Otvoren prvi reprocentar za goveda rase šarole u Srbiji

U selu Utrine u Bačkoj, na farmi "Berze", otvoren je prvi reprocentar za goveda rase šarole u Srbiji. Na taj način stočari iz Vojvodine i celog regiona moći će da nabave kvalitetan priplodni materijal. Šarole je francuska tovna rasa goveda, vrlo zahvalna za odgajivanje.

Kada se odlučio za tovno govedarstvo, Tibor Berze, vlasnik porodične farme "Berze", dvoumio se između belgijskog plavog govečeta i šarolea, ali se ipak odlučio za francusku rasu. 

Nedimović: Domaća junad za Tursku kroz dve do tri nedelje

"Šarolea sam počeo da gajim 2017. godine uvozom junica iz Mađarske, a danas na farmi imamo 220 grla svih kategorija. Šarole se jako dobro pokazao i mislim da ne postoji bolja tovna rasa goveda. Dobro koristi hranu i ne zahteva dodatak u vidu koncentrovanih hraniva. U intenzivnom tovu dnevni prirast može da premaši dva kilograma, a tvrdim da je moguće da bikovi dostignu 1.800 kilograma za dve godine", kaže Tibor Berze i dodaje da bi voleo kada bi više proizvođača uzgajalo ovu rasu i da imaju nekoliko stotina grla, jer u tom slučaju bismo mogli da ispunimo izvozne kvote za Tursku, Kinu i EU. 

Junicama koristi ispaša

Pomenuta farma je uskladila svoje poslovanje sa odgajivačkim programom definisanim na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, a da bi dobila sektifikat "Dobre poljoprivredne prakse", mora znatno da poveća površine ispusta. Junicama koristi kretanje i sunce, a tu je i ekonomski aspekt - grla na paši su jeftinija. Sva grla na pomenutoj farmi su u čistoj rasi. 

Ekstenzivni uzgoj autohtonih rasa goveda sve više dobija na značaju?

Šarole se smatra vodećom tovnom rasom u svetu po proizvodnji mesa po grlu. Ova goveda su vrlo 'gabaritna'; prosečna visina grebena kod krava je 138, a kod bikova 145 centimetara, trup je širok i dubok, rebra zaobljena, leđa i vrat su izuzetno mišićavi. Prosečna telesna masa krava je oko 800 kilograma, a bikova 1.200.

Junad šarolea postižu odlične rezultate u tovu zelenom masom uz dodatak koncentrata, a pri tom trup nije previše mastan. Za manje od godinu i po dana starosti mogu dostići težinu od 600 kilograma. Meso je kvalitetno i ukusno.

Krave daju oko 2.500 mleka u laktaciji

Na ovim prostorima, kvalitetnim su se pokazali melezi nastali ukrštanjem šarolea i simentalca. S obzirom da je šarole izrazito tovna rasa, njena mlečnost je solidna, jer u laktaciji daju oko 2.500 litara mleka. Krave se u priplodu prosečno drže sedam godina i za to vreme daju četiri do pet teladi. 

Telesna kondicija krava utiče na proizvodnju mleka, telenje i druge aktivnosti

Krave šarole odlikuje dobra plodnost i izražen materinski instinkt, ali i ozbiljan nedostatak - teškoće pri telenju, zbog toga što se karlica nedovoljno otvara naspram gabarita i mase teleta. Međutim, Čedomir Keco iz Udruženja "Agroprofit" tvrdi da je poslednjih godina selekcijom i genetskim poboljšanjima ova osobina šarolea drastično smanjena. 

"Šarole je poslednjih godina promenio neka genetska svojstva. U mnogim elaboratima se može videti da procene stručnjaka jednim delom kasne u podacima koliko je šarole napredovao. Tvrdim da nije tačno da šarole ima između 24 i 27 odsto teških telenja. Upotrebom kvalitetne genetike, taj procenat je sveden na sedam odsto. To znači da nije potrebno da junice šarolea u prvom pripustu ukrštamo sa drugim tovnim rasama, kao što je limuzin, aberdin angus ili hereford da bi se olakšala naredna telenja", kaže Keco u dodaje da se došlo na nivo da šarole puta šarole daje lako telenje, a to je na farmi "Berze" dokazano.