• Pogled u prošlost

Sistemi za navodnjavanje postoje od starih civilizacija, zašto smo još uvek prepušteni vremenu?

Kako da poljoprivrednik ne bude na milosti ćudi prirode? Suša ili obilna kiša predstavaljaju jednako veliku opasnost, zato su države od nastanka gradile sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje, a neki od njih služe i danas.

Foto: Depositphotos/fotokostic
  • 117
  • 47
  • 0

Nemoguće je proceniti da li se poljoprivrednik više boji suše ili viška vode na svojim parcelama, pošto obe pojave mogu da prepolove ili unište sav njegov trud, znanje i striktnu primenu klasičnih i savremenih mera. U nedavnoj istoriji Srbije bilo je godina kad je suša, oluja sa pljuskovima ili poplava uništila rod, a takođe i sezona kad su sve nepogode nastupale jedna za drugom: najpre suša od po tri meseca ("zemlja suva k'o barut!", govorili su zemljoradnici), a onda pljuskovi ili obratno - najpre voda uništi rod, zatim suša dokrajči ono što je ostalo.

Iako sistemi za navodnjavanje odavno postoje u mnogim opštinama, naročito na većim imanjima, ova šansa ni izdaleka nije iskorišćena u celoj državi. Žalosno je kad pored jedre vode - reke ili kanala - letina vene od vrućine, a nije redak prizor. S odvodnjavanjem može da bude još gore: mnogi odvodni kanali u Vojvodini, iskopani još u doba Habsburgovaca upravo radi isušivanja močvara, potpuno su zapušteni i ne služe svrsi.

Posle poplave - plati odvodnjavanje!?

Iako izgleda neverovatno da reka malo šira od bračnog kreveta može da poplavi hiljade hektara plodne zemlje posle nekoliko jačih kiša, još uvek se događa. Delom je u pitanju potpuno nerešen sistem odbrana od vode u mnogim opštinama južno od Beograda, a delom doprinose i svi oni koji u reku ili potok bacaju velike količine smeća, stare zamrzivače i šporete, a neretko u istu "završe" i celi automobili bez točkova.

RZS: U 2020. godini 75 odsto poplavljenog zemljišta - poljoprivredno

Poljoprivrednicima se događalo da, čak i posle poplave ili obilnih kiša koje su im uništile prinos dobiju rešenje da plate naknadu za odvodnjavanje - koga nije ni bilo. Nisu pošteđeni ni oni čije je zemljište na bregu, tako da mu nikakvo odvodnjavanje nije potrebno. 

Kako su to radile stare civilizacije?

Sadašnjost i budućnost poljoprivrede uveliko zavise od pravilnog rasporeda vode na obradivim površinama, ali ni prošlost navodnjavanja i odvodnjavanja nije ništa manje zanimljiva. Najstarije civilizacije, dobrim delom zavisne upravo od poljoprivrede, gradile su svoje hidromelioracione sisteme i ti sistemi su bili srazmerno efikasni. Ostaci drevnih mreža za navodnjavanje i odvodnjavanje, stari hiljadama godina, pronađeni su u Egiptu, Indiji, zemljama "plodnog polumeseca" (današnji Iran i Irak), na Novom Zelandu i širom Afrike.

Osmansko carstvo u doba svog razvitka takođe se bavilo obezbeđenjem od poplava. U Banatu je taj veliki poduhvat započet u doba Marije Terezije (1717-1780.) uz učešće velikog broja inženjera i angažovanje više hiljada radnika. Kao rezultat, formirana je mreža kanala, isušene močvare i stvoreni uslovi za formiranje plodnog zemljišta. Tokom realizacije Kikinda je ostala bez dve reke - Galadske i Vince - ali je zauvek ukroćena Tisa, koja je vekovima stalno menjala korito izazivajući poplave maltene posle svakog topljenja snega.

Ulice Gornja vodoplavna i Donja vodoplavna u Kikindi ne zovu se tako iz šale, nego zato što je upravo kroz njih tekla Galadska, u svoje vreme, pre nekih 300 do 400 godina plovna rečica, kojom je dovožena drvna građa za kuće malim lakim brodovima, šajkama. Kikinda sa pripadajućim selima tri puta je u svojoj istoriji bila poplavljena do krovova, a šteta u poljoprivredi bila je neprocenjiva, zato su kanali, kad su jednom iskopani, brižljivo čišćeni i dobro održavani. Polovinom prošlog veka poslužili su kao osnova za još značajniji poduhvat - kanalski sistem, Dunav-Tisa-Dunav. 

Najjednostavnije rešenje u navodnjavanju - rad apsolvenata Poljoprivrednog fakulteta

Uz sve znanje o značaju vode u pravo vreme i u pravoj količini za poljoprivredu i sve u njoj, ovdašnji poljoprivrednici još uvek sa strahom gledaju u nebo pitajući se šta će ih odozgo zadesiti, suša ili suviše obilna kiša. Države dobrog standarda odavno tu brigu dele sa svojim poljoprivrednicima i preduzimaju sve što mogu da poljoprivreda ne bude na milosti ćudi prirode, jer, ako je moguće u pustinji odgajiti voće uz pravilno navodnjavanje, zašto bi takva prilika ostala neiskorišćena na području umerene klime?


Izvori: Herbert Dž. Vels, "Istorija sveta", Džared Dajmond, "Mikrobi, puške i čelik" (istorija civilizacije) i Čarls Ingrao, "Habsburška monarhija"


Tagovi

Odvodnjavanje Navodnjavanje Poplave Suša Rečni tokovi


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".