• Svinjarstvo u Srbiji
  • 28.12.2020. 16:00

Zbog prekomernog uvoza svinja i svinjskog mesa, potrebna intervencija države?

Svinje uvozimo iz Hrvatske, svinjsko meso iz Nemačke i Španije, dok smo mi izvezli "mizerne" brojke u Makedoniju i Kinu. Udruženja stočara traže konkretnu intervenciju države i ulaganje u mala i srednja gazdinstva.

Foto: Bigstock/ungvar
  • 1.580
  • 638
  • 0

Nešto više od 18.000 tona svinjskog mesa i skoro 3.500 tona svinja uvezeno je u Srbiju od januara do oktobra ove godine, dok je u istom periodu iz naše zemlje izvezeno svega 658 tona svinjetine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Kada su u pitanju žive svinje najviše ih je stiglo u kategoriji mase preko 50 kg (preko 2.000 tona) od čega je većina uvezene iz susedne Hrvatske. Svinjsko meso u najvećoj meri uvezli smo u vidu smrznutog i to oko 17.000 tona. Nešto manje od 10.000 tona tog mesa isporučeno nam je iz Španije, dok je skoro 6.000 tona dopremljeno iz Nemačke.

Uvezli smo preko 11.600 tona svinjskog mesa za šest meseci, a cena našeg - pada

Mi smo pretežno izvozili u komšiluk na jugu, u Severnu Makedoniju poslali smo 359 tona trupova, polutki, svinjskog, svežeg i rashlađenog mesa. Za Kinu je otišlo 217 tona butova i plećki, sa kostima, smrznutih.

Ove podatke u Asocijaciji stočara Srema i Mačve komentarišu kao poražavajuće i smatraju da stočarsku proizvodnju u našoj zemlji uništava upravo toliki uvoz.

Domaća proizvodnja se guši?

Kažu, zbog teške situacije u kojoj se srpsko svinjarstvo nalazi, prošle nedelje su i uputili pismo Ministarstvu trgovine i turizma kao i Ministarstvu poljoprivrede u kojem traže sastanak sa predstavnicima istih i odgajivača svinja, trgovačkih lanaca, mesoprerađivača i klaničara kako bi zajedno došli do potencijalnog rešenja.

"Na prvom mestu je problem to što megamarketi uvoze i prodaju meso lošijeg kvaliteta, a potom i domaću klaničnu industriju uslovljavaju sa cenom mesa kako bi se našla u njihovim vitrinama. Skrenuli smo pažnju da se uvoze enormne količine smrznutog svinskog mesa i prerađevina koje se prave od čuvenog MOM-a (mašinski otkošeno meso), tako da mi ni ne znamo šta jedemo", smatra predsednik pomenute asocijacije Zoran Erić.

Imamo 2,7 miliona svinja, a uslova za skoro 10 puta više!

Ukazuje, godišnje se u Srbiji po glavi stanovnika potroši 17 kg mesa, te zaključuje da smo mali potrošač ovih proizvoda i da imamo kapaciteta da sami to i proizvedemo.

Sremski stočari: Umesto stoke, prodajemo kukuruz

"Trenutno proizvodimo 2,7 miliona svinja u toku jedne godine, to je na nivou 1959. Naši resursi što se tiče žitarica i kukuruza konkretno, koji je glavni u smesi za hranu svinja, su takvi da možemo da godišnje imamo 10 do 12 miliona svinja, pa čak i više od toga."

Farmeri, kaže, ni cenom nisu zadovoljni. U ovom momentu svinje se prodaju za 120-130 dinara po kilogramu što ne može da nadoknadi ni sama ulaganja, a daleko je od ostvarivanja zarade.

"Poskupele su žitarice i sve je na tržištu otišlo gore. Svi imaju zaradu, samo mi nemamo. Prase od 25 kg košta oko 5.000 dinara, ishrana je još oko 10.000 dinara, a mi ga na kraju prodamo za 13.500 dinara, na gubitku smo bar 2.500", objašnjava Erić.

Ulagati u mala i srednja gazdinstva

Država, smatra, mora da ima strategiju i da se opredeli na koji način će ulagati u svinjarstvo. Prema njegovom mišljenju, između ostalog, treba uvećati iznos uvoznih prelevmana na uvoz mesa, uvesti kvote za uvoz smrznutog mesa, uvesti kvote, prelevmane i carinu na uvoz prerađevina….

"Takođe sam protiv forsiranja samo velikih proizvođača, treba ulagati u mala i srednja gazdinstva jer nam se sve više prazne sela. U celom tom lancu ima mesta za sve, samo treba zaštititi proizvodnju i napraviti takav model da svi mogu biti zadovoljni."

Neravnopravna borba naših i stranih proizvođača

U Saboru proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS) sličnog su stava. Smatraju da iz godine u godinu trošimo sve manje svinjskog mesa, a da je to posledica kupovne moći.

"Mi se zalažemo da se uvede uredba da minimum 60-70 odsto naših domaćih proizvoda bude u rafovima prodavnica. Nažalost, strani marketi dovoze njihovu robu i time mi subvencionišemo njihovu proizvodnju. Mi možemo i da proizvedemo toliko da izvozimo, dovoljno govori podatak da je Miloš Obrenović u svoje vreme izvozio više nego mi sada", navodi predsednik SPAS-a Zoran Milićević.

Ukinuta vakcinacija protiv klasične kuge svinja

Veliku prepreku u dolaženju do stranih tržišta predstavlja i činjenica da je do prošle godine u Srbiji bila sprovođena vakcinacija protiv klasične kuge svinja, dodaje Milićević.

"Od poslednje vakcinacije mora da prođe tri godine da bismo mogli da plasiramo to meso u Evropu. To nas isto koči. Ali, generalno, mi ne možemo da se borimo sa zapadom jer njihovi stočari imaju mnogo veće subvencije i time nas poklapaju u svim segmentima poljoprivrede, posebno u ovom."

Viša cena možda može da znači svinjarima

I on trenutnu cenu svinja smatra nedovoljnom jer, kaže, farmeri ne mogu da budu ni na nuli sa tom "zaradom".

"To je malo. Kad bismo prodavali za bar 160-170 dinara po kilogramu, mogli bismo da budemo koliko-toliko zadovoljni", zaključuje Milićević.


Tagovi

Uvoz svinja Uvoz svinjskog mesa Izvoz Zoran Erić Klasična kuga svinja Zoran Milićević Niska cena svinja


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.