• Pogled u prošlost
  • 22.11.2020. 14:00

Na zdravlje je svaki čovek osetljiv, a reklama o hrani nas baš tu "gađa"?

Savestan proizvođač koji je pribavio sve potrebne deklaracije i uverenja o kvalitetu, doći će ovakvom praksom do punog izražaja, a nadležnima ostaje veliki posao da iza raskošnih reklama otkriju prave prevare na velikom i raznolikom tržištu hrane.

Foto: Bigstock/kasto
  • 47
  • 11
  • 0

Pre samo 120 godina u Kanadi i SAD reklamiran je beli hleb sloganom "Belji od sveže napadalog snega". Taj hleb sadržao je varikinu, zbog beline i odgovoran je za trovanje i smrt mnogih potrošača, naročito dece. Od tada do danas, svuda pa i kod nas, reklama se brinula da se što više proizvoda proda bez dovoljne kontrole običnog poslovnog morala, koji se sastoji upravo od toga da kupac zna šta je kupio za svoj novac i da je to što je kupio upravo ono što mu je potrebno.

Da li nazivi proizvoda dovode potrošače u zabludu?

Televizija, fotografije u živim bojama, ogromni reklamni postamenti, sve je to u službi kupovine i potpuno je u redu, ako proizvod zaista sadrži upravo ono što piše na njemu. Moć reklame je tolika da se roditelji maltene osećaju krivi ako detetu nisu kupili baš taj slatkiš, viršlu ili sir na koji ih reklama upućuje. Slabo upoznati sa svojim potrošačkim pravima, ljudi se lako "hvataju" na oznake "zdravo", "bio", "organsko" i tako dalje na namirnicama i rado kupuju "organsko pile" koje je "kljucalo po dvorištu" iako je u pitanju možda sasvim obično utovljeno pile sa farme.

Uređeno zakonom

Ko je u osnovnoj školi išao na časove hemije ili barem domaćinstva, seća se da je sva hrana koju jedemo, sve što unosimo u organizam organsko i da drugačije ne sme ni da bude. Metal, plastika, stiropor i druge neorganske materije nisu za jelo i ne smeju da se nađu u hrani ni u tragovima. Sok od, na primer, ananasa, sa prelepom fotografijom ananasa na ambalaži, u našim prodavnicama često sadrži samo aromu egzotičnog voća, dok 90 odsto sadržaja predstavlja daleko jeftiniji sok od jabuke ili bundeve, razumljivo po ceni ananasa.

Do sada. 

Prema Zakonu o trgovini, svaki proizvod u prodaji mora da ima precizan i jasan naziv, na pakovanju mora da piše o kojoj vrsti proizvoda je reč i ko je proizvođač. Svaki proizvod mora da ima bar kod ili QR kod, deklaraciju na srpskom jeziku, mora da bude čitljiva i vidljiva, a procenti i udeo svakog sastojka jasno saopšteni. Od 1. januara 2021. godine stupiće na snagu i Pravilnik o slatkišima i sokovima, baš zbog onih sokova od, na primer, maline koji sadrže jedan odsto maline.

Tržišna inspekcija, po prijavi potrošača ili u okviru svog plana rada, može da izrekne kaznu od 100.000 dinara do dva miliona dinara, a moguće je i povlačenje proizvoda iz prodaje. 

Crni hleb zdraviji?

Savestan proizvođač koji je pribavio sve potrebne deklaracije i uverenja o kvalitetu, doći će ovakvom praksom do punog izražaja, a nadležnima ostaje veliki posao da iza raskošnih reklama otkriju prave prevare na velikom i raznolikom tržištu hrane. Prosečan potrošač, onaj koji ne može mnogo da bira, i dalje će gledati da nabavi što jeftiniju namirnicu, jer za skuplju nema dovoljnu kupovnu moć.

Zdrava hrana nije skupa, ako je sezonska i domaća?

Hleb, s početka teksta, više nije "u modi" kao beo, sad se traži tamniji, jer su ljudi pročitali ili čuli da je takav mnogo zdraviji. Proizvođači su se brzo dosetili, pa su počeli da u testo za beli hleb, pretpostavimo, dodaju kakao ili neki drugi (nadajmo se, neškodljiv) sastojak od koga je hleb postao tamniji. Takav hleb, praćen fantastičnom reklamnom kampanjom, prodavali su kao "hleb od celog zrna", "domaći", "manastirski" ili već sa nekim ohrabrujućim rečima koje sugerišu kupcu da je za svoju porodicu kupio nešto dobro.

Na zdravlje je svaki čovek osetljiv i reklama nas tu "gađa" obećavajući hranu koja samo što ne leči sve bolesti. I na ovo nadležni moraju da obrate pažnju, a kupci - da otvore četvore oči. 


Tagovi

Reklama Hrana Prodaja hrane Lažna reklama Zakon o trgovini Deklaracija Prehrambeni proizvodi Organsko Bio proizvodi Kupovna moć


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Gordana Perunović Fijat je diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".