Imam starog komšiju koji je zatrovao svoje zemljište koristeći so, ulje i mnogo drugih stvari kojima nije mesto u bašti. Jutros je pitao po komšiluku da mu neko iznajmi njivu za baštu.
Da li so i ulje treba koristiti u bašti?
Da li su mravi glupi?
Zašto je važna rotacija useva?
Kada godine provedete vezani za poljoprivredu, posebno za uzgajanje biljaka, vidite i doživite svašta. Na neke pojave ne možete da se naviknete ili barem ja ne mogu.
Jedna od tih pojava ili aktivnosti je primena soli u bašti. To je poprimilo razmere epidemije. So ja dobra protiv puževa, protiv štetnih insekata, protiv biljnih bolesti. Neću pisati o delovanju soli u zemljištu, već o preteranoj upotrebi soli.
Neshvatljivo mi je da na dve male gredice crvenog luka istresu dva kilograma soli, jer će to spasiti luk od napada lukove muve.
"To je dobro protiv crva".
Naravno, da im glavice luka budu veličine dečijih klikera ili malo veće. Obrazloženje nije delovanje soli.
"Neko čarao da nemam luka".
Od kada biljke rastu u soli? Da nije žalosno bilo bi smešno.
Još jedna namirnica koja nema mesta u bašti je ulje. Ulju je mesto u tiganju, loncu, ali ne u bašti. Znam da će biti mnogih koji će reći da deluje protiv mrava.
Jestivo ulje, pregorelo ulje, ulje iz uređaja nema šta da radi u zemlji. Dovoljno je da umesto vode zalijete cveće u saksiji uljem i sami možete videti rezultat.
Ne znam ni jedan način upotrebe ulja u bašti ili voćnjaku, sem premazivanja alata.
Ne, mravi nisu glupi. Jedan od veoma čestih saveta protiv mrava je da stavite šaku semenki žitarica u mravinjak i mravi će se prestati razmnožavati, jer misle od semenki da su njihova jaja.
Još jedan biser je da se brašnom pospe mravinjak uz obavezno pitanje: "Da li da uzmem obično brašno ili da kupim oštro?".
Očigledno je da se mravi odlično zabavljaju.
Neverovatna je navika da se svake godine iste biljke sade na isto mesto. Raspored je toliko tačan da se ne pomera ni za milimetar.
U mom kraju zemlja nije plodna i narod je od davnina koristio rotaciju useva. Osim što će se popraviti karakteristike zemljišta, smanjiće se pritisak štetočina i prozurokovača oboljenja na biljke.
Iskoristite zimsko vreme da napravite plan setve i sadnje poštujući plodored i plodosmenu.
Imajte na umu da je biljka živ organizam i da bi se na istom mesto osećala kao i ljudi kada bi ih zatvorili u jednu prostoriju gde bi trebalo da jedu i obavljaju sve svoje fiziološke procese.
Imam starog komšiju koji je zatrovao svoje zemljište koristeći so, ulje i masu drugih stvari kojima nije mesto u bašti. Jutros je pitao po komšiluku da mu neko iznajmi njivu za baštu. I sretnem ga. Žalio se kako niko neće da mu iznajmi "ni metar za baštu" i pohvalio kako je nabavio đubre od ovaca. Ovce su iz šume, pa je nakupio i đubre i šušnja. Oh, da. Nakupio je i hiljadu insekata. Do sada je doneo rovce, mnogo drugih insekata i prouzrokovača oboljenja. Njegovo imanje je leglo rovaca. Pre dve godine je doneo đubrivo od golubova. Golubovi bili bolesni i njegova porodica se zarazila.
Kad god razgovaram s tim starim komšijom ostanem u čudu. Neverovatno je kako čovek ne odustaje od tih čudnih navika u poljoprivredi i u potpunosti je uništio zemljište na svom imanju. Tamo više ništa ne raste, jer je "ćelava zemlja".
Tagovi
Autorka