Slavite li seosku slavu?

Turistički savez Srbije i svi okružni i opštinski turistički savezi uradili su velik i važan posao kad su sve seoske slave u Srbiji prikupili, obradili i postavili na sajtove i druga sredstva informisanja. Nikad se ne zna kad turisti mogu da dođu, a prisustvovanje ovom događaju može da im bude dragoceno iskustvo.

Jer, na ovakva okupljanja dolaze i oni koji odavno žive u gradu i sa druge strane granice. Događa se da na seosku slavu stignu iseljenici koji već decenijama žive u Kanadi, Nemačkoj ili Švedskoj. 

Dan sela

Vuk Karadžić, Veselin Čajkanović i drugi etnolozi, stari i novi, pisali su i pišu o običaju seoske slave. U pitanju je po pravilu slava lokalne crkve, kojom je obuhvaćeno celo selo i svi učestvuju u proslavi. Većina seoskih slava uobičajila se u toku devetnaestog veka, dok su mnoge nastale tek u kratkom periodu od početka devedesetih do danas. U svakom slučaju, koga god putnik namernik da pita, meštani će se zakleti da oni tako slave slavu od pamtiveka, iako o tome nema nikakvog pisanog ili bilo kakvog drugog traga, još manje dokaza.

Vašar: Od prodaje stoke do pečenja i pevaljki pod šatrom

Čak i u mestima gde zbog nacionalno i verski mešovitog stanovništva nikad za nikad nije slavljena seoska slava, od nedavno se slavi - ne samo u selima nego i u gradovima. Dan sela, običaj iz druge polovine prošlog veka, koji se odnosi na neki važan datum iz istorije naseljenog mesta, ima sva obeležja seoske slave, samo što su umesto religioznih momenata prisutni istoričari koji drže predavanja ili tribinu. 

Kakvi su bili običaji?

Prema Vuku Karadžiću, seoske slave izgledale su ovako: ranom zorom narod se okupljao oko crkve ili manastira. Gosti iz drugih mesta koji će takođe učestvovati obično su dolazili dan ili dva ranije kako bi se pridružili  pripremama, a ko namerava da trguje blagovremeno je obezbedio mesto za robu i prenoćište za sebe.

Nedeljama, ponekad i mesecima pred veliki dan stanovništvo je popravljalo kuće i okolne zgrade, negovalo zelenilo i kupovalo sve što je potrebno. Na sam dan, u crkvi se održavala služba a pre ili posle - litija sa obilaskom seoskog atara. Gosti i domaćini prisustvovali bi molitvi svecu zaštitniku sela, a sveštenstvo blagoslovilo sve učesnike.

Oplenačka berba drugog vikenda oktobra - u slavu grožđa i vina

Povorka je išla ukrašena državnim i crkvenim barjacima, a svi prisutni obučeni u najbolje što imaju. Kolač se mesi kao i za slavu u kući i lomi na isti način, pa deli svim učesnicima. Kad se verski deo proslave završi, prelazi se na onaj praktični: sabor, vašar ili panađur, kako se gde naziva, okupljao je prodavce i kupce svake moguće robe, a tako je i danas.

Mora i da se zaigra

Nekad se igralo kolo uz pratnju ekipe svirača, danas trešti muzika sa razglasa. Prehrambena ponuda obično je raznovrsna i bogata, naročito ako se mesto diči nekim svojim "brendom", proizvodom "kakvog nigde nema". Mladi su koristili priliku da diskretno priđu simpatiji, a roditelji da provere koliko je simpatija odgovarajuća "za našu kuću", a svi odrasli muškarci da popiju velike količine alkohola.

Slavlje je obično trajalo do duboko u noć, naročito u savremeno doba, kad se za večernje sate upriliči koncert poznatih estradnih umetnika, a tokom popodneva sportske aktivnosti, takmičarske ili rekreativne. Negde je to turnir u malom fudbalu, negde stare veštine bacanja kamena s ramena, negde folklorni program lokalnog kulturno - umetničkog društva i gostiju. Događa se da proslava traje ceo vikend ili po tri dana. Od mesta do mesta, seoske slave postale su važan činilac u afirmaciji sela. 

Posle slavlja, kao i obično, treba pospremiti i život poljoprivrednika nastavlja se uobičajenim redom, do sledećeg praznika.  

Kako vi proslavljate Slavu sela, pišite nam u komentaru.