Jul donosi tople noći, ali i vile?

Seljaštvo u Srbiji verovalo je u vile čak i u dvadesetom veku, utvrdili su etnolozi, a dokaz su vrlo žive priče i legende o ovim neobičnim bićima. Svako selo, naročito u zabačenijim krajevima, i danas ima bar jednog pripovedača koji se lično susreo sa njima u toploj julskoj noći i spreman je da opširno izvesti o tome.

Nekad je, opet po verovanju, bilo dovoljno da ljudsko biće samo zađe u najbližu šumu i pozove u pomoć, pa da vila dođe i pomogne mu. Znale su lek od svake bolesti i umele da iscele povredu lekovitim biljkama. Savetovale su ljude u različitim životnim nedaćama, učile nekadašnje poljoprivrednike gajenju biljaka i obradi metala, a žene tkanju i vezu. Gradile su prvobitne kamene građevine u doba kad je ljudski rod živeo u kolibama:

Ako imate najlepšu baštu, to niste vi - to su kurkućice?

"grad gradila bjela vila

ni na nebo ni na zemlju

no na granu od oblaka"

Ako je snajka - poštedeće

Zato se za neke tvrđave i mostove manje poznatog porekla u narodu smatralo da su ih podigle vile. Posle su se ljudi osilili i počeli da uništavaju šume, a one - kćeri prirode, životnom silom vezane za vegetaciju, morale su da se odsele negde dalje, na nepristupačne terene gde ih niko neće uznemiravati. Tada su postale nepoverljive prema ljudima, čak neprijateljski raspoložene, pa, ako neko upadne na njihovu igranku po mesečini, mogle su da ga kazne, tako što bi ga oslepele, za kraće vreme ili zauvek, oduzele mu dar govora ili izazvale ukočenost ruku ili nogu.

Protiv ovoga su seljaci u istočnoj Srbiji koristili zaštitni postupak: odmah bi pokrili oči i izgovorili "lepe v’lve!" Onda im, smatrali su, vile ne bi naškodile. U Vojvodini, gde su šume odavno iskrčene, a samim tim nestali uslovi za život vilinskog roda, onaj ko vidi nešto čudno, a sumnja da je ženska prilika, treba samo da je oslovi kao "snajku" (snahu), pa neće biti nikakvih problema. 

Raspojasana i raspuštene kose

U narodnoj mašti, one su visoke mlade žene, veoma lepe, sa neobičnim moćima i očaravajućim glasovima. Nose duge niz leđa raspuštene kose i široke providne bele haljine, što je za Srbe seljake bilo skandalozno, jer kod njih su žene i devojke kosu ili plele ili pokrivale, a raspasan (bez pojasa) ne ide niko, "to je sramota". U nekim pričama, vile, uz svu svoju lepotu, imaju zenice kao u kozjim očima, na nogama papke ili kopita (!) a prati ih snažan životinjski miris koji uzalud prikrivaju cvećem u kosi i na odeći.

Zova: Tu, gde prema verovanju, vile šire veš

Negde imaju krila, koja su, od kraja do kraja, nevidljiva ili slična krilima vilinog konjica (šta mislite, zašto se ovaj insekt zove "vilin konjic"?) a preko svega nose okrilje - dug komad bele svetlucave tkanine koji ih pokriva od temena do tabana. Ko ukrade vili krila i okrilje, ne primer, dok je zauzeta kupanjem u potoku, može da je vodi kući i oženi se njome, dobiće vrhunsku domaćicu koja rađa prelepu decu, ali, svakog trenutka je spremna da iskoristi muževljevu nepažnju i pobegne nazad u šumu, odakle se ne vraća niti joj deca nedostaju.

Očigledno je verovanje u vile ostatak drevne religije u kojoj su žene imale drugačiju ulogu nego u patrijarhalnom poljoprivrednom domaćinstvu. 

Iz jutarnje rose i šumskog povetarca

Vile se, prema verovanju, rađaju iz biljaka, mrazovca, kaćuna, paprati ili jasenka, iz jutarnje rose i šumskog povetarca. Na njihovo prisustvo upućuje pojava pečurke "vilinje kolo" koja raste u krugovima (jestiva je, ali ima veoma otrovnu bliznakinju, pa neka se amateri uzdrže). Drugi pokazatelj njihove igranke je trava koločep (okoločep) koja postoji samo u bajkama, ali narod čvrsto veruje da upravo ovom biljkom devojka može da začara momka do te mere da će on "čepati" oko njene kuće sve dok je ne zaprosi.

Kad se baš naljuti, koristi nevidljive strelice kojima će ljudima oduzeti zdravlje ili glas. Kad je dobre volje, spasava decu izgubljenu u šumi i daje neverovatne darove: celoživotno zdravlje i mladolik izgled, čarobni mač, ogrtač koji nosioca čini nevidljivim, razna korisna znanja i veštine.

Veselin Čajkanović svedoči da su teški bolesnici ostavljani da prenoće u šumi tokom leta, u nadi da će vila doći i izlečiti ih, te da su, za divno čudo, neki ovako i ozdravili, sve jedno od čega su bili bolesni. Zato postoje lokaliteti Viline Vode, Vilin Izvor, selo Vilovo, sve što upućuje na staro verovanje.