• Pogled u prošlost
  • 02.01.2022. 15:00

Pripreme pred Božić: Da sreća ostane u kući

Nekadašnji poljoprivrednici verovali su, a veruje i još poneko danas, da bogata trpeza i po striktnim pravilima pripremljena jela garantuju dobru i rodnu sledeću sezonu.

Foto: Depositphotos/Dejan82
  • 271
  • 91
  • 0

Čim se završi proslavljanje početka nove 2022. godine, uz svu sarmu, prasetinu i rusku i mimoza salatu, počinju pripreme za pravoslavni Božić 7. januara.

Pripreme su za nekadašnje poljoprivrednike počinjale mnogo ranije o čemu svedoči stara izreka "ne goji se prase uoči Božića", što znači da s važnim poslom treba početi na vreme. Poljoprivrednici koji gaje svinje prema običaju su jedno prase, obično najlepše i najnaprednije, odvajali od ostalih, ako je moguće u poseban obor, pripremajući ga, najboljom hranom, da na božićnoj trpezi odigra važnu ulogu pečenice.

Jabuka iz pečenice za lek

U nekim krajevima (planinskim) božićna pečenica može da bude i ovca, ali, u Vojvodini pravoslavci nastoje da im na stolu za Božić obavezno bude baš prase, a ako novčane prilike ne dopuštaju, onda barem četvrtina praseta ili dovoljno svinjetine za ukućane i goste. Etnolozi u ovom običaju vide drevne kultove Sunca i Majke Zemlje, božanstava veoma važnih za poljoprivrednike, ali i od pojave hrišćanstva, a kasnije i pravoslavlja, jelovnik se nije promenio. Božićna pečenica se peče najmanje četiri sata, često i duže, a u veliki "pleh" (lim) u kome se peče dodaju se, zavisno od kraja i običaja, dunja ili jabuka, koje se ne jedu, nego ostavljaju kao lek, kad nekoga zaboli stomak.

Da li poštovanje narodnih običaja znači nepoštovanje verskih?

Pečenica, česnica i sva ostala jela koja se spremaju za Božić ne smeju da zagore, jer to sluti na nesreću, zato su žene u najvećoj pripravnosti i stresu da sve bude zgotovljeno kako valja. Božiću prethodi šest nedelja posta, da bi za sam praznik bila spremljena ogromna količina mrsne hrane, što znači one koja sadrži meso, mlečne proizvode i jaja. Maštovitosti nema kraja, a tamo gde ima i hrane božićna trpeza je puna i prepuna.  

Po badnjak i blagoslov

Proslava Božića počinje na Badnji dan, 6. januara, kad već od jutra svi čestitaju i upućuju dobre želje, najviše putem društvenih mreža. Od devedesetih, vraća se stari običaj da muškarci u toku dana odu po badnjak, koji se posle u crkvi blagosilja i deli vernicima. Po badnjak se ide na konjima, dobro uhranjenim da se sijaju i sa ukrašenim kolima. Nekada je sam domaćin, u pratnji mlađeg muškog člana porodice, obično sina, unuka ili sinovca, odlazio u šumu pre svitanja, da poseče mladi hrast koji će na slavlju predstavljati badnjak. Hrastove šume su uglavnom uništene, pa gradsko stanovništvo kupuje hrastovu grančicu na pijaci. U selima, još je moguće pronaći hrast u ataru, a nije nužno da se odseče celo drvo.  

Za rodnu godinu pospite iverje badnjaka kod stoke - Badnji je dan!

U Vojvodini, prema običaju ustanovljenom u XIX veku, deca za Badnje veče idu od kuće do kuće, recitujući prigodne pesmice, a ukućani ih daruju slatkišima. Nekad su to bile jabuke i orasi, a danas su uglavnom kupovni slatkiši iz prodavnice. Mali posetioci koji recituju zovu se korinđaši, a ceo običaj - korinđanje.

"Ja sam mali Iva, trčim preko njiva, njiva se zeleni, gazda se veseli", glasi jedna od uobičajenih korinđaških pesmica u Kikindi i Mokrinu, a sve su namenjene rodu i plodu sledeće godine, što ukazuje na poljoprivrednu tradiciju običaja.

Polažajniku mnogi darovi

Mere ograničenog okupljanja zbog korone sad se manje spominju, pa će kako izgleda 7. januara crkve biti pune, a stanovništvo će se okupljati i posećivati. Običaj je da se za Božić prepodne ne ide ni kod koga u posetu, ali već poslepodne kreću druženja. Hrane i pića ima, prava prilika za opuštanje. Jedina osoba koja može da uđe u tuđu kuću na Božić ujutro je polažajnik, koji dolazi da čestita praznik.

Domaćini mu izmiču stolicu - da sreća ne pobegne iz kuće), ogrću ga debelim ćebetom - da se na mleku debeo skorup hvata, a kad ga konačno puste da ode, pošto je morao da proba sva jela spremljena za slavlje i sva alkoholna pića, daruju ga čarapama - da bogatstvo raste.   


Tagovi

Prepreme za Božić Simbolika Božića Polažajnik Korinđanje Običaji Pečenica


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".