O bogatstvu našeg jezika, svedoče mnogi izrazi koji su nekada imali potpuno drugu konotaciju od današnje, a da li je možda samo u pitanju preneseno značenje?
Interesantna vest odjeknula je regionom kada je beli bik Joza (na naslovnoj fotografiji) pobegao pri izlasku iz kamiona u hrvatskoj fabrici "Mesoprerada" u Slatini (Slavonija). Odbegla životinja je malo lutala šumom, malo gradom, dok konačno nije uhvaćena nakon višenedeljne potrage.
Ovakavi događaji su nekada, čini se, bili mnogo, češći!
A da je vreme Obrenovića u drugoj polovini XIX veka bilo po mnogo čemu zanimljivo iz naše perspektive, svedoči i jedan zakon donet za vreme vladavine Mihaila Obrenovića - 1866. godine.
U pitanju je Zakon o mangupima (Srpske knjige od 1801. do 1867. godine, ZAKONЪ o mangupima. - U Beogradu, 1866. - 13 str.; 21 cm). Međutim, nisu posredi neki nevaljali momci ili dečaci, već ni manje ni više nego stoka!
Kako se pojašnjava u članu 1. - sva ona stoka i domaća životinja, koja se nađe da tumara kojekude, a gazda joj je nepoznat vlasti i meštanima, smatra se za mangupa.
Pod mangupima smatra se krupna i stina stoka i odojčad. Vo, krava, june, konj, kobila, omica, magarac, mazga potpadala je pod krupnu stoku, dok su vepar, krmača, ovan, jarac, koza, sasov, ker, rt, čobaski pas i drugo pod sitnu. Odojčadima smatralo se tele, ždrebe, jagnje, prase, jare i "sve od krupne i sitne stoke, što siše i veliku negu potrebuje". Uz sve to podrazumevaju se i pernate životinje.
Dakle, ni pas bez nadzora nije smeo slobodno da luta ulicama, a kamoli neka krupnija životinja, koja bi važniju namenu imala u poljoprivrednoj proizvodnji.
Međutim, postoji još jedna interesantna reč koja danas ima sasvim drugu konotaciju, a po Vukovom Rječniku odnosi se opet na stoku.
Dok je značenje bitange za nas neko ko je skitničar, lutalica, nekada se mislilo na "kljuse koje se nađe u selju ili u polju, a ne zna se čije je".
U Zakonu iz XIX veka se dalje navodi - "Čim se za kakvog mangupa dozna, opštinska vlast ima o njemu voditi računa."
Takođe, ako se neki ovan, vepar, bik pridruži stoki nekog poljoprivrednika, isti mora to da prijavi vlasti.
"..a ako je takav pronađen mangup kakvu štetu učinio, to će ovu odmah kmet pomoću dva svoja sažitelja, a u prisustvu ošetećenoga providiti i proceniti, pa sa ovakvim mangupom postupiće se dalje kao i sa ostalim mangupima".
Takvoj stoci se dalje beleži veličina, boja dlake i starost i ostale oznake i daje na "izranu ili poslugu" nekom od svojih žitelja.
Joza, bik iz Hrvatske, poput preporuke iz nekadašnjeg zakona, smešten je odmah na obližnju farmu u Lasićima, gde je zbrinut i gde mu je pružena sva potrebna nega. Nedavno ga je udomljen na agro-turističkom imanju Višnjica na mestu nekadašnje pustare. Smešteno je u pitomoj ravnici između obronaka Papuka i reke Drave, pokraj Slatine, a vlasnik imanja želeo je da ostane anoniman.
Pošto danas ipak nema mnogo čestih slučajeva da ovan ili bik slobodno lutaju ulicama, šta mislite, da li današnje značenje reči mangup ima mnogo više sličnosti sa onom iz zakona iz pretprošlog veka, ali u prenesenom značenju?
Tagovi
Autorka
