Seme, ulje, hrana za stoku - koliki je značaj lana?

Lan se koristi toliko dugo da spada u prve biljke koje su poljoprivrednici uopšte gajili. Drevni Egipćani nosili su lanenu odeću, u lanene zavoje uvijali su mumije, a veoma fino laneno platno, tanje od najfinije današnje maramice, bilo je privilegija faraona i sveštenstva. Ovu tkaninu, zvanu "bis" (bisus) izrađivale su žene koje su za taj posao bile visoko uvažene i dobro plaćene, sa tri obroka dnevno i jednim slobodnim danom u nedelji.

Antički Grci i Rimljani uvozii su i koristili laneno platno. Latinsko ime lana (linum) u prevodu glasi - "najkorisniji" ili "najviše korišćen". Lan se hiljadama godina koristio za stolnjake i posteljinu. Najstariji nalaz lanenog čaršava za krevet potiče iz Gruzije i star je neverovatnih 30.000 godina. U poslednje vreme potiskuje ga pamuk, pa ipak u mnogim poljoprivredničkim kućama u Srbiji mogu da se nađu laneni čaršavi, jastučnice i bar jedan upotrebljiv stolnjak još iz prababinog miraza.

Od ravnice do planine

Lan se u Srbiji, kao i u celoj Evropi, gaji odavno, a raste i samoniklo. Traži plodno zemljište i dosta vode, a može da se uzgaja od ravničarskih do planinskih područja. Lan se kosi ili čupa, a seme se odvaja mlaćenjem. Cveta od juna do avgusta, a opevan je i u pesmama, gde se neminovno spominje devojačka kosa "kao lan" ili oči plave kao cvet lana. 

Osim za izradu platna, izuzetno jaka i rastegljiva lanena vlakna se koriste i za sukno, konac, izolacioni materijal i (prilično skupi) kvalitetni papir. 

Od kašike, obuće, odeće do alata - ručni rad na seoskom domaćinstvu

U savremeno doba lan se više gaji zbog semena nego zbog tekstilne industrije. Laneno seme služi u farmaceutskoj industriji, za jelo, kao preventiva raznim bolestima, za dobijanje ulja, a sve što ostane posle ceđenja ulja smatra se kao prvoklasna hrana za stoku. Ulje je potrebno za dobijanje boja, slikarskih i štamparskih, kvalitetnih sapuna i lakova na prirodnoj bazi. Komercijalno, radi semena, lan se najviše uzgaja u Francuskoj, Argentini, Ukrajini, Bangladešu, Etiopiji, Rusiji, Indiji, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i Rusiji.   

Seme lana blagodetno

Od kad je otkriveno da laneno seme sadrži omega masne kiseline i vitamine B grupe, magnezijum, fosfor, cink i gvožđe, njegova upotreba stalno raste. Primećeno je da dodavanje mlevenog semena ishrani olakšava mnoge tegobe: zatvor, nadutost, neprijatan osećaj u stomaku, loše varenje, pa čak i probleme s kojima se suočavaju dijabetičari. Preporučuje se da se seme samelje neposredno pre upotrebe, u protivnom može da se užegne i postane potpuno neupotrebljivo. 

Verovanja prosečnog srpskog poljoprivrednika koja se tiču lana znatno su zaboravljena od kada se ova biljka gaji na većim površinama i za potrebe tržišta. Veselin Čajkanović beleži da su u njegovo doba (polovinom prošlog veka) srpski seljaci smatrali - baš kao i drevni Rimljani i Egipćani - da je lan "čist" (u religijskom smislu), jer nije uzet se životinjskog tela. Zato se smatralo kao vrlo pohvalno otići u crkvu ili na svečanost u odevnom predmetu izrađenom od lana, a i u odeći sveštenika zastupljeno je laneno platno ili sukno.

Pokrov i ostala oprema za umrlog nije smela da bude od lanenog platna, jer lan, po verovanju, pripada svetu živih. Takođe, u nekim selima stanovništvo je kazivalo da se anđeli, vile i druga bića iz folklora pojavljuju u lanenim haljinama, ali od tako sjajnog i izbeljenog lana kakav ljudi nikako ne mogu da izrade.