• Protesti poljoprivrednika
  • 30.09.2020. 16:00

Kako uspešno artikulisati zahteve seljaka - primer u tovnom govedarstvu!

Pomoć države tovnom govedarstvu odličan je primer dobro osmišljenih zahteva objedinjenih stočara, sprovedenih u delo uz puno strpljenja i "diplomatije".

Foto: Depositphotos/Stock Image
  • 148
  • 15
  • 0

Više puta sam tokom novinarske karijere napisao da su još od pobune Matije Gupca svi seljački protesti osuđeni na propast. Obično se to dešavalo nakon neuspešnih akcija blokada puteva i prosipanja hrane. Povodi su bili razni; visoke cene goriva, nemogućnost zakupa državnog poljoprivrenog zemljišta, kašnjenja isplate subvencija, niske cene žita, malina, mleka, tovljenika...

Zašto protesti nisu uspeli?

Razloga je više; nesloga - stara boljka poljoprivrednika. Svaki bi hteo da ima svoje udruženje i da rukovodi njime. Pojedina udruženja su osnovana i pod kontrolom političkih partija.

Interesi.

Ni interesi su im nisu zajednički. Jedni su zahtevi paora u Vojvodini koji obrađuje 300 hektara zemlje, a drugi malinara u Arilju.

Zašto nijedan protest poljoprivrednika ne dočeka epilog?

Beograd.

Da, upravo tako! Vlastodršci su se smenjivali, ali gotovo da niko nije reagovao dok protesti nisu došli do glavnog grada. Po pravilu birokrate na Andrićevom vencu ili u Nemanjinoj nije potresao to što je neko blokirao put u Badovincima ili Zmajevu.

Ko može da artikuliše zahteve poljoprivrednika

Vođstvo.

Veoma je bitno ko zastupa poljoprivrednike. To bi trebalo da budi ljudi neukaljene biografije, koji mogu da zadobiju poverenje većine poljoprivrednika, da artikulišu zahteve poljoprivrednika, realne zahteve i koji će mudro, diplomatski pokušati da se izbore za njih. Pa ako ne uspeju da seljake povedu u proteste. Ima li takvih? Ima!

Pravi primer u tovnom govedarstvu?

Potpisnik ovih redova prati ovu problematiku više od decenije. Sve je počelo novinarskom eskurzijom u Hrvatskoj. Čedomir Keco je poveo grupu kolega da na licu mesta vide uspešan primer tovnog govedarstva u sistemu krava-tele u Sisačko-Moslovačkoj županiji.

Na ovom mestu je potrebna digresija kako bi manje upućen čitalac shvatio o kome se radi. Dakle, čovek koji je uspešno vodio ovu priču je Čedomir Keco - u bivšoj zajedničkoj državi omladinski aktivista i vrlo rano ostvareni novinar. Pod njegovim (i saradnika) vođstvom poznati novosadski list pre više od tri decenije imao je više od deset puta veći tiraž nego danas. Uz vlast, ali kada treba i oštro protiv. Mudro. Promišljeno.

Otvoren prvi reprocentar za goveda rase šarole u Srbiji

Dakle, poveo je na put kolege za koje je znao da će afirmisati tovno govedarstvo, a naročito pomenuti sistem uzgoja. Sam je pokazao kako to treba raditi u partnerstvu na farmi u Ečki sa rasom hereford. Ljudi su ga slušali i polako ulazili u proizvodnju. Uz pomenurog hereforda i tradicionalnog simentalca, na naše pašnjake polako su pristizale rase - šarole, limuzin, angus, i druge.

Partnerstvo sa ministrom

Naravno, formiranje stada i njihovo umnožavanje, "pogurano" je subvencijama. Po grlu sa 15.000 dinara i sada u vremenu krize sa dodatnih 20.000 za junad prodatu od 5. septembra do 30. oktobra. Vladina uredba je doterivana dok nije bila po volji i zahtevima Keca i grupe od 220 stočara u okviru proizvodne grupe tovljača u okviru udruženja "Agroprofit".

Uzgajivačima tovne junadi 20.000 dinara subvencije za prodato grlo do 30. oktobra

Da li se do ovoga došlo silom? Ne.

Mudrim višegodišnjim partnerstvom sa ministrom Branislavom Nedimovićem. Sticaj globalnih okolnosti kao i tromost državne administracije i privrednih komora zaslužni su za višak junadi na "lageru". Ali neće to trajati doveka.

Kratka studija slučaja iz koje će mudri izvući pouku.


Tagovi

Protesti poljoprivrednika Čedomir Keco Tovno govedarstvo Zahtevi poljoprivrednika Branislav Nedimović Otkup junadi


Autor

Đorđe Simović

Više [+]

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."