Gubici koje će neposredno pretrpeti naši ratari, voćari i povrtari će se reflektovati i na lošije uslove poslovanja naših stočara, prerađivača voća i povrća, fabrika stočne hrane... i svih dugih karika u prehrambenom lancu "od njive do trpeze"
Da su klimatske promene postale ozbiljna pretnja za celo čovečanstvo, postali smo svesni prethodnih godina, ali da će vesti o posledicama tih promena, tokom celog leta, svakoga dana ove 2024. godine zauzeti prve minute u našim manje više svim informativnim emisijama, ipak, nismo očekivali.
Naime, najvažnije vesti iz sveta politike, ekonomije, sporta... bile su u senci informacija o ekstremno visokim temperaturama i nedostatku padavina. Sporadične pojave vremenskih nepogoda su nešto što spada u okvire očekivanog i uobičajenog, međutim, da će pojava elementarne nepogode trajati u kontinuitetu više od dva meseca, prelazi iz domena incidenta u pravu klimatsku katastrofu.
Klimatolozi su već izračunali da se nalazimo u godini sa najvišim letnjim temperaturama i najmanjim padavinama od kako se prati klima na ovim prostorima. Kako to podnose biljke? Treba li uopšte davati odgovor na ovo pitanje ? Dovoljno je samo da se zapitate kako ste se vi osećali kada postajete apsolutno nefunkcionalni tokom dana u periodu od 10 do 17 časova, jer temperature od 35, pa i 40 stepeni Celzijusa vam jednostvano ne dopuštaju da obavite čak i najjednostavije rutinske poslove.
Osim subjektivnih nelagodnosti, čovek ipak sebi nađe način kako da reši ovaj problem. Međutim, biljke (ili bar one koje se ne uzgajaju u kontrolisanim uslovima), nemaju ugođaj rashlađene prostorije klima uređajem, niti neophodnu tečnost da se hidriraju. Jasno vam je poštovani čitaoče da će poenta ovog teksta biti na gubicima u prinosima, kao i finansijskom gubitku na nivou ukupne (za početak) biljne proizvodnje.
Pitali smo RHMZ: Kada se proglašava elementarna nepogoda zbog suše? Evo odgovora
Nevoljno, baveći se poslom tržišne analitike, opet moram da se pozabavim procenama. Zašto nevoljno? Jednostavno, procena nosi rizik greške, a greška navodi na pogrešan zaključak. Zbog toga, potrudiću se da budem što precizniji u procenama. Krenimo redom.
Ova biljna kultura svakako mora prva da se analizira, jer kukuruz tradicionalno zauzima najveće površine na našim poljima. Ove godine to je 961.000 hektara, što je oko 30 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednosg zemljišta u Srbiji. Kakav prinos možemo očekivati?
Prognoze su veoma različite od regiona do regiona, ali u nekim blago optimističkim očekivanjima u ovim okolnostima, prinos bi mogao da bude u proseku oko 5,1 t/ha. Ako za reperni prinos u uobičajenim godinama uzmemo prinos od 7,2 t/ha, kakav je prinos inače bio prošle godine, dolazimo do ukupnog gubitka od oko dva miliona tona. Taj gubitak je direktna posledica nedostatka vlage i visokih temperatura.
Struka nam govori da je za kukuruz iz FAO grupe zrenja srednje kasnih hibrida, u toku vegetacionog perioda potrebno između 450 i 500 litara kiše po metru kvadratnom. Podatak sa merne stanice Rimski Šančevi da je u julu palo tek nešto više od tri litra kiše, a u periodu 6. avgusta do 5. septembra 2024. tek 1,2 litre po jednom kvadratnom metru više je nego zabrinjavajući.
Juli i avgust su upravo jedan vrlo osetljiv period u sazrevanju biljke, kada su padavine neophodne za nalivanje zrna. Padavina kao što vidimo nije bilo skoro pa ništa. Da problem bude još veći "pobrinuli" su se tropski dani sa temperaturama od čak oko 40oC, a što je još gore i tropske noći kada se temperatura nije spuštala ispod 25oC. Tako je kukuruz ostao i bez ono malo vlage koje bi dobio od jutarnje rose.
Konačno da se vratimo matematici. Dakle, kada manjak proizvodnje od dva miliona tona pomnožimo sa nekim pretpostavljenim prosečnim cenama na svetskim berzama u toku nastupajuće ekonomske godine od 190 dolara za tonu, dobijamo cifru od 380 miliona dolara umanjenog prihoda. Mnogo.
Suncokret je sledeća ratarska kultura po zastupljenosti u setvenoj strukturi sa oko 250.000 hektara. Suncokret voli sunce. Zato se valjda i zove suncokret. Međutim, ni ova na visoke temperature i manjak vlage otporna biljna vrsta nije odolela već opisanim vremenskim uslovima tokom leta.
Ponovo, hrabro ulazim u procenu ovogodišnjeg prinosa od oko 2,4 t/ha. U odnosu na prošlogodišnji prinos od 2,85 t/ha, to
je manje od očekivane proizvodnje na bazi setvene površine, ukupno 112.500 tona, što na bazi pretpostavljene otkupne cene od 400 dolara za tonu, predstavlja finansijski gubitak od 45 miliona dolara.
Soja je ove godine zauzela oko 220.000 hektara naših njiva. Soja je najteže podnela ove vremenske (ne)prilike. Ako se uzme u obzir veliki deo površina koje su bukvalno zaorane i sa kojih nije požnjeven ni jedan kilogram zrna, procena je da bi prosečan prinos soje mogao biti oko 2,0 t/ha.
U odnosu na očekivan prosečan prinos od 3,0 t/ha, dolazimo do pada proizvodnje od 1,0 t/ha, što je na ukupnoj posejanoj površini manjak od 220.000 tona. Očekivana prosečna cena soje u toku ekonomske godine je oko 550 $/t, odnosno ukupan gubitak bi finansijski bio 121 miliona dolara.
Ratari očajni: Prinos soje negde jedva 100 kg po jutru, gubici ogromni
Da ne ulazimo u ovu analitiku za ostale ratarske kulture, koje su znatno manje zastupljene na našim poljima, samo od ove tri ratarske kulture (pšenica nema gubitke u proizvodnji) šteta izosi oko 546 miliona dolara.
Naravno, ne smemo zaboraviti ni voćarske ni povrtarske kulture. Ovu elaboraciju ćemo uraditi čak sasvim aproksimativno, tako što ćemo generalizovati podatke. U Srbiji se pod voćarskim kulturama nalazi oko 150.000 hektara. Na ovim površinama uobičajeni prinos iznosi oko 1,5 miliona tona voća.
Voće je osim letnjih žega i nedostatka padavina, imalo problem kasnog mraza u aprilu i ranog cvetanja usled blage klime u zimskim mesecima. Sve to, po rečima stručnjaka za voćarstvo će u proseku imati za posledicu pad proizvodnje od najmanje 10 odsto, odnosno pad za oko 150.000 tona.
Pomnožimo li ovu količinu sa nekom pretpostavljenom prosečnom cenom za voćarske kulture od 0,5 dolara po kilogramu, dolazimo do cifre od 75 miliona dolara.
Istom logikom je obračun gubitka i kod povrtarskih kultura. Naime, pod povrtarskim kulturama je približno 100.000 hektara. Očekivani prinos je oko jedan milion tona povrća. Pad proizvodnje se očekuje slično kao i kod voćarskih kultura za oko 10 odsto, što bi iznosilo oko 100.000 tona, odnosno pretvoreno u apsolutne finansijske vrednosti, uz jediničnu cenu od 0,5 dolara za kg, gubitak bi iznosio oko 50 miliona dolara.
Povrće, a delom i voće se uzgajaju jednim delom u tzv. "kontrolisanim uslovima", pa štete na ovim kulturama nisu tako drastične, ali su ipak očigledne. Dakle, od ovako ekstremnih vremenskih prilika nema adekvatne i potpune zaštite.
Da sumiramo: na bazi grubih procena za napred obrađene prinose biljnih kultura koje u strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta učestvuju sa oko 80 odsto dolazimo do pretpostavljenog gubitka kao posledice suše i visokih temperatura od 671 milion dolara!?
Iskreno se nadam da sam napravio pogrešne procene i da je ova šteta manja od izračunate cifre. Međutim, bojim se da je veća. Razloge nalazim u okolnosti da je ovako izračunata šteta samo neposredan gubitak izračunat na bazi umanjenih prinosa konkretnih poljoprivrednih proizvoda, ali posredna šteta je mnogo veća.
Reč je o faktoru multiplikacije koji prosto moramo uvažiti kao činjenicu. Naime, gubici koje će neposredno pretrpeti naši ratari, voćari i povrtari će se reflektovati i na lošije uslove poslovanja naših stočara, prerađivača voća i povrća, fabrika stočne hrane... i svih dugih karika u prehrambenom lancu "od njive do trpeze".
Sa druge strane, lošija proizvodnja, neminovno dovodi naše poljoprivrednike do granice rentabilnosti odnosno isplativosti proizvodnje. A kada vam se to desi peti put u poslednjih deset godina, tada vam se značajno smanjuju investicioni kapaciteti i jednostavno vaš biznis tavori, a kada se to desi teško da možete očekivati veća ulaganja u proizvodnju narednih godina. To su posredne štete koje u konkretnom trenutku nisu tako vidljive, ali značajno devastiraju čitavu privrednu granu.
Najgori scenario je da izvestan broj poljoprivrednih proizvođača "seli" svoj kapital u druge manje rizične delatnosti.
Koliko su štete od loših vremenskih prilika ugrozile i osiromašile našu poljoprivredu, najbolje pokazuje podatak da je od početka ovog veka, pa do prošle godine po nekim proračunima u Srbiji šteta naneta poljoprivredi kumulativno 6,8 milijardi evra.
Ova godina će bez sumnje dati svoj značajan doprinos povećanju ove neslavne cifre. Nismo mi jedini kojima se ovo dešava. Kada smo već kod statističkih podataka, pomenimo i to da je prema podacima FAO organizacije šteta od vremenskih nepogoda u svetu u poslednjih 30 godina čak 3.800 milijardi dolara. Nije nam neka uteha.
Jaka letnja suša: Ekstremna pojava ili nova normalnost u Srbiji?
Međutim, podatak da u 21. veku od deset godina imamo pet sušnih, a da je u prethodnom stoleću na deset godina dolazila samo jedna sušna godina opominje da se pod hitno mora doneti konkretan, operativan i efikasan strateški dokument koji će bar delimično preduprediti posledice ove sada već "odomaćene" klime koja ne poznaje definiciju klimatskog područja umereno kontinentalne klime u kojoj se nalazi naš region.
Možda dodole pomognu? Ah da, zaboravio sam, one su na godišnjem odmoru kad im vreme nije!
Naslovna fotografija:Maja Celing Celić/Julijana Kuzmić
Tagovi
Autor
