• Pogled u prošlost
  • 13.06.2021. 14:00

Da li je samoodrživost na selu danas moguća?

Nekad su seoska gazdinstva proizvodila većinu robe koja je potrebna članovima, ali kroz istoriju ovaj odnos se menjao.

Foto: Depositphotos/VladimirNenezic
  • 2.170
  • 1.352
  • 1

Istorija je jasna: seoske zajednice hiljadama godina su starije od gradskih. Ta prva sela, uobičajena za život ljudi pre mnogo vremena, bile su, koliko je moguće, samoodrživa. Ljudi su jeli hranu koju su sami proizveli ili svojeručno ulovili/nabrali u šumi, žene tkale i šile odeću pre svega za svoju porodicu, izrađivale odevne predmete od vune koju su same šišale, prale, prele, bojile dok su muškarci pravili obuću uglavnom od životinjske kože ili nekog drugog materijala koji se nalazio u blizini.

Ukoliko se pročulo da u zajednici radi znamenita travarka, odličan grnčar ili majstor kovač, stizali su klijenti čak iz udaljenih sela. Što se u selu nije proizvodilo, na primer, neophodna so - moralo je da se nabavlja trgovinom. Kad su se pojavili najstariji gradovi, istoričari su se odmah pozabavili odnosom između ova dva načina života i zaključili da selo i grad utiču jedno na drugo, na razne načine.

Grad bez sela ne može

Od tada do danas, grad i selo nastavili su ovu praksu. U gradu se nalazilo plemstvo, vladari, sudije i činovnici, bolnice i univerziteti, kasnije pozorišta i muzeji, a iz sela je pristizala hrana i čitav spisak proizvoda potrebnih gradskom stanovništvu. Davno je nauka potvrdila zapažanje da selo i grad, toliko različiti, jedno bez drugog - ne mogu. 

Povratak u sela - izbor ili izlaz?

I kako ovo da se primeni na savremene preduzetnike koji su se vratili na selo, bilo na imanje predaka bilo na imanje koje su, srazmerno jeftino, kupili od bivših vlasnika i napustili grad s namerom da se posvete ratarstvu, voćarstvu, stočarstvu ili vinogradarstvu? Kakve su njihove mogućnosti da formiraju održivu zajednicu, gazdinstvo koje neće previše zavisiti od ostalih faktora u društvu? Jedini moguć odgovor: gazdinstvo može da bude samoodrživo do izvesne mere, nikako u potpunosti.

Može da se proizvede, ali ne sve?

Primer: ako gazdinstvo proizvodi povrće, a proleće bude hladno, kao ove godine, koje povrće to gazdinstvo može da koristi u ishrani? Zato u selu jednostavno mora da postoji dobro snabdevena prehrambena prodavnica ili barem najmanja piljarnica, mesara ili pekara. Žene mogu da vezu, pletu, šiju ili tkaju, ali, ipak nije moguće da naprave kompletnu garderobu za porodicu, tako da je u selu potrebna i prodavnica odeće ili redovna autobuska veza do najbližeg grada gde ovakvih prodavnica ima više.

Muškarci mogu da prave tradicionalne opanke, ali ne i patike i gumene čizme, dakle, potrebna je i prodavnica u kojoj se nabavlja obuća i oprema za svakidašnji rad. Isto važi i za poljoprivredne mašine i ostale potrebne stvari. Veterinar je takođe neophodan za svako gazdinstvo koje se bavi stočarstvom, najbolje kad i on živi u selu ili barem dovoljno blizu. Današnji poljoprivrednici koriste internet i društvene mreže, što znači da gazdinstvo - i celo selo - ima potrebu za dobrim internet provajderom.

U kriznim vremenima opstaju samo porodična gazdinstva - zašto?

Takođe školuju svoju decu kao i stanovnici gradova, a mnoga sela u Srbiji ostala su bez osnovnih škola pa je potreban ili školski autobus ili neki drugi odgovarajući prevoz do najbliže školske zgrade. Do srednje škole ili fakulteta mladi sa sela putuju u veća mesta, što znači da je đaku/studentu potrebna redovna autobuska ili železnička veza sa gradom, linijski taksi ili sopstveni prevoz, obično očevim automobilom.

Takođe, nekom od članova poljoprivrednog gazdinstva može da zatreba medicinska pomoć, a mnogo sela ostalo je tokom poslednje tri decenije bez ikakve zdravstvene stanice - znači opet treba oganizovati brz prevoz bolesnih ili povređenih do mesta gde postoji lekar i osoblje. Samo ako su svi ovi uslovi ispunjeni poljoprivredno gazdinstvo može da bude samoodrživo - ali i da se, koliko je potrebno, oslanja na druge faktore u društvu. 


Tagovi

Samoodrživost Život na selu Selo Grad


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".