• Pogled u prošlost
  • 03.01.2021. 15:00

Božićni praznici: Hoće li biti sve po običajima i ove godine?

Da li će mere smanjenog okupljanja uticati na okupljanja povodom verskih praznika?

Foto: Wikipedia/Micki
  • 255
  • 60
  • 1

Ko slavi Božić 7. januara, u Kikindi može da učestvuje u čitavom obilju običaja, pravoj poslastici za etnologe. Neki od običaja su stari, neki novouvedeni, a većina je negde između starog i novog, prilagođeno vremenu interneta i snimanja "selfija" i bogatih trpeza.

Pripreme za Božić počinju postom koji traje punih šest nedelja, a za to vreme vernici ne koriste namirnice životinjskog porekla, dakle, nema mleka, jaja i mesa niti od jela nastalih preradom ovih namirnica. Tako mnogi poste uz mnogo hleba sa pekmezom i margarinom i mnogo krompira na sto načina.

Narodna tradicija: O postu i običajima

Vrhunac posta je za Badnji dan 6. januara - tada su sva jela na trpezi posna, posni pasulj, rezanci sa makom, u mnogim kućama i riba pripremljena na razne načine. U stara vremena, domaćice su sva jela za Badnje veče pripremale sa medom, dakle, i u pasulj su dodavale bar jednu kašiku. Orasi i med, voće, kompot od jabuka, dunja i suvih šljiva i drugi posni slatkiši takođe se podrazumevaju, baš kao i domaća rakija.

Badnjak, slama i porodica

Na Badnji dan popodne, muškarci, na konjima i kolima, idu po badnjak. Iako su šume oko Kikinde odavno posečene, nekako nađu stablo hrasta i donesu ga uz veliko slavlje, ponekad i uz pravu pucnjavu, a stanovništvo okupljeno na trgu u centru grada ih dočekuje. Koliko će mere zbog korone izmeniti običaj, i da li će ga uopšte izmeniti, videće se na sam dan praznika.

Po pravilu, u kuće se unosi badnjak, danas obično hrastova grančica nabavljena u crkvi ili na pijaci, nekad je u pitanju bilo i celo drvo. U kuće se takođe unosila i slama, ali, taj običaj su domaćice u gradovima zabranile još u doba između dva velika rata i dozvolile da se na sto stavlja samo jedna rukovet slame. U selima još ponegde se unosi slama za Božić, obično samo u prostoriju gde se postavlja svečana trpeza.

Hoće li biti korinđanja?

Uveče, deca idu da korinđaju, to jest', idu od kuće do kuće recitujući prigodne pesmice, a ukućani im daju voće, orahe, čokolade, bombone i druge slatkiše. Hoće li biti poštovanja distance i nošenja maski, da li će stariji sugrađani uopšte primiti nepoznatu decu u svoje kuće i stanove, nemoguće je proceniti unapred.

U susret Badnjem danu i Božiću - kako se dočekuju?

Na sam dan praznika, ko ne ide u crkvu na liturgiju, može da doručkuje i to, posle dugog perioda, mrsnu hranu, a mrsno je sve što nije posno. Ručak se sprema bogato, jer upravo ishrana na Božić, prema starom verovanju, odlučuje o bogatstvu kuće tokom cele godine. Zato se peče prase ili ćurka, a mesa u raznim jelima i varijantama treba da bude što više, da ostane za barem nekoliko narednih dana i kad gosti odu.

Božić nije bez česnice

Obredno jelo, bez koga se ne može zamisliti Božić u Banatu je česnica. Samo, za razliku od oblasti u kojima se česnica pravi kao pogača, ovde je česnica fina suva pita sa narezanim (nikako samlevenim) orasima, suvim grožđem i suvim smokvama. Pravi se po receptu "na kilogram kora - kilogram šećera", a svaka kora se još preliva i medom.

Česnica se u rerni više suši nego peče, da bi ostala bela, jer zagorela česnica sluti na nesreću. Kad se ohladi, posipa se još sa najamanje pola kile šećera u prahu, tako da predstavlja pravu energetsku i kalorijsku bombu, koja diže šećer u krvi "do nebesa", s obzirom da se peče u velikim plehovima i seče na velike komade. Svako mora svoje parče česnice da pojede, "radi zdravlja", a ko je srećan naći će među slojevima šećera novčić koji je mama ili baba ubacila kad je česnicu pravila.

Posle česnice, ukućani i gosti moraju da probaju i svih "šurnajest" vrsta kolača i torti koje je gazdarica spremila, a alkohol se takođe pije u velikim količinama. Crno vino je obavezno, ali, troši se i dosta rakije, piva, različitih žestokih pića i soda vode.

Da li će zbog mera povodom korone ovogodišnji Božić biti drugačiji?


Tagovi

Božić Badnji dan Mere zabrane Okupljanje Običaji Korinđanje Česnica Kolač


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Čista parcela bez korova je važan preduslov za kvalitetan rod. Prisustvo semena korova se na otkupnim mestima pri prijemu ne utvrđuje posebno, već se izražava kao ukupan sadržaj nečistoća. Pšenica je specifična kultura u kojoj je njihovo pr... Više [+]