Poklapanje praznika: Pokloniti najšarenije jaje i ukrasiti se cvećem

Danas se "poklapaju" dva velika praznika: pravoslavci slave Cveti, a katolici, protestanti, reformati i pripadnici ostalih hrišćanskih provenijencija - Uskrs. Oba praznika su "pokretna" i padaju uvek i samo u nedelju. U mnogim selima Vojvodine pripadnici raznih verskih zajednica čestitaće jedni drugima, odlaziti kod komšija i rodbine na ručak ili upriličiti manifestacije u kojima učestvuje celo mesto, a svi obučeni u najbolju odeću, često i u narodne nošnje.

Uskršnja trpeza i običaji

Uskrs se proslavlja posle dugog posta i velikih priprema, a jaja se šaraju i farbaju različitim tehnikama, od kojih su mnoge sačuvane još samo u etnografskim spisima i poljoprivrednim domaćinstvima. Sobe i stolovi ukrašavaju se aranžmanima sa belim zečevima, kokama i pilićima, pravom ili papirnom zelenom travom i ostalim prolećnim šarenilom. Priprema se bogat celodnevni jelovnik u kome mora biti zastupljena sva hrana ograničena tokom posta: mlečni proizvodi, naročito kiselo mleko, meso, pečeno i kuvano, jaja na sto načina. Za doručak su obično barena jaja i barena šunka, sir, mladi luk i rotkvice.

Slični običaji i kod pravoslavnih i kod katolika

Za ručak supa, barena šunka ili kolenica sa renom, varivo od spanaća, pečenica, zelena salata, kolači i farbana jaja, koja se u veselju i uz dobre želje za zdravlje i napredak razbijaju, jer, Uskrs je praznik nad praznicima, dan kad je Hristos pobedio smrt. Za večeru, sve od nabrojanog, po želji, uz dovoljno alkohola koji su dobri domaćini blagovremeno pripremili. Prepodne je uobičajen odlazak u crkvu, po mogućnosti u novom odelu, jer, skupiće se celo selo, treba se pokazati, a među mlađima već počinje razmena šarenih jaja. Momak poklanja izabranici ogrlicu, ona njemu "pisanicu", najlepše i najpažljivije našarano jaje, a ovaj običaj je u nekim sredinama predstavljao uvod u formalnosti oko sklapanja braka.

U ponedeljak, momci "polivači" će krenuti po selu i polivaće devojke namirisanom vodom, što je ostatak starog običaja za plodnost. Danas je to tek nekoliko kapi vode, ali, ranije, ova vesela povorka bi devojku bukvalno okupala vedrom hladne vode ispred njene kuće, što uopšte nije bilo prijatno, naročito ako je napolju hladno, pa je praksa izmenjena. Devojka zauzvrat pozove momke da uđu u kuću i počaste se kolačima kako bi mlado društvo u prijatnom razgovoru ostalo do kasnih sati.

Hristov ulazak u Jerusalim

Praznik Cveti, prema crkvenom objašnjenju ustanovljen u znak sećanja na Hristov ulazak u Jerusalim, kad su građani u njegovu čast prostrli cveće po putu i mahali palminim granama. Običaj je da se pre Cveti bere cveće, ali ne unosi u kuću, nego se ostavlja u posudi s vodom da prenoći pa se onda svi ukućani na sam dan praznika svi umivaju tom vodom. Vernici idu u crkvu, a mladi se još i ukrase cvećem, koje drže na odeći ceo dan i tako idu po selu.

Na ovaj praznik kad je dozvoljeno jesti ribu, a za divno čudo dozvoljeno je i raditi, naročito u bašti i oko cveća. U poljoprivrednim domaćinstvima rad se i inače podrazumeva, životinje treba namiriti, a ukućanima spremiti obroke. Cela sedmica pre Cveti zove se Cvetna nedelja i poljoprivrednici, prema starom verovanju, ne sade povrće koje treba da ima krupne plodove (na primer krompir), "jer će sve otići u cvet", ali, ko gaji cveće može slobodno da ga rasađuje i održava.