AgroKlub.rs

\

Poljoprivredne vesti

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Poljoprivredne vesti » Slični običaji i kod pravoslavnih i kod katolika

Slični običaji i kod pravoslavnih i kod katolika

Uskrs u Vojvodini

Slični običaji i kod pravoslavnih i kod katolika

Datum: 15.04.2017. 18:30

Kategorija:

Poljoprivredne vesti

Etnolozi napominju da je zahvaljujući viševekovnoj nacionalnoj i verskoj šarenolikosti, većina uskršnjih običaja, poput farbanja jaja, polivača i pravljenja gnezda "za zeku" - svima svojstvena.

Vaskrs ili Uskrs jedan je od najradosnijih hrićanskih praznika, koji proslavlja povratak Isusa Hrista u život, odnosno njegovo vaskrsenje. Veliki broj običaja vezan je za ovaj praznik, a kolika je njihova lepota i značaj u narodu, povrđuje i činjenica da su se sačuvali, uprkos savremenim načinima života, ne samo u selima već i u gradskim sredinama.

Post - priprema za veliki dan

Etnolozi napominju da je zahvaljujući viševekovnoj nacionalnoj i verskoj šarenolikosti, većina uskršnjih običaja, poput farbanja jaja, polivača i pravljenja gnezda "za zeku" - svima svojstvena.

Iako neki smatraju da se Uskrs slavi tri dana, počev od Velikog petka, pa zaključno sa Velikom nedeljom, što je centralni, najbitniji deo proslave ovog praznika, pripreme za proslavu ovog velikog praznika počinju mnogo ranije, jer Uskrsu prethodi dug pripremni period - post.

Veliki petak je dan posta, običaji nalažu da se ne rade poslovi u kući, niti na njivi, a toga dana domaćice koje drže do tradicije i običaja farbaju jaja, najčešće u crvenu boju, koja simbolizuje krv Hristovu, ali i vaskrsenje, radost i veselje.

Farbanje jaja

Običaj je da se u sud sa vodom u kome će se kuvati jaja dodaje uskršnja ili bogojavljenska osvećena vodica, lukovina ili veštačka boja, te svako na svoj način bojenjem jaja unosi radost ovog praznika u kuću. Pre farbanja i kuvanja, jaja se mogu šarati sa voskom i perom za pisanje, a to je privilegija umešnijih i veštijih domaćica, koje rastopljenim voskom po jajima ispisuju najoriginalnije šare.

Lukovica za farbanje jaja

Novo vreme donelo je sa sobom mladim domaćicama jednostavnije načine farbanja, tako što se koriste postojane, ali jedanko lepe veštačke boje i nalepnice sa verskim motivima, a one koje su u stalnoj trci sa vremenom, a žele da ispoštuju tradiciju, ofarbana jaja mogu kupiti na pijaci.

Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća i ono se, kako mu o samo ime kaže, ostavlja da "čuva kuću" do narednog Uskrsa, dok se ostala nakon tucanja jedu ili poklanjaju.

Najveći praznik

Uskršnja svetkovina počinje nakon jutarnje službe, posle koje se svi pravoslavni vernici pozdravljaju rečima "Hristos voskrese" i "Vaistinu voskrese".

"Uskrs je uvek u mojoj porodici bio najveći, željno isčekivani praznik. Sećam se da su ga moji roditelji proslavljali sa radošću, te ga i ja sada sa mojom porodicom, ćerkama i unučićima proslavljam upravo tako. Petkom farbam jaja, naječešće u lukovini, a prvo jarko crveno jaje ostavljam kao čuvarkuću. Jaja su se nekada u mojoj porodici šarala i voskom, ali ja nisam vična ovom poslu, ali koristim različite biljke kojima obmotavam jaja, stavljam u najlon čarapu i zatim kuvam u lukovini, tako da na jajima budu oslikani detelina ili maslačak. Petkom postimo, pripremamo ribu. Uskrs je poseban dan i tako ga svi doživljavamo, okupljeni smo oko trpeze, koja je taj dan bogata, a moji unučići se raduju gnezdu u kojima su pokloni za njih. Nedeljom nikada ne idemo od kuće", kaže Zvedana Maksić, domaćica iz Bačke Palanke i dodaje da se seća starog običaja, kada su se ponedeljkom polivale devojke. Utorkom, kako kaže cela porodica odlazi na groblje i ostavlja uskršnja jaja na grobove najmilijih.

Čuvarkuća

Da je Uskrs prepoznatljiv po crvenim jajima, po prvom ofarbanom - čuvarkući potvrdila nam je i Zorica Oparnica, mlada domaćica iz Obrovca:

"Petkom obavezno postimo, jedući rezance sa makom, orasima, valjuške, mi ribu ne pripremamo. Poštujući tradiciju, petkom idemo u crkvu, a ja farbam jaja. Najčešće se u činiji nadje oko pedest šarenih jaja. Prvo ofarbano je uvek u crvenoj boji i njega, kao što su to činile moja svekrva i mama, ostavljam kao čuvarkuču. Čuvamo ga u najlepšoj činijici do naredne godine, a po starom narodnom verovanju, nakon godinu dana zakopamo ga u bašti kako bi nam godina bila rodna. Petkom uveče, kao nekada kada su se kokale ispred kuće, jedemo kokice, što simbolizuje napredak porodice. U nedelju nakon povratka iz crkve svekrva i ja pripremamo uskršnji ručak - supa, sarma, pečenje, kolači su na trpezi, dok se moj sin raduje tucanju jajima i u dvorištu traži korpicu sa uskršnjim darovima. Bez obzira na danasnji način života, običaji su nešto što smo nasledili i moramo ih uvažavati i poštovati, a sve zarad zdravlja i sreće do narednog Uskrsa".

Ofarbana jaja spremna za praznik

Običaj polivanja devojaka

Mnogočlana porodica Durgala iz Pivnica, gde su mahom naseljeni Slovaci, svake godine svečano dočekuje Uskrs. Janko, domaćica Anka, njihovi sinovi snaje i unučad tokom svih dana ovog praznika redovno idu u crkvu.

"Sve je u znaku velikog praznika, odlazak u crkvu, šarena jaja, gnezda od trave, polivanje. U dane pred Uskrs kod nas žene idu u crkvu u crnini, dok u nedelju one koje drže do tradicije oblače svečanu slovačku nošnju. U mojoj porodici jaja se farbaju subotom, a neke žene ovim danom spremaju kuću. Nedelja je, kako i dolikuje, dan velikog praznika kada smo svi na okupu, za punom trpezom na kojoj dominira korpa sa jajima", kaže ova domaćica i napominje da se u njihovom selu sačuvao lep običaj da se ponedeljkom, za Drugi dan Uskrsa, polivaju devojke.

Ovaj običaj, koji je prisutan i u drugim vojvođanskim selima, pun je radosti i pesme, jer, kako kaže nasa sagovornica Anka Durgala, momci pevajući i svirajući idu kod devojaka, nose sa sobom posude sa vodom ili parfeme, pozivaju ih napolje i polivaju vodom i mirisima kako bi bile zdrave i lepe, a one ih daruju šarenim jajima i kolačima. Tradicija kaže da su nekada momci na ovaj način sebi birali devojku, a sada je to samo deo svetkovanja.

Običaji su uglavnom isti

Da se uskršnji običaji gotovo ne razlikuju, povrdila nam je i Gizela Andriga iz Bačke Palanke. Ona napominje da petkom posti, farba jaja i priprema uskrnji kolač- milihbrot:

"Po starom mađarskom običaju, redovno idemo u crkvu, subotom nosimo hranu kako bi je sveštenik osveštao. A ta hrana - jaja, šunka, kobasice, ren uveče je, nakon vaskrsenja, na našoj trpezi. I kod nas se devojke ponedeljkom polivaju, tako da pamtim vremena kada je ovaj običaj bio veoma popularan i kada je moj muž donosio kući pedeset jaja i pune kutije kolača, kao dar domaćina, gde su sa momcima polivali devojke. Dok sam bila mlađa i radila u kolektivu, svi smo zajedno - više nacija, proslavljali praznike zajedno se radujući i čuvajući svoju tradiciju, a to nas je i zbližavalo".

Foto: Rada Milišić

Broj pregleda članka: 2397; Uspešnost članka: 394.85

Tagovi: Jaja, Običaji, Čuvarkuća, Veliki petak, Praznik, Vaskrs, polivanje, radicija

Ključne reči članka: slicni, obicaji, i, kod, pravoslavnih, i, kod, katolika, praznika, uskrs, jajima, petkom, crkvu, običaji, domaćica, običaj, velikog, devojke, praznik, idemo, mojoj, nekada, pripremamo, voskom, običaja, veliki, farbanja, uskršnja, tradiciju, način, uskrsa,    , velikog praznika, ovog praznika,      


Rada Milišić

Svi tekstovi autora

Autorka Rada Milišić

Rada je novinarka iz Bačke Palanke, član Društva novinara Vojvodine. Godinama prati dešavanja u agraru i stvaralaštvo, život i rad seoskih žena.