Završetak berbe, ostavljanje zimnice, žetva svega što još nije požnjeveno, oranje, đubrenje i pripreme za sledeću sezonu čekaju poljoprivredno domaćinstvo.
Prema "Narodnom učitelju" Vase Pelagića, poljoprivrednici u oktobru rade bez odmora. Na redu je sušenje voća koje nije namenjeno da se upotrebi u svežem stanju, a dobro će doći u ishrani tokom hladnijeg dela godine. Ratarska domaćinstva očekuje prevrtanje (lopatanje) žita. Sve poljoprivredne mašine moraju biti pregledane, očišćene, podmazane, po potrebi popravljene i ostavljene za sledeću godinu.
Vreme je za skidanje, sortiranje i kalupljenje duvana. Povrće se ostavlja, a zimnica priprema. Pelagić preporučuje da se upravo u ovo doba proračuna i pripremi hrana za svu stoku, za celu zimu, i da se proda stoka predviđena za prodaju a staje poprave po potrebi.
Jedan od najvećih poslova s kraja septembra, berba grožđa, završava se u oktobru. Sledi zagrtanje vinograda i jesenja rezidba. Pre zagrtanja, vinograd se đubri, stajnjakom, kompostom, fosfornim i kalijumovim đubrivima. U podrumima, odgajivači vina paze na kace i bačve u kojima previre kljuk. Kad se previranje završi, sledi otakanje mladog vina i ceđenje kljuka od crnog vina. Opravljaju se kazani i ostali pribor, jer sve treba da bude spremno za pečenje rakije.
Na njivama se završava žetva svega što još nije požnjeveno, a zemljište se priprema za setvu i đubri. Sledi sejanje ozimih useva. Ledine se razoravaju, da bi ih u gruboj brazdi mraz istrošio odnosno usitnio zemlju. Livade se navodnjavaju mutnim vodama i muljem. Takođe se na svim zemljištima razoravaju odvodnice za oticanje vode.
Da li je odvodnjavanje mit ili stvarno dobijamo uslugu koju plaćamo?
Stoka se pušta da pase na strnjici i pašnjacima, samo kad je lepo vreme. Oktobar može da bude topliji od septembra, ali i hladan kao novembar, zato se stoka noću zatvara u torovima, košarama i pojatama. Prelaz sa zelene na suvu zimsku hranu obavlja se postepeno.
U povrtnjaku se završava berba svega zaostalog letnjeg povrća koje se smešta u trapove. Leje se đubre i preoravaju. Zemljište treba pripremiti za gajenje povrća u proleće, đubrenjem, i to stajnjakom i mineralnim đubrivima i duboko poorati. Stajnjak je vrlo značajan za gajenje patlidžana, paprike, krastavaca, bostana, tikava i krompira.
Tople leje, ko ima, provetravaju se, a rasad u njima se zaliva. Presađuje se (pikira) rasad u tople leje i brižljivo neguje. Za ranu prolećnu proizvodnju treba sejati spanać i mrkvu i saditi crni i beli luk.
U voćnjaku seje se na lejama seme od voća. Najstarije voćke i one koje ne rađaju trreba poseći, upotrebiti ih za gorivo, a njihovo korenje iskrčiti. Mlade voćke se presađuju. Voće se u nekim krajevima ostavljalo u slami, a voćnjak se obavezno đubrio.
U pčelinjaku, košnice se premazuju, pokrivaju i čuvaju od vlage i hladnoće. Slabe košnice se prihranjuju, a u nekim krajevima se pčelinjaci već uzimljuju. Na duvaništu pribira se potreban materijal za građenje rasadnika, đubrevitih leja za sledeće proleće.
U šumi se sadi lisnato drveće i jela, naročito na terenima koji će kad padne sneg postati nepristupačni. U žiropađama, svinje se goje žirom. Drveće namenjeno za ogrev seče se i prevozi. Sabira se seme bukve, hrasta i javora.
Osim retkih praznika (jer počinje sezona), svaki dan je radni dan za poljoprivredno domaćinstvo.
Tagovi
Autorka