Vašar: Od prodaje stoke do pečenja i pevaljki pod šatrom

"Hoćemo li u Šabac na vašar?", poznata je pesma pokojnog Šabana Šaulića o još poznatijoj manifestaciji u Srbiji - Šabačkom vašaru, koji se održava sredinom septembra. Prvi pomen ovog Malogospojinskog događaja u Mačvi datira još iz 14. veka, ali prvi zvanični podaci postoje još iz 1839. godine kada su i svi ostali zakonski regulisani Uredbom o držanju panađura Načelstva knjažeskog dostoinstva.

Vašar, reč mađarskog porekla ili panađur - grčkog, predstavlja oblik najmasovnijeg narodnog okupljanja, te se često smatra da ono što je bila Olimpijada za Grke, to je za Srbe bio vašar. Najvažnije je bilo biti "viđen", da li sa daljom familijom i prijateljima iz daleka, da li sa budućom ženom ili mužem.

Vašar je ostao što je bio - velika trgovina i razonoda!

Za svakoga po nešto

Obično održavan u vreme nekog crkvenog praznika, odnosno na Crveno slovo - kada se ne radi, bila je prilika da se ljudi okupe i zabave, ali i da nešto dobro prodaju ili kupe. Tako se kupovala i prodavala stoka, poljoprivredni proizvodi i predmeti za domaćinstvo, šećerna vuna i domaće pivo, ali i rukotvorine svih mogućih zanatlija - kovača, kujundžija, bravara, limara, klonfera, kazandžija, lončara, grnčara, kolara, bačvara ili pintera, stolara, opančara i drugih. 

Na današnjim vašarima, manja je ponuda ručnog rada zanatlija, ali hrane i odeće (nove, pa i polovne) ima na pretek. Što bi rekli u narodu, ima tu raznih džižabidža. Ali, kao nekada i danas se u zemljanim loncima kuva svadbarski kupus, a prasići i jagnjići se okreću na ražnju i mirisom privlače gladne posetioce.

Pored atrakcija kao što su ringišpil, autodrum ili pucanje iz vazdušne puške za plišanu igračku, tu su i nastupi pod šatrom poznatih pevača, po pesmama ili bar po nečemu drugom. Tako, Oplenačke berbe nema bez Ere Ojdanića, Šabačkog vašara (na naslovnoj) bez Vendi, a aranđelovačkog bez Vesne Zmijanac, doduše kao posetioca.

U crkvenom kalendaru ima preko stotinak datuma panađura u čitavoj Srbiji. Onaj u Rumi održava se svakog 3. u mesecu, a neki poput Debeljačkog organizuje se šest puta godišnje od marta do novembra.

Nekada kao i sada

Obično traju od jednog do tri dana, a najpoznatiji među njima - Šabački traje i do osam u zavisnosti kada "padne" u nedelji. Svake godine okupi veliki broj ljudi.

"Koliki? To niko živi ne zna, ali poslednjih godina se smatra da bude preko 120.000 ljudi. Mi promovišemo ovaj vašar iako se on organizuje spontano. Izlagači prostor zakupljuju od Javnog komunalnog preduzeća i oni ostaju tu koliko žele", kaže Žika Opanković iz Turističke organizacije grada Šapca i dodaje da njegova posebnost leži u tradiciji.

"Šabac je bio pogranični grad, a preko Save bila je Evropa, odnosno Austrougarska monarhija. Tu su se razvijali zanati, začeci industrije, a bio je vrlo razvijen i noćni život. Krajem 19. veka, ovaj grad, zaslužuje epitet 'mali Pariz' jer je imao najveći broj kafana u odnosu na broj stanovnika u celoj Srbiji."

I kako to sve i danas izgleda doslovno je opisao Šaban:

Sve o sajmovima i dešavanjima koje će se održati u bliskoj budućnosti saznajte ovde

"Hoćemo li fijaker uzeti? Hoćemo!... Joj, ja sam pijan, ko će me popeti?"

A da li vi posećujete vašare po Srbiji, odgovorite nam u anketi ispod teksta.