Lekoviti dud vraća (se) u život?

Dud ili murva, kako se obično zove, pripada brojnoj porodici od 16 poznatih vrsta. Poreklo mu je nejasno, njegovi fosili nađeni širom sveta pokazuju da ova biljka postoji još od vremena pliocena - pre 5,3 miliona godina do pre 1,8 miliona godina. Različite vrste, u obliku žbuna ili drveta, rastu u Evropi, Aziji, Africi, obe Amerike, dajući slatke plodove beličaste, crne ili crvene boje.

Rakija dudara najbolje udara

List je velik, obezbeđuje dobar hlad, a plod sadrži vitamine A, C, E, K, B1, B2, B3, B6 i B9, gvožđe, magnezijum, kalcium, fosfor, kalijum, cink i natrijum, vodu, ugljene hidrate i svega 43 kalorije na sto grama - tako da predstavlja visokovrednu namirnicu pogodnu i za dijetalni režim ishrane. U Srbiji, a naročito u Vojvodini, stotinama godina bio je potpuno uobičajeno drvo, redovno je sađen u baštama ili u drvoredima duž puteva.

Veliki stari dudovi često su obeležavali granicu imanja ili granicu atara dva ili tri sela. Bez ikakve nege i velikog ulaganja, odraslo drvo davalo je obilan rod, pogodan za pekmeze i razne slatkiše iako su deca najradije jela zreo plod pravo sa grane. Od njega se pravi rakija, poznata iz poslovice "rakija dudara najbolje udara", nastale, nema sumnje, iz bogatog iskustva poljoprivrednika i svih koji su ikad probali ovo piće.

Dudara stara tri veka: Meštani Dobrinaca rešili da podmlade drvored

Nažalost, u nedavnoj istoriji dud je proglašen "invazivnom vrstom", šta god to značilo, pa su mnoga stabla posečena, što je opisano u monodrami "Samo je jedan dud ostao" u izvođenju Mire Banjac. Tako je uništena proizvodnja prirodne svile, jer, njegovo lišće, isključivo belog, jedina je pogodna hrana za svilenu bubu. Sad je doba kad se ovo drvo ponovo vraća u svakidašnjicu poljoprivrednika, pa se nekadašnji zasadi sporo ali sigurno obnavljaju. 

I plod i list

Bobice belog i crnog (dudinje) narod je koristio u lečenju dijabetesa i srčanih bolesti, opšte slabosti i malokrvnosti. Odlične su kao lek protiv zatvora i problema s varenjem. Prema verovanju, ublažavaju zubobolju i rastvaraju pesak u bubrezima. Sastojci belog ploda pomažu u lečenju kašlja, zapaljenja krajnika, dijareje, glavobolje i raznih infekcija. Crnu poljoprivrednici su smatrali neprikosnovenim lekom protiv upale mokraćnih kanala, depresije, nesanice i vrtoglavice.

Za lečenje je korišćen čaj od lišća, sok i sirup od bobica. Savremena medicina je neka od ovih narodnih verovanja potvrdila, naročito kad je otkriveno da murva sadrži antioksidanse i da redovnom upotrebom snižava holesterol u krvi. 

Senovito drvo

Zanimljivo je da su za ovako korisno drvo vezana pomalo kontradiktorna verovanja. Na primer, smatralo se da može da izleči tako teške bolesti kao što su epilepsija i žutica, a sa druge strane, u nekim krajevima veruje se da je ovo drvo "nesrećno", "senovito" te da ga ne treba saditi u neposrednoj blizini kuće, jer ima korenje koje može da se podvuče pod temelje i sruši sve što su ljudi izgradili.

I još gore: ako dud naraste tako da nadvisi kuću a to nije problem, jer brzo raste - ukućani će se raseliti. U starim religijama bio je posvećen, izgleda, veoma moćnom božanstvu, zato njegovu koru i stablo ne treba ni dodirivati, a kamoli povrediti. Uprkos ovom verovanju, upravo snažno dudovo stablo - služilo je za stolarske i građevinske radove. A kakva ga god verovanja pratila, on se vraća u život poljoprivrednika.