• Navodnjavanje
  • 25.12.2020. 12:00

Najjednostavnije rešenje u navodnjavanju - rad apsolvenata Poljoprivrednog fakulteta

Upotreba genetičkih algoritama u integrisanju prskalica za navodnjavanje je pokazatelj da se kompjuterske tehnologije mogu primeniti u oblasti poljoprivrede i vodoprivrede. Velike kompanije već žele da prihvate nove metode, smatra Filip Guša, jedan od trojice apsolvenata.

Foto: Depositphotos/nd3000
  • 533
  • 27
  • 0

Među tri najbolja rada na ovogodišnjoj Međunarodnoj konferenciji namenjenoj studentima poljoprivrede i veterinarske medicine našao se rad trojice apsolventa smera Uređenje, korišćenje i zaštita voda Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Rad "Use of genetic algorithms in integrating multiple irrigation sprinklers" Filipa Guše, Luke Matea i Vladimira Zahorjanskog, u disciplini usmenog izlaganja, proglašen je kao jedan od najboljih.

"Konkurencija je bila velika, nije bilo lako doći do ovog priznanja posebno ako uzmemo u obzir da smo mi bili najmlađi i jedini sa osnovnih studija, ostali takmičari su studenti master i doktorskih studija. Velika nam je čast što smo se našli među njima. Prezentacija je održana onlajn zbog trenutne epidemiološke situacije u svetu", navodi Zahorjanski.

Zaliti što veće površine, sa što manje uloženog novca

Rad se, objašnjava, zasniva na upotrebi genetičkih algoritama u integrisanju prskalica za navodnjavanje, a cilj je bio naći najbolje rešenje tako da se obezbedi zalivanje što veće površine, a uloži najmanja moguća suma novca.

"Već smo se kroz seminarski rad na fakultetu susreli sa genetičkim algoritmom, pa nam to nije bilo ništa strano, već naprotiv, veoma poznato od ranije. Radili smo na njemu tri nedelje svakodnevno, a najveća podrška i pomoć bila nam je naša mentorka i profesorka sa fakulteta Zorica Srđević koja nam je i predložila da se prijavimo za ovo takmičenje."

Ublažiti klimatske promene - štednjom vode i održavanjem plodnosti zemljišta

U pitanju je, dodaje Mate, primena veštačkih inteligencija kroz aplikaciju tako što se u nju ubace određeni parametri koji se prate i ispituju, te na kraju aplikacija sama izračuna, izanalizira i ponudi najbolje rešenje.

"Mi smo stavili parametre četiri prskalice sa različitim karakteristikama, uzeli smo GaNetXL koja je namenjena za nekomercijalne svrhe i pretežno je koriste studenti u ovakvim situacijama. Ograničili smo se na površinu od dva hektara, a bazirali smo se na parkovsko navodnjavanje", kaže Mate i dodaje da im je aplikacija pokazala koju prskalicu treba da postave i tim procesom došli su do toga da za 107.000 dinara mogu da obezbede navodnjavanje travnate površine od dva hektara.

Cilj je pronaći najjednostavnije rešenje

Osim toga, GaNetXL omogućava praćenje i drugih parametara, dodaju naši sagovornici poput potrošnje energije, proticaja vode i tako dalje. Njihova ideja, kažu, i te kako bi se mogla primenjivati u praksi.

"Ovo jeste dobar način i pokazatelj da se kompjuterske tehnologije mogu primeniti u oblasti poljoprivrede i vodoprivrede. Verujem da će velike kompanije lakše prihvatiti nove metode, ali se nadam da će u budućnosti i tradicionalni poljoprivrednici prihvatiti novine", smatra Guša.

Mlade nade - (s leva) Luka Mate, Filip Guša i Vladimir Zahorjanski (foto: Privatna arhiva)

Njihov cilj, dodaje, upravo je olakšati i omogućiti pronalaženje jednostavnijih rešenja uz pomoć kompjuterskog sistema.

"Naša ideja se zasniva na tome da u oblasti poljoprivrede i vodoprivrede omogućimo da, kroz implementaciju genetičkih algoritama, ubrzamo i pojednostavimo procese u proizvodnji, u ovom slučaju u navodnjavanju."

Mogućnost implementacije projekta u sve grane agrara

Ovo je, dodaje Mate, podstrek za dalje napredovanje i usavršavanje, a plan je da trenutnu zamisao realizuju kao projekat u budućnosti.

"Nama to predstavlja neku bazu za dalje razvijanje pilot projekta. Mi bismo to uradili kroz komercijalnu aplikaciju kroz koju bismo ispitivali i druge parametre. Mislim da bi ovako nešto i slične ideje znatno olakšale poljoprivrednu proizvodnju, ali da proizvođače treba pre svega edukovati pre prave primene ovakvih sistema jer se mnogi i dalje drže tradicionalnog pristupa", navodi Mate.

U Srbiji sve manje površina pod sistemima za navodnjavanje

Njihov projekat mogao bi se, kaže, implementirati u sve grane agrara. Na taj način bi se moglo lakše i brže izračunavati koliko je prskalica potrebno za navodnjavanje bilo koje biljne kulture, a tako da proizvođača sve to minimalno košta.

"Mi još uvek nismo odredili ciljnu grupu i kome bismo to predstavili, ali mislim da bi to prvo bile neke razvijenije firme i kod nas i na stranom tržištu koje već znaju kako to funkcioniše. Kasnije bismo se okrenuli i manjim proizvođačima. Imamo ideju i o formiranju nevladinih organizacija koje bi se bazirale na ekologiji, uticaju čoveka na poljoprivredu i primenjivanju savremenih tehnologija u oblasti agrara."

Filp Guša, Luka Mate i Vladimir Zahorjanski nadmetali su se sa učesnicima iz mnogih zemalja poput Češke, Rumunije, Estonije, Letonije, Litvanije, Rusije, Turske, Hrvatske, Crne Gore, Mađarske, a bila su prijavljena ukupno 23 rada. Inače, ova konfenrencija održana je 44. put.


Tagovi

Upotreba genetičkih algoritama Navodnjavanje Projekat Filip Guša Luka Mate Vladimir Zahorjanski Takmičenje Prskalice


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Vredne rucice posejale svoju basticu,cekamo da nikne