Isceliteljka opasnih namera: zašto tatulu bije loš glas?

Tatula (Datura stramonium) prastara je stanovnica svakog zakorovljenog mesta. Prema dostupnim izvorima, poreklom je sa Kavkaza, odakle se proširila po celom svetu. Ima je u Evropi, Aziji, raste na prostranstvima severne i južne Amerike, a različite podvrste i njihovo dejstvo na ljudski organizam proučavaju se odavno.

Šamani skoro svih starih religija koristili su je za magijske obrede. Bila je poznata antičkim Grcima, a u Rimu i većini evropskih država u srednjem veku korišćena je kao lek. Petronije Arbitar (27. -66.n.e.) posvetio joj je jedno poglavlje u svom šaljivom književnom delu "Satirikon".

Lekovita, ali i otrovna

Kao lekovitu biljku, srpski seljaci su je koristili pre svega za lečenje astme (zbog čega je nazvana trava od sipnje i trava od zaduhe), nervnih bolesti, upale očiju, jakog kašlja, ukočenosti i u razne druge svrhe. Upozorenje: cela biljka je otrovna, od vrha do korena. O tome svedoče još neka njena narodna imena: bunika, kužnjak, zli čičak i mnoga druga.

Sadrži izuzetno opasne alkaloide, atropin, skopolamin i hiascin. To ipak ne sprečava porodice u selima i gradovima da je uzgaje u svojim baštama, jer je vrlo atraktivna, sa krupnim belim cvetovima u obliku levka, zbog kojih je u nekim zemljama odavno nazvana "anđeoska truba". Ne zahteva nikakvu posebnu negu niti plodnu zemlju, podnosi sušu, a brzo naraste i lepo izgleda. Nekad se postavlja iznad vrata, pa napravi "venac" kad procveta. 

Kako smo se nekad lečili? Jedna biljka ne štiti samo od bolesti

Od davnina tatulu "bije glas" da ima afrodizijačke moći. I zaista, njeni delovi, naročito crno masno seme, potopljeno u rakiju dok ne postane tamna i sluzava - imaju efekat sličan vijagri. Na žalost, uz snažne nuspojave: bol, nekontrolisano mokrenje, povišenu temperaturu, ubrzan rad srca, širenje zenica, žeđ, vrtoglavicu, posrtanje i padanje, halucinacije, sumanute ideje, a ponekad i smrt.

Samo iskusni smeju da je beru

Lekari koji su radili u selima opisuju dejstvo tatule na isti način: kad poljoprivrednici pošalju žene i decu negde u goste i okupi se muško društvo da bi pilo bez nadzora, bar jedan kum ili komšija mora da donese "onu posebnu rakiju" - sa tatulom. Obično već posle nekoliko čaša, cela ekipa dospeva u bolnicu, gde, uz brzo davanje terapije, za dan ili dva dolazi sebi. Dr Jovan Tucakov u svojoj kapitalnoj knjizi "Lečenje biljem" opisuje slučaj banatskih svatova iz tridesetih godina prošlog veka. Posle tri dana slavlja, kum je tražio "specijalnu rakiju", a onda, pod njenim dejstvom, sekirom ubio ili ozbiljno povredio nekoliko prisutnih. Ondašnje novine su posle tu brojku povećavale dok nije dostigla cifru od 35 ubijenih.

Dr Tucakov u istom izvoru ozbiljno upozorava da se deci ne dozvoli pristup tatuli, jer je dovoljno da posle igranja ovom biljkom ne operu ruke, pa onda tim rukama dodirnu hranu - i da dođe do trovanja. Sav posao branja, sušenja i transporta tatule, svu njenu pripremu za lekovite svrhe, mogu da obavljaju samo odrasli i iskusni ljudi.  

U savremenoj medicini, tatula, uz sve mere opreza, spada u sastav mnogih preparata. Koristi se u obliku tinkture, masti ili flastera, za ublažavanje reumatskih i mišićnih bolova, hemoroida i raznih infekcija kože. Takođe, ulazi u sastav lekova protiv astme, a pomenuto crno seme, koje ima jako analgetičko, narkotičko i halucinogeno dejstvo, ima obimnu primenu u medicini  i služi za lečenje raznih  bolesti.