Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Agrarna analiza
  • 31.10.2024. 16:00

Šta sejati i očekivati od buduće proizvodnje? Zabrinjava trenutno raspoloženje na berzama

Vrhunci cena na berzama koje smo videli početkom oktobra za nedelju dana su se izduvali kao probušen balon i taj negativan trend nastavio se tokom celog ovog meseca. Možda će novembar doneti više optimizma, analizira Robert Jurišić

Foto: R. Prusina/arhiva AK
  • 244
  • 29
  • 1

Taman kad smo se ponadali da smo sa dolaskom jeseni uhvatili pozitivan trend kretanja terminskih cena žitarica, što na berzama, što za isporuku fizičkih roba, oktobar nas je ponovno osvestio šta je to berzanska roba i koliko može biti volatilna i nepredvidiva.

Vrhunci cena na berzama koje smo videli početkom oktobra za nedelju dana su se izduvali kao probušen balon i taj negativan trend nastavio se tokom celog ovog meseca, tako da su cene pale ispod nivoa na kojima se završilo trgovanje u septembru. Ono što pomalo zabrinjava je trenutno raspoloženje na berzama koje ne daje naznake za promenu ovog trenda u kratkom roku, a pogotovo se to odnosi na cene fizičke robe.

Gledajući okruženje i faktore koji utiču na tržišta roba, poput geopolitike i/ili makroekonomije, trenutno stanje je lošije nego što je to bilo pre mesec dana. Tenzije i rat u Ukrajini se pojačavaju, bez nekih realnih šansi da ćemo u skorije vreme videti primirje. Dodatno, eskalacija sukoba na Bliskom istoku se nastavlja, pa smo sada došli u situaciju gde su Iran i Izrael već jednom nogom u međusobnom ratu, koji bi u najmanju ruku mogao rezultirati sveopštim ratom u tom delu sveta.

Iran, Izrael i predsednički izbori u SAD-u

A kao kruna svega, početak novembra donosi izbore u SAD-u, koji se smatraju ključnim geopolitičkim faktorom koji će uveliko odraditi globalno okruženje u iduće četiri godine, pogotovo u kontekstu budućih trgovinskih ratova. Na sve to nadovezuje se polarizacija sveta između Istoka i Zapada, odnosno članica G7 i njihovih partnera sa jedne strane i zemalja BRIKS-a, zatim kontinuirani gubitak vrednosti novca (FIAT valuta) i rast vrednosti tzv. sigurne imovine (zlato, srebro i Bitcoin). Interesantno je da u svim ovim okolnostima, cena nafte kao najvažnije berzanske robe ne raste,  štaviše, pada i na taj način pritiska cene povezanih roba, poput raznih ulja ili soje.

Verovatno je to posledica većeg straha od stagnacije ili usporavanja privredne aktivnosti u svetu, predvođene Kinom koja nikako ne uspeva da oživi svoju privredu i udahne joj raznim podsticajnim merama potreban vetar u jedra.

Cene kukuruza 

Što se tiče nama interesantnih agri roba, u EU Mars procenjuje prinose 2024. i to kukuruza na 6,66 t/ha (u odnosu na 6,85 t/ha procenjenih u septembru i 7,35 t/ha ostvarenih u 2023.) i suncokreta na 1,86 t/ha (u odnosu na 1,98 t/ha procenjenih u septembru i 2,15 t/ha ostvarenih u 2023.). Jasan pokazatelj da će ukupan rod biti manji. Sa druge strane Atlantika, u SAD-u, stanje zasejane pšenice nije baš najbolje. Štaviše, samo 38 odsto je u dobrom do odličnom stanju, što je devet odsto manje u odnosu na očekivanja i na drugom najgorem nivou u zadnjih 40 godina. Kada se gleda žetva/berba, berba ovogodišnjeg roda kukruza je na 81 odsto, jedan odsto više nego očekivanja tržišta, a žetva soje je na 89 odsto, dva odsto manje nego što su bila očekivanja tržišta.

Kiše koje se očekuju u SAD-u pomno se prate i biće vrlo važne za razvoj useva. Povratak povoljnih kiša umiruje useve pšenice u SAD-u i Rusiji, dok povratak suvog vremena u Francuskoj pogoduje završetku žetve i omogućuje napredak setvenih radova. Kašnjenje radova u berbi, kao i u setvi u Francuskoj je dosta veliko. Berba kukuruza je tek na 25 odsto (u poređenju sa prosekom koji je 69 odsto). Setva ozime pšenice je na skromnih 21 odsto (u poređenju sa prosekom koji je 47 odsto), dok je setva ječma na 38 odsto (u poređenju sa prosekom koji je 64 odsto).

U Ukrajini, interesantno, jesenja setva napreduje vrlo brzo, već je zasejano 4,68 miliona hektara (90 odsto procenjene površine), od čega 92 odsto pšenica. Za kraj, ovde treba dodati i ohrabrujuće izglede za pšenicu u Argentini koje je objavila berza Rosario, koja predviđa proizvodnju pšenice u periodu 2024.-2025. od 19,5 miliona tona i izvoz od 13,3 miliona tona.

Snažan dolar i slaba nafta penalizuju cene na CBOT-u i podstiču fondove na prodaju, odnosno da ulaze u short pozicije. Pritisak žetve je jak u SAD-u, što takođe daje pritisak na cene. Na američkom CBOT-u terminska cena pšenice za decembar pala je ispod nivoa od 5,7 $/bušelu, a treba spomenuti da je početkom oktobra u jednom trenutku cena dostigla nivo od skoro 6,2 $/bu.

Pad terminskih cena

Kukuruz je i dalje najjeftinija sirovina za proizvodnju stočne hrane, a terminska cena ugovora za decembar takođe je pala na nivou meseca na nivo od 4,10 $/bu, mada je u jednom trenutku dostigla nivo od 4,35 $/bu. Za kraj, terminska cena soje novog roda, ugovora za novembar, najviše je izgubila u oktobru i pala na nivo od 9,8 $/bu, s 10,6 $/bu koliko je bila na kraju septembra. Okrenimo li se prema evropskoj berzi, sličan je trend i ovde na berzama. Terminske cene pšenice na Euronextu za ugovor decembar, mada su mesec završile blago ispod nivoa ostvarene na kraju septembra, treba napomenuti da su one niže za gotovo 15 €/t od najvišeg nivoa ostvarenog u oktobru.

Identično je i kod kukuruza. Cena ugovora za novembar je nešto niža nego što je bila cena krajem septembra, ali je zato za više od 10 €t niža od najvišeg nivoa ostvarenog u oktobru. Jedini izuzetak od svega ovoga je uljana repica, čija je terminska cena, ugovor za novembar, porasla na nivou meseca za 30 €/t, uz vrlo velike dnevne volatilnosti. Međutim, uljana repica je svet za sebe u ovom trenutku. 

Cene soje

Ono što će svakako zabrinuti domaće proizvođače i trgovce je pad cene prvenstveno kukuruza i soje na fizičkom tržištu. Berba kukuruza i žetva soje su pri kraju. Mada o prinosima još uvek možemo spekulisati, prva procena Državnog zavoda za statistiku kaže da je proizvodnja kukuruza ispod proseka i dosta niža nego prošle godine, dok je kod soje obrnuto. Zadnje dve nedelje na tržištu je očigledan pad cene roba, koji se reflektuje kroz povećanu ponudu na tržištu (posebno u Italiji), uz puno više prodavaca iz celog regiona nego kupaca, zbog čega je pritisak na cenu značajan.

Kao posledica, cene kukuruza su pale između 10 i 20 €/t zavisno od destinacije i nema naznaka da će početak novembra doneti neke promene po tom pitanju.

A sad aflatoksin

Ono što se povećava su izazovi sa kvalitetom našeg kukuruza kada je u pitanju aflatoksin. To će očigledno biti problem s kojim ćemo se boriti čitave ove sezone kada govorimo o kukuruzu. I kod soje imamo isti trend pada cene, koje su izgubile i više od 30 €/t na nivou meseca. Odluka EU o odlaganju primene EUDR regulative za godinu dana svakako je uticala na taj trend i smanjenu aktivnost i agresivnost u nabavci soje od strane kupaca.

Kretanje cena žitarica i uljarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište

Sve u svemu iza nas je bearish iliti pesimističan mesec u kontekstu berzanske robe, uz povećanu dnevnu cenovnu volatilnost. Trend kojem se svakako nismo nadali na početku ovog meseca i koji ne budi optimizam domaćim proizvođačima pred kojima je jesenja setva. Šta sejati i šta očekivati od buduće proizvodnje, kako u naturalnom smislu, tako i u onom finansijskom, izazov je sa kojima se u ovom trenutku bore ratari. Možda će novembar doneti više optimizma od oktobra.


Tagovi

Agrarna analiza Robert Jurišić Stanje na berzama Agro robe Pad cena


Autor

Robert Jurišić

Više [+]

Diplomirani ekonomista, agrarni analitičar i preduzetnik, analizira teme trgovine berzanskom robom.