Dudara je stara oko 300 godina, najstarija je u Evropi, čak se pominje i na Vikipediji, ali da budem iskren, Dobrinčani nisu ni svesni šta imaju, kaže prota Đorđe Pavlović i dodaje da se sada trude da joj vrate pravi značaj i izgled, tako što obnavljaju stare dudove koji su nestručnošću zapaljeni.
Voće zdravlja, koje daje dobre plodove za jelo i za mnoge najukusniju rakiju je svakako dud. Pomalo je zaboravljen, ali je mnogima od nas obeležio detinjstvo i živote mnogih Sremaca, ali i šire. Tek ponegde se može naći prava dudara sa više stabala. Za onu u Dobrincima, pored stadiona seoskog Fudbalskog kluba "Sremac", kažu da je stara oko 300 godina i da je jedna od najstarijih u Evropi.
Meštani sela, predvođeni seoskim protom Đorđem Pavlovićem, rešili su da ovo seosko blago sačuvaju od zaborava i propadanja. Drvored je već podmlađen, pa se sada mogu videti i stara stabla koja ne mogu ni tri čoveka da obuhvate, ali i mladice, zasađene pre godinu-dve dana.
"Dudara u Dobrincima se nalazi pored kanala Jarčina, koja se ranije koristila za košenje trave, a trava se kosila od Dobrinaca do Donjih Petrovaca, na nekih tri i po kilometara uz kanal. Čak su i seoske guske znale put do Jarčine i dudare za ispašu. Dudara je stara oko 300 godina, najstarija je u Evropi, čak se pominje i na Vikipediji, ali da budem iskren, Dobrinčani nisu ni svesni šta imaju", kaže prota Pavlović i dodaje da se sada trude da joj vrate pravi značaj i izgled, tako što obnavljaju stare dudove koji su nestručnošću zapaljeni.
"Sada smo podmladili drvored i ove godine ćemo sa našim Udruženjem žena "Tifani" ponovo doći da okrečimo stabla, da im damo pravi izgled i sjaj."
Pored dudare uglavnom prlaze oni koji dolaze na seoski stadion, ali bude i nekadašnjih stanovnika tog mesta koji ponekad svrate da pokažu svojoj deci gde su odrasli.
"Sada ćemo im omogućiti da uživaju još više, napravićemo i nekoliko stolova i klupa. Dud rađa svake godine, plodovi se vide, lepi su i zdravi, a niko ga ne kupi. Osladi se tek po neko, ko od želje malo preko leta dođe ovde da se najede dudova. Naša deca danas ne znaju šta je dud", kaže seoski paroh.
Dudare su danas zaboravljene, a nekada su se meštani sela otimali ko će pre do plodova za čuvenu rakiju dudinjaru. Branislav Kojčin, ekonom u FK "Sremac" je sam prošle godine odgajio i rasadio 18 mladica duda, ne bi li se sačuvao seoski drvored.
Nacionalna strategija za rakiju do kraja godine, ali ispraviti greške u proizvodnji?
"Pre 20-30 godina ti su dudovi prodavani, kupili su se za rakiju, svakog 1. maja je dolazilo 30 do 40 ljudi iz sela i onda se licitiralo koliko koji košta. Možda deo još ima u Vognju i u Nikincima, a li naša je Dudara po površini veća. Pravila se rakija od duda, sada ne. Dudinjara je i sada čuvena rakija", kaže Kojčin i naglašava da danas niko ne dolazi po ovaj besplatan dud, niti da ga jede, niti da ga pokupi za rakiju.
Za dud se, pored toga što je najzdravije, kaže i da je 'najpametnije' voće, jer poslednje cveta, tek kada se ustali toplo vreme. Dugačak je spisak hranjivih materija koje ima, kao i zdravstvenih teškoća koje ovo voće leči. Raste i rađa bez hemijskih tretmana, a malo ko danas zastane da se najede crnog, belog ili crvenog duda, koji je nekada bio simbol svakog sremskog sela.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor
