• Ishrana milenijalaca
  • 28.01.2019. 16:00

Kako nahraniti milenijalce?

Svoju proizvodnju bi trebalo da prilagodimo novim generacijama i njihovim životnim navikama. Ne možemo očekivati da će poljoprivrednik uspeti da proda svoje voće i povrće na pijaci, kada znamo da većina stanovništva i na našim prostorima kupovinu obavlja u trgovinskim lancima, a oni mlađi sve češće jedu van kuće.

Foto: Bigstockphoto/artoleshko
  • 157
  • 22
  • 0

Dan bez kuvane hrane, domaće supe, glavnog jela i salate mi je gotovo nezamisliv. Nije mi teško, nakon radnog dana prihvatiti se kuvanja čorbe od povrća, kakvog komada mesa ili ribe sa puno povrća i svežom salatom. Namirnice najčešće kupujem na pijaci i uglavnom zazirem od hrane kao što su gotove supe, već ispanirano meso, smrznuti krompirići spremni odmah za pečenje ili one mešavine rezane sveže salate koju ne morate ni prati. 

Međutim, ja nisam milenijalka, ne pripadam generaciji rođenoj između 1981. i 2000. godine, nedostaju mi dve godine. Ipak, do pre petnaestak godina, u svojim 20. godinama nisam ni toliko često kuvala, a obroci su zbog dnevnih aktivnosti na fakultetu i kasnije na poslu često svodili na suvu hranu ili na ono što roditelji kod kuće skuvaju. 

Agro - naselja: stara mudrost, novi trend

Danas, milenijalci, u istim tim godinama puno više promišljaju o hrani, o važnosti voća, povrća, kvalitetu mesa i drugih namirnica. Ipak, ne nabavljaju ih na pijacama, pa ni u trgovinama. Treba li reći da ovakav način prehrane znatno utiče na sve proizvođače hrane. 

Krenimo redom. 

Uticaj na buduću potražnju za hranom

Milenijalci su trenutno najveća živa generacija u Sjedinjenim Američkim Državama, nadmašuju čak i generaciju bejbi bumera (baby boomers - rođeni između 1946. i 1964. godine), te čine 20% domaćinstava, odnosno 26% ukupnog stanovništva (prema statistici iz 2014. godine). Njihove kupovne navike značajno utiču na prodaju, pa tako i prodaju hrane u bilo kom njenom obliku. Ova je generacija uglavnom visoko obrazovana, puno informacija traže na internetu, većina ih je rano započela svoj radni vek i osnivanje porodica. Vrlo je verovatno da će se njihove navike u kupovini namirnica promijeniti tokom godina, ali trenutne razlike u odnosu na starije generacije mogle bi uticati na buduću potražnju za hranom, upozorava USDA. 

Studija koju je obavilo Odeljenje za poljoprivredu SAD-a uzela je u ozbir podatke o kupovini hrane za pripremanje kod kuće i sadrži detaljne demografske podatke, uključujući dohodak domaćinstva. Ukratko, prema ovom istraživanju, utvrđeno je da milenijalci i generacija X (rođeni između 1965. i 1980. godine), najmanje novca mesečno troše na hranu za pripremu kod kuće. Na primer, u domaćinstvima koja zarađuju između 14.000 i 20.000 dolara po članu godišnje, milenijalci potroše nešto manje od 80 dolara* (oko 8.000 RSD) mesečno po osobi na hranu za pripremu kod kuće, generacija X oko 85 dolara, bejbi bumeri potroše 135 dolara, a još starija generacija, tradicionalisti, 154 dolara.

Milenijalci najčešće jedu napolju

A što onda milenijalci i ovi iz moje generacije X jedu, pitate se? Jedu u restoranima ili lokalima brze hrane. Možda na našim prostorima to još uvek nije slučaj, ali gledajući mlade ljude iz svog poslovnog okruženja, uočava se puno sličnosti sa njihovim vršnjacima u Americi. Naime, mladi, poslovni ljudi često naručuju hranu iz restorana ili menzi, te takav obrok često jedu na poslu. Dakle, oni žele kompletan obrok, koji uključuje meso, prilog, salatu, ali im se najčešće ne da ili nemaju vremena pripremati hranu kod kuće.  

Franc Bogovič: Evropsko društvo će biti puno zdravije sa naseljenim selima

Starije generacije, bejbi bumeri i tradicionalisti, hranu najčešće kupuju u prodavnicama, jer imaju više slobodnog vremena kako za kupovinu, tako i za pripremanje hrane. A kada milenijalci kupuju u prodavnici, to je uglavnom već pripremljena hrana, testenina, šećer i slatkiši. Meso i žitarice retko kupuju. 

Treba se prilagoditi novim generacijama 

Zašto je ovakvo istraživanje važno? Zato što bi svoju proizvodnju trebalo prilagoditi novim generacijama i njihovim životnim navikama. Ne možemo očekivati da će poljoprivrednik uspeti da proda svoje voće i povrće ili meso na pijaci, kada znamo da većina stanovništva i na našim prostorima kupovinu obavlja u trgovinskim lancima, a oni mlađi sve češće jedu van kuće. 

Svoju proizvodnju treba planirati, a rod pokušati plasirati prema velikim trgovinama i restoranima. Takođe, videli smo da nove generacije često kupuju već prerađenu hranu. Oni neće sami praviti sok od malina, neće kiseliti krastavce ili praviti ajvar. Ipak, u zavinsosti od svoje kupovne moći, rado će kupiti domaći proizvod.

Nove generacije sve više putuju, traže nova iskustva, pa je i ulaganje u seoski turizam od velikog značaja, posebno za našu zemlju, koja ima puno potencijala. Takođe, proizvode često kupuju pomoću interneta, društvenih mreža, što mnogi snalažljivi proizvođači znaju i trebalo bi dobro da iskoriste.

Ipak, da biste uspeli, verovatno najvažnija stvar u celoj priči je udruživanje sa drugim proizvođačima, jer se tako lakše nastupa na tržištu.  

*1$ cca 104 RSD


Tagovi

Prehrana milenijalaca Nova generacija Navike Prerađena hrana Seoski turizam Domaći proizvod


Autorka

Maja Celing Celić

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi