• Pogled u prošlost
  • 19.09.2021. 14:00

Ne pričamo zbog nasledstva - slučaj u svakoj prosečnoj srpskoj porodici?

Najjednostavnije je kad poljoprivredno imanje nasleđuje jedan naslednik, ako je moguće - sin. Čim je naslednika više, nemile scene mogu da počnu već na daći i rezultiraju višegodišnjim neprijateljstvom među članovima porodice.

Foto: Lucija Bencarić (ilustracija)
  • 2.476
  • 458
  • 0

Malo je prilika koje tako dobro pokazuju karakterologiju srpske poljoprivredne porodice kao što su to one nemile scene prilikom nasleđivanja. Dobro su to primetili etnolozi, pisci, novinari, a naročito advokati i sudije. Osim tugovanja za preminulim ocem/dedom, treba rešiti ko je sledeći vlasnik i poreski obveznik, pa je najjednostavnije kad je naslednik sin i to jedinac.

Već kad je sinova više od jednog, nemile scene mogu da počnu odmah posle sahrane, na daći, gde ponekad najbliža rodbina upriliči svađu dostojnu drame, rođena braća prestanu da "govore", a njihove žene i deca slede primer. Ovako su nastajali generacijski sukobi, a događala su se i ubistva, o čemu svedoče crne hronike svih štampanih medija otkad su se uopšte pojavili u Srbiji. 

"Nema ljubavi kao sestre prema bratu"

Ukoliko naslednik nema ženu i decu, nasleđivala su ga braća, ako nema braće, onda sve dalji i dalji rođaci, što je opisao Branislav Nušić u "Ožalošćenoj porodici" i "Pokojniku". Tuča je mogla da izbije među ovakvim naslednicima zbog kompleta kašika, a kamoli zbog njive, pašnjaka ili šume. Ženska deca u Srbiji nisu nasleđivala ravnopravno sa muškom sve do završetka Drugog svetskog rata, a da ćerka nasledi zemlju i poljoprivredne mašine bilo je donedavno nezamislivo, osim ako nema sinova.

Dokle je tvoja njiva? Međom, od one jabuke do kamena

Međutim, u Vojvodini, pod vlašću Austrougarske, važio je još od XIX veka zakon po kome deca, muška i ženska, nasleđuju ravnopravno, na jednake delove, pa ipak su se pojedini Srbi dosetili kako da izigraju propise: ćerka se pred sudom svečano odricala svog dela nasledstva u korist brata/braće. Jasno je da kćeri uopšte nisu bile srećne zbog ovoga, ali, običaj se poštovao do te mere da je na snazi i dan danas. Pojedine su smatrale da je to njihova 'sveta dužnost' da ne bi cepale bratu imovinu. 

U jednom od sela opštine Kikinda dogodilo se pre desetak godina da je sestra prihvatila svoj deo nasleđa, pa brat više "ne govori" sa njom, a celo selo je još uvek ogovara, tako da se odselila na bezbednu udaljenost.

Kikindska priča

Među kikindskim pravnicima kružila je svojevremeno priča o "trulo" bogatom starijem paoru koji je dolazio s pitanjem "kako da snahu lišim nasledstva od mog sina?"

- A, sin Vam je umro?

-Ne, sin je živ i dan danas i poljoprivreda mu baš ide od ruke.

Ali, deda je hteo da se "obezbedi", da snaha, ako ostane udovica, ne može da nasledi zemlju, traktor, poljoprivredne mašine i ostalo. Nije verovao pravnicima koji su mu objašnjavali da nema nasleđivanja živih ljudi.  

Slučaj u kom dobijaju samo pravnici

Ipak, najčudniji slučaj tiče se udovice bez dece, koja je posedovala malu kuću, baštu i nešto zemlje u kikindskom ataru. Kad je umrla, njenu imovinu su nasledili sinovi njene sestre, kao jedini naslednici, svakom po pola. Jedan od te dvojice, a oba brata su bili poljoprivrednici - nije bio zadovoljan: češće je obilazio tetku, vozio je kod lekara i u banju, pa je smatrao da njemu pripada više.

Šta znači biti domaćin?

Otpočela je tako vrlo komplikovana parnica koja je trajala punih 26 godina, odnela gomilu novca obojici naslednika i vrednošću potpuno premašila vrednost zaostavštine. Sudije su, odlazeći u penziju, ostavljale ovaj predmet mladim sudijama u amanet, oba naslednika su umrla, njihova deca su "nasledila" parnicu i nisu kontaktirala osim na sudskim ročištima, tetkina kuća je propala jer je niko nije održavao i bašta zarasla u korov, a njivu su, kako izgleda, obrađivale prve komšije, kao svoju, jer nisu imali kome da plate arendu.

Slučaj je okončala unuka jednog od naslednika: pojavila se u sudu došavši iz inostranstva sa potrebnom količinom novca, platila sve troškove i zamolila da se taj ceo predmet, obiman kao "Rat i mir", nekako završi. Da nije tako postupila, možda bi i praunuci one dvojice naslednika i danas plaćali sudske troškove. Sve ovo samo za ilustraciju koliko poljoprivrednicima oduvek mnogo znače nekretnine, a takav odnos kroz decenije nije se menjao i, po svemu sudeći, neće se menjati.   


Tagovi

Nasledstvo Sudska parnica Naslednici Srpska posla Kikinda


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".