Oktobar: Lopatanje žita, zagrtanje vinograda i trapljenje povrća

Prema "Narodnom učitelju" Vase Pelagića, poljoprivrednici u oktobru rade bez odmora. Na redu je sušenje voća koje nije namenjeno da se upotrebi u svežem stanju, a dobro će doći u ishrani tokom hladnijeg dela godine. Ratarska domaćinstva očekuje prevrtanje (lopatanje) žita. Sve poljoprivredne mašine moraju biti pregledane, očišćene, podmazane, po potrebi popravljene i ostavljene za sledeću godinu.

Vreme je za skidanje, sortiranje i kalupljenje duvana. Povrće se ostavlja, a zimnica priprema. Pelagić preporučuje da se upravo u ovo doba proračuna i pripremi hrana za svu stoku, za celu zimu, i da se proda stoka predviđena za prodaju a staje poprave po potrebi.

Jesenja rezidba vinograda posle berbe

Jedan od najvećih poslova s kraja septembra, berba grožđa, završava se u oktobru. Sledi zagrtanje vinograda i jesenja rezidba. Pre zagrtanja, vinograd se đubri, stajnjakom, kompostom, fosfornim i kalijumovim đubrivima. U podrumima, odgajivači vina paze na kace i bačve u kojima previre kljuk. Kad se previranje završi, sledi otakanje mladog vina i ceđenje kljuka od crnog vina. Opravljaju se kazani i ostali pribor, jer sve treba da bude spremno za pečenje rakije.

Na njivama se završava žetva svega što još nije požnjeveno, a zemljište se priprema za setvu i đubri. Sledi sejanje ozimih useva. Ledine se razoravaju, da bi ih u gruboj brazdi mraz istrošio odnosno usitnio zemlju. Livade se navodnjavaju mutnim vodama i muljem. Takođe se na svim zemljištima razoravaju odvodnice za oticanje vode.

Da li je odvodnjavanje mit ili stvarno dobijamo uslugu koju plaćamo?

Stoka se pušta da pase na strnjici i pašnjacima, samo kad je lepo vreme. Oktobar može da bude topliji od septembra, ali i hladan kao novembar, zato se stoka noću zatvara u torovima, košarama i pojatama. Prelaz sa zelene na suvu zimsku hranu obavlja se postepeno.

Voće u slami

U povrtnjaku se završava berba svega zaostalog letnjeg povrća koje se smešta u trapove. Leje se đubre i preoravaju. Zemljište treba pripremiti za gajenje povrća u proleće, đubrenjem, i to stajnjakom i mineralnim đubrivima i duboko poorati. Stajnjak je vrlo značajan za gajenje patlidžana, paprike, krastavaca, bostana, tikava i krompira. 

Tople leje, ko ima, provetravaju se, a rasad u njima se zaliva. Presađuje se (pikira) rasad u tople leje i brižljivo neguje. Za ranu prolećnu proizvodnju treba sejati spanać i mrkvu i saditi crni i beli luk.

U voćnjaku seje se na lejama seme od voća. Najstarije voćke i one koje ne rađaju trreba poseći, upotrebiti ih za gorivo, a njihovo korenje iskrčiti. Mlade voćke se presađuju. Voće se u nekim krajevima ostavljalo u slami, a voćnjak se obavezno đubrio.

Sabiranje semena

U pčelinjaku, košnice se premazuju, pokrivaju i čuvaju od vlage i hladnoće. Slabe košnice se prihranjuju, a u nekim krajevima se pčelinjaci već uzimljuju. Na duvaništu pribira se potreban materijal za građenje rasadnika, đubrevitih leja za sledeće proleće.

U oktobru sadimo, sejemo, malčiramo, kompostiramo

U šumi se sadi lisnato drveće i jela, naročito na terenima koji će kad padne sneg postati nepristupačni. U žiropađama, svinje se goje žirom. Drveće namenjeno za ogrev seče se i prevozi. Sabira se seme bukve, hrasta i javora.

Osim retkih praznika (jer počinje sezona), svaki dan je radni dan za poljoprivredno domaćinstvo.