Ako imate najlepšu baštu, to niste vi - to su kurkućice?

U ta davna nostalgična vremena druge polovine prošlog veka, a naročito dok televizija nije uzela sve pod svoje, ljudi su se u Kikindi okupljali da bi razmenili novosti, upravo kao danas na društvenim mrežama. Kad bi se podesilo prijatno vreme, a zanimljivo je da se iz tog doba sećam prijatnog vremena i vedrih večeri koje se gase iz ružičaste u tamnoplavu boju, svi stariji sedeli su na klupama ispred kuća i razmenjivali najnovije informacije.

Bašta u Nemanjinoj 24, onda 18/a, bila je jedno od "kultnih" mesta za druženje deda Savinog i baba Radinkinog društva. Svašta je tu moglo da se čuje. Bila sam u onim godinama kad dete više nije dete, a još ne pokazuje odlike pubertetlije, dakle, oko jedanaest, a bogata literatura kojom su me odrasli obasipali davala je odličnu podlogu za sanjarenje. Tako sam dakle stajala u bašti, nešto dalje od raspričanog starijeg društva i gledala svoja posla i prve zvezde koje su se upravo pojavljivale, kad me preseče baba Radinkin alt.

"Gordana, dođi za sto i ne zazjavaj tamo u bašti, noć se spušta!"

Zao duh u bašti

Stvarno ne znam šta bi moglo opasno da mi se dogodi u rođenoj bašti, bez obzira što se noć spuštala, možda da nagazim na ježa, ali, nisam se raspravljala nego se pridružila ekipi za stolom i bila nagrađena sokom od malina, domaćim. Tek sutra, pitala sam Radinku zašto je onako zahtevala da iziđem iz bašte.

"Noć se spuštala, a onda izlaze kurkućice", objasnila je. Podstaknuta neobičnom rečju, nisam prestala da zapitkujem dok mi Radinka nije objasnila šta je to.

"Zao duh", rekla je kratko i jedno vreme nismo potezale tu temu.

Godinama kasnije, kako sam rasla, Radinka je postajala sve spremnija da mi objašnjava razne stvari, od recepata za kolače do drevnih verovanja. Tako smo došle do mitskih bića koje ljudi u ovim krajevima nazivaju kurkućice ili kurfućice. Da li je reč rumunskog porekla ili nekog drugog, eto posla za etnologe, ali, prema babinom objašnjenju, u pitanju su nevidljiva stvorenja zadužena za vegetaciju, naročito za baštu i okućnicu.

Nevidljive pomagačice

Za razliku od vila, koje obično borave na nepristupačnim mestima, u dubokim šumama i na visokim gorama, kurkućice su ostale u blizini ljudi na osnovu nekog tajnog dogovora iz pradavnih vremena. Kad im je neko simpatičan, nasele se u njegovu baštu i ta bašta bude najlepša u kraju. Žena koje su kurkućice uzele pod svoje umeće da odgaji najlepše cveće i voće, ne znajući ni sama kako. Ove nevidljive pomagačice naročito vole jagode i crveno cveće, jer im je to omiljena boja. Pod njihovom zaštitom, kuća će napredovati, deca biti zdrava, a stariji snažni i sposobni za dug i težak rad.

Nisu zahtevne: dovoljno je da im se negde u bašti ostavi parče kolača (ostatak drevne beskrvne žrtve) i da ih niko ne vređa. Najviše vole kad ih zovu "baštovankama". Desi li se da se kuća raseli ili proda, mogu da ostanu u bašti ili da tiho odu na neko mesto gde im se više sviđa.

Osobito smešne bivale su situacije kad se kurkućica zainteresuje za muškarca, obično momka. Tad uzimaju ljudski oblik, lepih devojaka svetle kose, plavih očiju i velikih usta. Na koga se namerače, tog i osvoje, a udaja je prirodan sled, jer kurkućica ne podnosi odbijanje. Dobre su domaćice, vredne i vesele, rađaju samo devojčice, a u starosti su ponešto sklone gojenju jer neprestano prave kolače.

Druga moja baba, Ljuba Perunović rođ. Marić imala je maćehu, izvesnu baba - Soju (verovatno Sofiju) o kojoj se pričalo (šapatom, naravno) da je kurkućica. I posle tri braka sa tri alkoholičara, posle neviđenih iskušenja ratnog i poratnog doba, svih mogućih problema sa decom i pastorcima, baba Soja je ostala prava i zdrava, plavooka i rumena, bez ijedne bore, uvek nasmejana, biljke su u njenoj blizini skoro naočigled rasle, a kolači i kompoti se pojavljivali kao sami od sebe. Doživela je devedeset šest godina u potpunom zdravlju pre nego što se vratila u svoj svet gde zelenilo raste u izobilju.

Blažena sećanja na detinjstvo, u današnjem vremenu surove stvarnosti.

_{Tekst "Baštovanke" objavljen je u lokalnim novinama "Kikindske", 31. maja 2019. godine}