Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Odvodnjavanje
  • 21.09.2022. 12:00

Da li je odvodnjavanje mit ili stvarno dobijamo uslugu koju plaćamo?

Godinama se ljudi žale na visoke račune za odvodnjavanje. Da li su ti iznosi opravdani ili ne?

Foto: Dorijan Vučinac
  • 2.340
  • 406
  • 0

Vojvodina je davno, pre više od 200 godina bila jedna velika močvara. Čak je i u Seobama Miloš Crnjanski opisivao predele Vojvodine kao zavičaj u sremskim močvarama pored Dunava. Sve ispod Bačke lesne zaravni, severno od Srbobrana što je uzdignuto, sve su to bili močvarni predeli. Još su tada, krajem 18. veka braća Kiš, Jožef i Gabor, projektovali najveći vodoprivredni sistem u dunavskoj regiji i Jugoistočnoj Evropi - Veliki bački kanal dužine 114 kilometara.

Svrha odvodnjavanja je tada bila da se isuši to zemljište, da bi ono bilo pogodno za bavljenje poljoprivredom, odnosno da bi se uopšte moglo živeti. Danas u Vojvodini ima 20.000 kilometara kanalske mreže, što je otprilike razdaljina vazdušnim putem od Novog Sada do Los Anđelesa i nazad.

Račun 50.000 - za šta?

Poljoprivrednik iz Očaga, iz opštine Bogatić Dragan Kojić, koji obrađuje oko 20 hektara zemlje, a poseduje i nepuna dva hektara šume, žali se na iznos za plaćanje, jer je samo za prošlu godinu dobio račun za odvodnjavanje od skoro 50.000 dinara.

"Pre je račun dolazio na dve godine, pa je to iznosilo oko 40-45.000 dinara. Međutim, samo za prošlu godinu mi je došlo oko 50.000 da platim. Ovo je čisto otimanje para", kaže Kojić.

Zrenjaninski paori žale se na visoke račune za odvodnjavanje

Zaduženja poljoprivrednika su definisana Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, a rešenja se izdaju na godišnjem nivou. Naknada zavisi od klase, kulture i površine zemljišta. Plaćanje duga na rate (reprogram), definisano je istim zakonom, a zaostala dugovanja mogu se platiti na maksimalno 24 rate.

Svrha kanala za odvodnjavanje je da odvodnjava vode sa parcela kako bi se u proleće nesmetano oralo ili sejalo, zavisno od kulture. Pored toga što voda može "smetati" prilikom setve, ona može i u aprilu-maju mesecu, kada već niknu usevi, da uništi rod.

"Kada se projektuje kanalska mreža, ona se pravi sa određenim statističkim proračunom. Slično se radi i kada se recimo brani od poplava od Dunava. Termin stogodišnje vode, ili hiljadugodišnje predstavlja jedan skup podataka koji se koristi za projektovanje nasipa, pa se od njega očekuje i izračunato je da on treba da izdrži, recimo hiljadugodišnju vodu", kaže profesor sa poljoprivrednog fakuteta u Novom Sadu dr Boško Blagojević.

Nije moguća apsolutna zaštita od plavljenja, kaže Blagojević (Foto: Đorđe Lalić)

Dalje kaže da su to statistički pojmovi koji opisuju verovatnoću plavljenja i koji se koriste u projektovanju takvih nasipa. Slično funkcioniše i za sistem za odvodnjavanje, s tim što se takvi kanali projektuju za 10 godina, jer bi izvođenje takvih kanala, da se projektuju za duži period, zbog gabarita i kompleksnosti bilo skuplje i ekonomski neopravdano. Uprošćeno, to znači da se oni projektuju, uzevši trenutne statističke parametre, da će biti plavljeni jednom u 10 godina, dakle, trebalo bi ostalih devet da ne budu.

Kao i u svemu - problem su sredstva

Što se tiče održavanja kanalske mreže, za to su zadužene JVP "Vode Vojvodine", ali njihov prihod je dovoljan za održavanje svega oko 40 odsto mreže. Kako Blagojević kaže, to je jedan od problema, ali dodaje da i kada bi sistem bio 100 posto operativan, opet bi u slučaju ekstremnih kiša došlo do plavljenja.

"Kada dođe do takvih situacija, da se poljoprivrednici žale ili čak tuže Vode Vojvodine, onda se zovu stručnjaci koji idu na lice mesta da utvrde uzrok plavljenja, odnosno da procene da li je zbog neodgovarajućeg održavanja kanala ili zbog prirode i količine padavina", kaže naš sagovornik i dodaje da u tim slučajevima sud donosi presudu, šta je uzrok plavljenju. 

Blagojević navodi da je manjak sredstava jedan od problema i da je rešenje, ili da država daje iz budžeta, što se opet plaća kroz porez ili da se sve svali na poljoprivrednike, što bi za njih to bilo previše.

Subotički ratari: Prete nam zbog neizmirene obaveze odvodnjavanja

Iz Voda Vojvodine kažu da je plaćanje za naknade utvrđeno gore pomenutim zakonom i da je to što godinama unazad nismo imali poplavu od unutrašnjih voda, pokazatelj da je odvodnjavanje izvršeno.

Vode Vojvodine rade održavanje kanalske mreže tokom cele godine (Foto: D. Vučinac)

U Kojićevom kraju, kako kaže, nikada nije bilo plavljeno, a i njegov otac koji je živeo 92 godine mu je rekao da se ne seća da se u njihovom kraju ikada to desilo. 

Kod mene nikada nije plavljeno, mi nemamo ni kanale, ni kanalsku mrežu. Ne znam ni zašto je ovo plaćanje uvedeno kada ih ne koristimo, a i kako da ih koristimo kada ih ni nema", rekao je ovaj poljoprivrednik.

Kojić dobio račun od 50.000 dinara za 20 hektara (Foto: Dragan Kojić)

Poljoprivrednik iz Vajske Dorijan Vučinac plaća naknadu u visini od nešto ispod 2.000 dinara po hektaru u proseku. Poslednji put je problem sa vodom na parceli imao 2016. godine, ali kako kaže, tu ne krivi nikoga, "jednostavno se desio obilni lokalni pljusak". Ali on vidi problem na drugom mestu.

Imamo jedan deo atara koji je poprilično veliki, gde nemamo ni jedan kanal, ni mogućnost odvođenja, ni dovođenja kanalske vode, i na taj deo nam se svima naplaćuje naknada. Tu je nemoguće dovesti vodu, zbog same prirode terena, jer je viši od ostatka, kanal bi bio dubok preko 10 metara, a tlo je peskovito", kaže Vučinac.

Stanje kanala - ne baš najbolje

Kanale ne koristi za navodnjavanje, jer je kako kaže, 95 odsto njih suvo ili sa dubinom do pola metra.

"Kod nas je poljoprivredna zadruga zalivala nekih 45 do 50 hektara semenskog kukuruza i sva voda je iz okolnih kanala išla tamo. Pitam se šta bi bilo da se zalivalo recimo 200 hektara, da ne pominjemo i neke ozbiljnije površine. Dunav je bio nizak i nije se moglo upumpati u kanale, a sistem da nam pusti iz kanala DTD-a, ne funkcioniše", kaže naš sagovornik.

Vučinac kaže da su kanali u očajnom stanju (Foto: Dorijan Vučinac)

Kanali su u očajnom stanju, primećuje on, prekriveni su trskom, a pristup mašinama odbijaju i vrbe, zove, i topole koje su tik uz njih.

Iz Voda Vojvodine kažu da se održavanje kanalske mreže za odvodnjavanje radi tokom cele godine na teritoriji cele pokrajine, a sve u skladu sa Godišnjim programom poslovanja i opredeljenim budžetom. U sklopu održavanja kanalske mreže vrši se uklanjanje biljne vegetacije, izmuljenja korita kanala, rekonstrukcija ustava, crpnih stanica, propusta i drugih vodnih objekata.

Nivo Ljukovskog jezera opada zbog navodnjavanja ili čepa od trske?

Ovo preduzeće i lokalna komunalna nisu registrovani za obavljanje istih delatnosti, ali navode da i pored toga sarađuju na rešavanju problema koji nastanu u delovima gde im se sistemi za odvodnjavanje spajaju.

Međutim, proizvođači primećuju drugačiju sliku na terenu.

"Veći poljoprivrednici samoinicijativno održavaju, kose malčerima, ali nas 90 odsto nemamo te mogućnosti. Ja lično ponekad odem, pa sam to sečem, ili uz pomoć oca i majke, ali sam kivan na preduzeće čiji je to zadatak, jer mnogo novca odlazi na održavanje kanala, a oni su nikad lošiji", zaključuje Vučinac.


Foto prilog


Tagovi

Odvodnjavanje Kanalska mreža Naknada za odvodnjavanje Dragan Kojić Dorijan Vučinac Vode Vojvodine Boško Blagojević


Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Ako vam je ostalo paprike i ne znate šta ćete sa njom, evo recepta za jednu preukusnu salatu. Blage paprike svih boja oko 3 kg, po neka ljuta, iseckaju se sitno, takodje se isecka struk praziluka, par čena belog luka. Za to vreme se priprem... Više [+]