Uslužna delatnost u ovom poslu podrazumeva da odmah dobijemo novac za naručenu količinu pića, u pitanju je manja zarada nego da rakiju pečemo i držimo u buradima i sami tražimo kupca. Ipak na ovaj način lakše i brže dođemo do novca jer bilo je slučajeva kada smo davali rakiju na odloženo i gotovo uvek nailazili na teškoće prilikom naplate, kaže Jovan Škrbić, vinogradar i voćar iz Neština.
Sremsko selo Neštin koje administrativno pripada opštini Bačka Palanka, samo je par kilometara daleko od granice sa Republikom Hrvatskom, na daleko je poznato po voćarima, vinogradarima i vinarima. Jedan od njih je i Jovan Škrbić čije se domaćnistvo u smeru proizvodnje vina i rakije razvija od 2003. godine pa danas svoje goste i poznanike može poslužiti pićem vrhunskog kvaliteta. Odličan rod ove godine dalo je 5.000 čokota, italijanskog rizlinga, vranca, muskat hamburga.
"Vinogradarstvom se bavimo na dva hektara, a voće beremo sa 5.000 stabala od kojih je najzastupljenija kruška viljamovka (2.000 stabala) zatim šljiva, dunja, kajsija i jabuka", kaže Škrbić napominjujući da će ovu godinu dugo pamtiti po rodu grožđa koje je bilo odličnog kvaliteta i izuzetne slasti. I viljamovka mu je dobro rodila obzirom da je u proseku sa jednog stabla ubrao po 17 kilograma ukusnih mirisnih krušaka, te je imao odličnu sirovinsku bazu za proizvodnju kako vina tako i rakija.
"Sa rodom dunje sam zadovoljan ali mi je mraz obrao šljive i kajsije tako da sam imao samo 20 odsto roda šljive dok kajsija nismo imali ni za nas za jelo. Takva je bila godina, nije mi voćnjak doneo pun rod ali zato imam 5.000 litara vina", kaže naš sagovornik objašnjavajući da već godinama voće ne prodaje već uslužno peče rakiju za kupce.
Ono što mu od voća nedostaje otkupi od neštinskih voćara. Jednostavno, jave se oni koji hoće da imaju pravu domaću rakiju, kažu od kog voća žele i koliko litara i Škrbić, obzirom na višegodišnje iskustvo, a što potvrđuju brojne nagrade, peče i puni flaše.
Iz Pančeva gde je nedavno održan Međunarodni festival rakije doneo je zlatnu medalju za rakiju od dunje, kajsije i lozovaču, dok je veliku srebrnu dobio za viljamovku, a srebrnu za rakiju jabukovaču.
"Uslužna delatnost u ovom poslu podrazumeva da odmah dobijemo novac za naručenu količinu pića, u pitanju je manja zarada nego da rakiju pečemo i držimo u buradima i sami tražimo kupca. Ipak na ovaj način lakše i brže dođemo do novca jer bilo je slučajeva kada smo davali rakiju na odloženo i gotovo uvek nailazili na teškoće prilikom naplate", rekao nam naglašavajući da ima dosta proizvođača vina i rakija ali da za svakog ima dovoljno mesta na tržištu.
Da posao u vinogradu i voćnjaku nimalo nije lak često napominje naš sagovornik ističuči da ima poslova koje mašine ne mogu odraditi da vinograd zahteva svakodnevni rad, trud i odricanje ali naravno i ljubav prema tom poslu tokom cele godine, dug je put do čaše vina i da vinograd kao što kažu stari ljudi traži slugu koji se svakom čokotu mora bar 40 puta godišnje "pokloniti". Zato je angažovana cela porodica ali kada je vreme berbe i najviše posla moraju tražiti radnike.
"Teško je u vreme berbe naći radnike u malom selu kao što je Neštin, mladi su otišli, tako da u berbu dolaze ljudi od 65 do 70 i više godina, a donedavno je radila baka od 82 godine. Satnica je 250 dinara, a moram priznati da je to težak posao te nimalo nije lako zaraditi dnevnicu, ali ni nama put do čaše vina nije jednostavan."
Porodične vinarije: Jedinstvenim načinom proizvodnje do sigurne egzistencije
Škrbić kaže da je zadovoljan što ima svoje imanje, svoju hranu, vino, rakije i što može da uživa u lepoti savršenih redova vinograda i voćnjaka i što je u prilici da pokaže deci da biti vinogradar i voćar znači vredno raditi cele godine, prolaziti brojne poteškoće, kako bi upravo njima ostavio sve ovo u nasleđe. Naš sagovornik na kraju dodaje da planira da kupi još jedan kazan i da shodno svojim mogućnostima nabavi savremeniju opremu kako bi deci omogućio dobru osnovu ukoliko se odluče da ostanu u Neštinu i podrže ovaj porodični posao.
Tagovi
Autorka