Lokalni izbori - da li se za poljoprivrednika nešto menja?

Upravo danas u većini gradova i opština u Srbiji odvijaju se lokalni izbori - glasanje za buduće članove opštinskih i gradskih skupština. Ponegde je u opticaju pretenciozan izraz "lokalni parlament" umesto "skupština". Ipak, svaki poljoprivrednik zna o čemu se radi i još bolje zna da lokalna vlast nema previše ingerencija, a ni novca u kasi.

O pitanjima koja zanimaju poljoprivredno domaćinstvo, kao što su otkupna cena poljoprivrednih proizvoda, cena goriva, rezervnih delova, subvencije i druge bitne stvari svakako odlučuju "više instance", one za koje su izbori održani prošle zime. Tada su, istog dana, bili i  izbori za 12 gradskih i 53 opštinske skupštine, dok sve ostale lokalne zajednice to isto upravo danas čeka do večerašnjeg proglašenja prvih rezultata. 

Teška vremena za poljoprivredu - kad nisu bila?

Vremena su teška za poljoprivrednike (kad nisu?), a opštine i gradovi nemaju ni novca ni ovlašćenja da ih reše. Da li će, s obzirom na ovu okolnost od koje zavise sve ostale, poljoprivrednici i članovi njihovih domaćinstava izići na izbore u manjem ili većem broju nego kad su u pitanju izbori za Narodnu skupštinu?

To je neizvesno sve do završetka samog izbornog procesa i svih analiza koje slede. Poljoprivrednik u Srbiji ne može sebi da dozvoli taj luksuz da bude politički neinformisan ili naivan. Zato ova kategorija stanovništva veoma retko učestvuje u predizbornim anketama, pokazujući ili veliku nepoverljivost prema svim učesnicima izbora ili upadljivu odanost strankama na vlasti. Ili kaže "na bavim se politikom" ili "ne razumem se u politiku".  O ovoj pojavi pisali su etnolozi 19. veka, pisci realisti i humoristi, pa tako sve do današnjih stručnjaka naoružanih najsavremenijim kompjuterskim programima.

Njiva ili glasanje?

U stvari, veoma je teško "pročitati" poljoprivrednika i pouzdano znati da li će uopšte izaći na izbore ili će izborni dan (a to je u Srbiji uvek nedelja) provesti u svojim svakodnevnim poslovima, ručku, poseti prijateljima ili odmoru i pripremi za obaveze sutrašnjeg dana. Ako dođe na biračko mesto, pitanje je da li će glasati ili poništiti listić, ponekad uz šaljiv crtež ili tako što će preko svih lista i imena kandidata napisati "svi ste isti".

I, naravno, pitanje je za koga će glasati - za dosadašnje nosioce vlasti i njihove liste ili za nekog drugog, starog ili novog. Poljoprivrednici su praktični (jer bez te osobine nema ni opstanka u  poljoprivredi): koliko god nedovoljne bile nadležnosti lokalnih skupština opština i gradova, ipak je dobro u njima imati "nekog svog". Zato će stanovništvo rado glasati za kandidata iz svog sela, da bi se on, tamo, u čudnim vodama politike, izborio da mesto dobije podnošljiv put do grada, lekara bar na dva sata nedeljno, krečenje škole, izgradnju nasipa protiv poplava ili neku drugu pogodnost koja izgleda sitna i nebitna ljudima iz većih mesta dok za selo znači pitanje opstanka.

Ko je na listi?

Čak i kad se na listama i u ekstra kratkoj predizbornoj kampanji ne vide imena i lica kandidata, svako selo i svi u njemu znaju ko je na toj listi njihov dojučerašnji ili aktuelni komšija. Znaju ko potiče iz njihovog mesta ili barem ima pretke sahranjene na seoskom groblju i neće oklevati da ga podsete na "korene", naročito ako se pokaže da ne vodi računa o selu i seoskom stanovništvu čim sedne u "duboku fotelju" (dođe na vlast).

Promena je neminovna, da li i naš poljoprivrednik ide u korak s njom?

S obzirom da se ovo srazmerno često dešava - onog časa kad se smesti na dobar posao, funkciju ili poziciju kandidat prestane da misli o svom selu i njegovom stanovništvu, nepoverljivost i sarkazam poljoprivrednika nisu neobični, naprotiv. Flajeri, tribine, razgovori sa stanovništvom, pokazaće koliko su bili efikasni već koliko večeras, kad se saberu prvi rezultati.