Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Agrarna analiza
  • 01.11.2023. 16:30

Da li će rat na Bliskom istoku uticati na cenu žitarica i uljarica?

Geopolitika i mešanje političkih karata na globalnoj sceni, ekonomska (ne)aktivnost, monetarna politika i inflacija, u fokusu su tržišta pre nego ponuda, potražnja, prinos, setva, žetva i slično.

Foto: Depositphotos/oqtave
  • 529
  • 71
  • 0

Iza nas je vrlo intenzivnih mesec dana unutar koji se desilo mnogo toga što je uticalo na kretanje cena agri roba. Ponovo su u glavnim ulogama eksterni faktori, a ne fundamenti samih roba. Tako su geopolitika i mešanje političkih ali i drugih karata na globalnoj sceni, te makroekonomija, odnosno ekonomska (ne)aktivnost, monetarna politika glavnih svetskih središnjih banaka i inflacija u fokusu tržišta pre nego ponuda, potražnja, prinos, setva, žetva i slično.

Rat u Ukrajini je i dalje tu, ali koliko god to zvučalo nestvarno, trenutno nije u prvom planu, jer je u oktobru izbio novi sukob (a gde drugde nego na Bliskom Istoku) koji se potencijalno može pretvoriti u rat na nivou cele regije.

Premda na Bliskom Istoku nema proizvodnje žitarica i/ili uljarica, zbog čega ne utiče direktno i intenzivno na cene roba na berzama kao što je to bio slučaj sa početkom rata u Ukrajini, on se i dalje ne može zanemariti zbog uticaja koji ima ili može imati na buduće kretanje cene nafte.

Isto tako, strah od usporavanja privredne aktivnosti i nastavka politike monetarnog stezanja, zauzdava potencijalan rast cena robnih berza. Posledično, zavisno od kretanja dolara u odnosu na evro, penalizira se ili bonificira cena robe u evrozoni. Za sada, čine se da oprez u iščekivanju sastanka FED-a i podataka o kineskoj proizvodnji u nadolazećim danima uravnotežuju strahove od eskalacije na Bliskom Istoku, te su zbog toga cene agri roba ovih dana na berzama u padu.

Gde smo sa pšenicom, kukuruzom, sojom?

Da nema rata na Bliskom Istoku, tržište agri roba bi bilo lako očitati, kada su u pitanju tri glavna proizvoda: slab kukuruz, pšenica neutralna, soja povezana sa vremenom u Južnom Amerikom. Trenutno je na berzama najviše dešavanja i volatilnosti kod soje, na čiju cenu na CBOT-u trenutno najviše utiče (ne)povoljno vreme u Brazilu, gde postoji prelaz od suše do viška padavina, zavisno od države (ali generalno možda više pozitivna nego negativna pojava).

Sačma ima pritisak na cenu usled argentinskog deficita proizvoda i zagušenja pri utovaru u Brazilu. Pšenica iz SAD-a/EU-a je slaba, zbog oštre konkurencije iz Crnog mora, gde se, uprkos usporavanju, i dalje isporučuje roba iz Ukrajine. Trgovinu u ukrajinskim lukama na Dunavu znatno usporavaju državne inspekcije koje se sprovode kako bi se osiguralo plaćanje poreza, posebno za trgovinu gotovinom. Uprkos padu cena prevoza, za brodove koji isplovljavaju iz dunavskih luka pogoršan je protok robe, takođe zbog vremenskih uslova koji ograničavaju plovidbu.

Inače, izvoz agri roba iz Ukrajine u oktobru iznosio je 2,15 mil tona, u poređenju sa 4,22 mil tona u oktobru 2022. U SAD-u setva pšenice na 84 odsto, jedan odsto ispod petogodišnjeg proseka. Trenutno je 47 odsto useva ocenjeno kao dobro/odlično, što je 19 odsto više nego prošle godine. Berba kukuruza na 71 odsto, pet odsto više od petogodišnjeg proseka za ovo doba godine. Slično je i sa žetvom soje, koja je na 85 odsto, ali sedam odsto iznad petogodišnjeg proseka za ovo doba godine.

Slabost dolara kažnjava izvoz pšenice iz evrozone

Ako gledamo EU, izvoz pšenice 9,3 mil. tona, 22 odsto manje nego prošle godine. Ukupno je izvoz za ovu sezonu procenjen na 31 mil mt (1 mil mt manje nego u poslednjoj proceni). Slabost dolara kažnjava izvoz pšenice iz evrozone. Žetva 2023. procenjena je na 125,5 mil tona, u skladu s 2022. godinom. Uvoz kukuruza 5,45 mil tona, 40 odsto manje nego prošle godine. Berba 2023. procenjena je na 59,9 mil tona, 13 odsto više nego prošle godine.

Mars procenjuje prinose za berbu 2023. na 7,13 t/ha, u poređenju sa 7,26 t/ha u septembru. Pad je za pet odsto u odnosu na prosek zadnjih pet godina, ali u porastu od 21 odsto u odnosu na sušnu 2022. U proteklih mesec dana, kukuruz na CBOT-u nije uspeo da probije granicu od pet dolara za bušel, kao ni pšenica granicu od šest $/bu. Jedino je soja probila granicu od 13 $/bu. Na mesečnom nivou, cena pšenice i kukuruza pala je za oko 1,5 odsto, dok je cena soje porasla oko jedan odsto.

Slični trendovi su i na MATIF-u gde je kukuruz pao ispod psihološke granice od 200 €/t, a pšenica nije uspela da probije granicu od 250 €/t te se vratila u raspon trgovanja od 15 €/t između 230 €/t i 245 €/t. Ono što je kod MATIF-a izraženije je pad cene u postotku na mesečnom nivou - pšenica oko 2,5 odsto, a kukuruz pet odsto!

Nedovoljno kapacitirana logistika

Generalno, gledajući sve robe i obe spomenute glavne berze, nivoi su to unutar kojih se agri robe kreću zadnjih nekoliko meseci, s prisutnim trendom pada ili stagnacije cena.

Kretanje cena žitarica i uljarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište

Kako se to do sada reflektiralo na cenu fizičke robe? I tu je prisutan trend pada cene, zbog čega su i otkupne cene roba u Hrvatskoj trenutno takve kakve jesu, bez naznake da će se tu nešto promeniti u nedeljama pred nama. Dodatan problem predstavlja logistički izazov pred kojima se nalaze proizvođači i trgovci.

Logistika je najblaže rečeno nedovoljno kapacitirana da pokrije sve potrebe na tržištu, a posebno je to naglašeno kod dostupnih vagonskih kompozicija i pitanje je kada će se taj gordijski čvor otpetljati. Realnost je takva da će logistički izazovi ostati sa nama najmanje do kraja ove godine.


Tagovi

Agrarna analiza Rat na Bliskom istoku Robert Jurišić Cena agri robe Cena kukuruza Cena soje


Autor

Robert Jurišić

Više [+]

Diplomirani ekonomista, agrarni analitičar i preduzetnik, analizira teme trgovine berzanskom robom.