaja, pravoj poslastici za etnologe. Neki od običaja su stari, neki novouvedeni, a većina je negde između starog i novog, prilagođeno vremenu interneta i snimanja "selfija" i bogatih trpeza.

Pripreme za Božić počinju postom koji traje punih šest nedelja, a za to vreme vernici ne koriste namirnice životinjskog porekla, dakle, nema mleka, jaja i mesa niti od jela nastalih preradom ovih namirnica. Tako mnogi poste uz mnogo hleba sa pekmezom i margarinom i mnogo krompira na sto načina.

Narodna tradicija: O postu i običajima

Vrhunac posta je za Badnji dan 6. januara - tada su sva jela na trpezi posna, posni pasulj, rezanci sa makom, u mnogim kućama i riba pripremljena na razne načine. U stara vremena, domaćice su sva jela za Badnje veče pripremale sa medom, dakle, i u pasulj su dodavale bar jednu kašiku. Orasi i med, voće, kompot od jabuka, dunja i suvih šljiva i drugi posni slatkiši takođe se podrazumevaju, baš kao i domaća rakija.

Badnjak, slama i porodica

Na Badnji dan popodne, muškarci, na konjima i kolima, idu po badnjak. Iako su šume oko Kikinde odavno posečene, nekako nađu stablo hrasta i donesu ga uz veliko slavlje, ponekad i uz pravu pucnjavu, a stanovništvo okupljeno na trgu u centru grada ih dočekuje. Koliko će mere zbog korone izmeniti običaj, i da li će ga uopšte izmeniti, videće se na sam dan praznika.

Po pravilu, u kuće se unosi badnjak, danas obično hrastova grančica nabavljena u crkvi ili na pijaci, nekad je u pitanju bilo i celo drvo. U kuće se takođe unosila i slama, ali, taj običaj su domaćice u gradovima zabranile još u doba između dva velika rata i dozvolile da se na sto stavlja samo jedna rukovet slame. U selima još ponegde se unosi slama za Božić, obično samo u prostoriju gde se postavlja svečana trpeza.

Hoće li biti korinđanja?

Uveče, deca idu da korinđaju, to jest', idu od kuće do kuće recitujući prigodne pesmice, a ukućani im daju voće, orahe, čokolade, bombone i druge slatkiše. Hoće li biti poštovanja distance i nošenja maski, da li će stariji sugrađani uopšte primiti nepoznatu decu u svoje kuće i stanove, nemoguće je proceniti unapred.

U susret Badnjem danu i Božiću - kako se dočekuju?

Na sam dan praznika, ko ne ide u crkvu na liturgiju, može da doručkuje i to, posle dugog perioda, mrsnu hranu, a mrsno je sve što nije posno. Ručak se sprema bogato, jer upravo ishrana na Božić, prema starom verovanju, odlučuje o bogatstvu kuće tokom cele godine. Zato se peče prase ili ćurka, a mesa u raznim jelima i varijantama treba da bude što više, da ostane za barem nekoliko narednih dana i kad gosti odu.

Božić nije bez česnice

Obredno jelo, bez koga se ne može zamisliti Božić u Banatu je česnica. Samo, za razliku od oblasti u kojima se česnica pravi kao pogača, ovde je česnica fina suva pita sa narezanim (nikako samlevenim) orasima, suvim grožđem i suvim smokvama. Pravi se po receptu "na kilogram kora - kilogram šećera", a svaka kora se još preliva i medom.

Česnica se u rerni više suši nego peče, da bi ostala bela, jer zagorela česnica sluti na nesreću. Kad se ohladi, posipa se još sa najamanje pola kile šećera u prahu, tako da predstavlja pravu energetsku i kalorijsku bombu, koja diže šećer u krvi "do nebesa", s obzirom da se peče u velikim plehovima i seče na velike komade. Svako mora svoje parče česnice da pojede, "radi zdravlja", a ko je srećan naći će među slojevima šećera novčić koji je mama ili baba ubacila kad je česnicu pravila.

Posle česnice, ukućani i gosti moraju da probaju i svih "šurnajest" vrsta kolača i torti koje je gazdarica spremila, a alkohol se takođe pije u velikim količinama. Crno vino je obavezno, ali, troši se i dosta rakije, piva, različitih žestokih pića i soda vode.

Da li će zbog mera povodom korone ovogodišnji Božić biti drugačiji?


Tagovi

Božić Badnji dan Mere zabrane Okupljanje Običaji Korinđanje Česnica Kolač


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće
Kupus rasađen. Danas se bacam na salatu.