• Pogled u prošlost
  • 20.12.2020. 14:00

Pad ugostiteljstva znači i pad prodaje proizvoda malih poljoprivrednika?

Ako zbog novih mera ne rade ugostiteljski objekti, kome proizvođači gotovih proizvoda da prodaju rezultate svog truda? Da li su opet prepušteni sami sebi, čitajte više u sledećoj kolumni.

Foto: Verica Matić
  • 122
  • 245
  • 0

Dugo su se poljoprivrednici u Srbiji odlučivali i "lomili" da sa proizvodnje i predaje sirovina pređu na "mali biznis" u kome će tržištu ponuditi gotov proizvod, po tradicionalnim receptima: sir, domaće prerađevine od mesa, razne vrste zimnice; pekmeze, kompote i voćne sokove bez ikakvih veštačkih boja ili dodataka, paštete od pečuraka i druge blagodeti za organizam.

Dug i neizvestan bio je njihov put do ponude velikih tržnih centara i ugostiteljskih objekata. Međutim, kad su ugovori sklopljeni, a klijentela počela da se navikava na ukuse iz domaće radinosti, izgledalo je da prepreka više nema. 

Međutim...

U "godini korone" sve se promenilo, takoreći za nekoliko nedelja. 

Nove (i stare) državne mere odbrane od bolesti uključuju i drastičan pad usluga restorana i kafića, a upravo ugostiteljima proizvođači su isporučivali najbolje što su proizveli.

I kome sad da prodaju svoje proizvode?

Pojedini prehrambeni lanci i dalje u ponudi imaju domaće, ali i tu kupac kupuje onoliko koliko mu kupovna (ne)moć dozvoljava, a to je jedna do dve tegle. Neće kupiti najfinije dimljene kobasice domaćih proizvođača nego ono što može sebi da priušti, a daleko je od domaćeg. Ni sir za medalju iz domaće radinosti većina porodica u Srbiji neće pazariti nego neki jeftin, da se nađe za pitu, nije važno kako je proizveden i odakle je stigao, što je poseban problem.

Da li se besplatna dostava isplati?

Proizvođači gledaju da spasu što se spasti može, oglašavaju se preko društvenih mreža, nudeći besplatnu dostavu i prevoz do ispred vrata kupca. Dostava po pravilu znači i gorivo i to svoje. Ovakav sistem funkcioniše, postavljaju se samo dva pitanja: koliko dugo će proizvođači podneti rad u ovako otežanim okolnostima i drugo, hoće li kupac nastaviti da pazari domaći proizvod ili će ga kupiti samo jednom?

Tokom pandemije porasla onlajn prodaja hrane - za 200 odsto

I koliko sira, pekmeza, ajvara će kupac tražiti, da se dostavljaču uopšte isplati reklamiranje preko interneta i dostava? Po pravilu ljudi ne traže da im se isporuči velika količina, svejedno što je sezona praznika. E, upravo su te velike količine uzimali ugostiteljski objekti i što je najvažnije za proizvođača - kontinuirano.

Od svih gotovih proizvoda, najtraženiji su domaći kolači, slano posluženje i pite koje takođe stižu na kućnu adresu, fejsbuk je preplavljen ovakvim oglasima, a mali biznis se otima svim silama da opstane do nekih povoljnijih vremena.

Niko ne vodi evidenciju koliko malih firmi nije uspelo da izdrži teret promena niti procenjuje koliko će ih još "zatvoriti radnju" i preći na neki drugi izvor zarade, a sve je više onih koji više nemaju gde da plasiraju svoju robu. Uz ograničeno vreme restorana, odavno su otkazane i sve manifestacije.

Dok se jednom ne smrkne, drugom ne svane

Postoji, ipak, artikal kome ni korona ni mere suzbijanja pandemije ne mogu ništa: to je domaća rakija. Od jabuke, kajsije, loze pa do kvalitetne dunje i kruške, svi proizvođači uspeće da prodaju svoj domaći alkoholni proizvod. Zašto? Srbinu je u krvi da "dezinfikovan" započne dan, ručak, kafu... Zbog korone, samo još više.

Manja zarada kod uslužnog pečenja rakije, ali se lakše dođe do novca

Međutim, i praznici su pravo vreme za potrošnju "tečnog bensedina", a svi koji su proizveli 400 i više litara rakije kažu da prodaju sve što imaju, a da imaju još, i to bi prodali, plasman je osiguran. Svakog dana, naročito vikendom i uveče, stižu klijenti da kupe litar ili dva, isplata je odmah, nema čekanja niti oklevanja, a prodavac sedi kod svoje kuće, čeka mušterije i diktira cenu.

Interesantno je to što pored tolike preporuke i promocije vlasti da poljoprivrednici pređu sa proizvodnje sirovine na prerađeni proizvod, sada ti isti proizvođači (voća) ozbiljno razmišljaju da celokupan rod sledeće godine ulože u upravo u rakiju i tako izbegnu "koronarnu" neizvesnost tržišta, a i svaku drugu. 

Da li smo opet,na kraju, prepušteni sami sebi? 


Tagovi

Mali proizvođači Prerada proizvoda Ugostiteljski objekti Korona Zimnica Onjaln prodaja Rakija


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".