• Pogled u prošlost
  • 10.01.2021. 14:00

Da li možemo da očuvamo stare rase srpskih svinja?

Dok u Srbiji starim rasama svinja nema ni pomena, u susedstvu se brižno čuvaju, ne samo za ishranu nego i za snimanje istorijskih filmova u kojima "statiraju".

Foto: Biljana Nenković
  • 444
  • 122
  • 0

Većina autohtonih vrsta svedena na manje od 1.000 primeraka u domaćinstvima, a neke još mogu da se vide na starim fotografijama, svinjarstvo u Srbiji preživljava nevesele dane, pa i cele godine i decenije.

Samo tokom 2020. godine, od januara do oktobra, Srbija je uvezla 18.000 tona svinjetine i živih svinja u težini od 3.500 tona. U strukturi mesa iz uvoza preovlađuje smrznuto, do 10.000 tona iz Španije i 6.000 tona iz Nemačke, dok su žive svinje, teže od 50 kilograma, uvezene iz Hrvatske. U istom periodu Srbija je izvezla svega 658 tona svinjetine, u Severnu Makedoniju i Kinu.

Zbog prekomernog uvoza svinja i svinjskog mesa, potrebna intervencija države?

Domaći odgajivači su saglasni da uz ovakav uvoz - nemaju šanse da plasiraju svoj proizvod, još imaju gubitke. Šta se dogodilo sa nekadašnjom svinjogojskom silom, u kojoj su čak i vladari, Karađorđe i Miloš Obrenović, "karijeru" započeli kao odgajivači i izvoznici svinja? 

Uzgajivači traže podršku, a kupci sve slabije kupuju

Istovremeno sa smanjenim izvozom, stanovništvo Srbije sve manje koristi svinjetinu u ishrani: stručnjaci navode da se potrošnja svinjskog mesa po odraslom stanovniku smanjila na oko 17 kilograma godišnje. Čak i za praznike, koji se nekad nisu mogli zamisliti bez pečenog praseta i desetak jela od svinjetine, cena domaćih tovljenika pada dok potrošači kupuju smrznuto meso kome ne znaju poreklo, a i ne zanima ih.

Uzgajivači zato traže subvencije i zaštitu koja bi se sastojala u tome da najmanje 60 odsto ponude svinjetine u ovdašnjim prodavnicama bude iz domaće proizvodnje. Češka Republika je ovu meru već sprovela kako bi zaštitila svoje proizvođače, a slične mere su uvedene ili se razmatraju u još nekoliko država EU. 

Dok se proizvođači ne izbore za svoje zahteve, stare rase svinja skoro su nestale iz dvorišta i programa proizvodnje. Od svih njih, stanovništvo zna za mangulicu - neveliku, ali otpornu svinju, čije se meso, mast i svi proizvodi od nje smatraju retkim delikatesom. Ponekad se nađu u prodavnicama, ali, nisu konkurentni mesu i mesnim prerađevinama iz uvoza.

Slanina od mangulice za dobar holesterol

Prema podacima CEAR (Centra za očuvanje autohtonih vrsta), 2009. godine bilo je oko 2.000 mangulica u Srbiji. Druge vrste, šiška, moravka, resavka, lasan i druge crne, dlakave ili "šarene" svinje ili su nestale i nema ih ni u podacima ili ćemo uskoro moći da ih vidimo jedino na starim fotografijama i u udžbenicima veterine.

Od obora do filmskog platna

Resavka, sa crnim šarama, procenjuje se na manje od 100 primeraka u Srbiji, dakle pripada grupi ugroženih vrsta, dok šiška, sličnija divljoj nego pitomoj svinji, zvanično više ne postoji. Susedna Mađarska posvećuje veliku pažnju upravo ovim starim vrstama, ne samo svinja nego svih domaćih životinja i ne samo za ishranu nego i za potpuno neočekivanu svrhu: snimanje istorijskih filmova.

S obzirom da se velik broj evropskih i američkih filmova sa temom iz davno prošlih vekova snima upravo u Mađarskoj, zbog očuvanih tvrđava i dvoraca, u nekim scenama vide se i domaće životinje kako prolaze ulicom ili dvorištem. Prosečan gledalac neće zameriti ako se u filmu pojavi potpuno savremena svinja pasmine jorkšir, bergšir ili landras, ali, strogi kritičari odavno su rekli: ne, ovo ne može, nije autentično, ljudi u to doba nisu gajili takve svinje.

Umesto slikanja bavi se uzgojem dlakave svinje: Cena za kilogram šunke i do 90 evra

Mađarska je među prvima u Evropi osnovala ustanove koje čuvaju genetski potencijal starih vrsta tako da one, osim što produžavaju svoju genetiku, imaju šansu i za trenutak filmske slave. Za sličan tretman starih vrsta u Srbiji neophodan bi bio daleko bolji tretman proizvođača, ozbiljna finansijska podrška odgajivačima i svakako izvesno vreme ili obuka, koliko da društvo shvati sasvim drugačiji pristup gajenju životinja.


Povezana stočna vrsta

Svinjarstvo

Svinjarstvo

Svinjarstvo predstavlja granu stočarstva kojoj je cilj proizvodnja i snabdevanje tržišta svinjskim mesom i drugim proizvodima. U današnje vreme posebna se pažnja posvećuje... Više [+]

Tagovi

Stare rase Autohtone rase Mangulica Resavka Šiška Uzgoj svinja Uvoz Mađarska


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Gordana Perunović Fijat je diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".