Štetočina prvog reda - a ima i svoj praznik?

Miš (lat. Mus) spada u rod malih glodara koji se zovu Muridae. Postoji 38 vrsta miševa, od kojih je najpoznatiji kućni miš (Mus musculus) rasprostranjen u svim državama sveta i na svakom kontinentu osim Antraktika. U Srbiji živi šest vrsta miševa. Noćne su životinje, telo im je dugačko od 4 do 12 centimetara, rep iste dužine koliko i telo, a teški su do 12 grama.

Da li je moguće da tako neznatna i sitna životinja spada u bilo kakvo verovanje ili običaj? Da, moguće je.

Kada pada Mištrovdan?

Miševima je kod nekadašnjeg seoskog stanovništva bio posvećen čitav ciklus običaja, beleži Veselin Čajkanović, etnolog i akademik, Navodi neverovatan podatak da je srpsko seljaštvo u njegovo doba (znači, do 1946. godine) praznovalo - to jest, slavilo, mišji praznik. Taj praznik, koga nema ni u jednom crkvenom niti državnom kalendaru, "padao" je posle Mitrovdana, 8. novembra i zvao se Mištrovdan.

Kako kontrolisati miševe u bašti? Smetaju im intenzivni mirisi

Iako za njega ne znaju ni pravoslavlje ni katoličanstvo, praznovao se sa velikom strogošću: na taj dan žene "ni za živu glavu" ne pretresaju kućne stvari, ormare i sanduke sa odećom, a muškarci ne prilaze koševima, ambarima sa žitom i sličnim mestima gde se miševi obično nalaze, uz objašnjenje "da miševi ne bi izgrizli darove", to jest da ne bi oštetili hranu i odeću. U Homolju, beleže stručnjaci, ova zabrana uznemiravanja miševa trajala je nekada pet ili sedam dana. Kad ovaj rok istekne, uzme starija žena iz domaćinstva zapaljeno trnje i preti miševima, da odu, jer je njihov praznik prošao.

Hranu će upropasiti, a odeću izgristi

Prema poznatom verovanju, ko trudnici ne da ono što bi želela da jede, miševi će ga kazniti, tako što će mu svu hranu upropastiti, a odeću izgristi. Ovako ozbiljan odnos prema miševima ukazuje da je ova životinja u prehrišćanskoj starini bila visoko cenjena i izazivala maltene strah za sve koji ne bi izvršili običaj kako se očekuje. Miš je, prema Čajkanoviću, senovit - što znači da se duše predaka pojavljuju kao miševi, a jesen je njihovo doba.

Šta su, uostalom, u mašti nekadašnjih poljoprivrednika bili ti čopori gladnih miševa koji iz polja stižu u ljudske stanove, nego duše umrlih, koje dolaze po hranu, i kojima su ljudi dužni da tu hranu i obezbede kako bi izbegli još veću štetu. 

Sveta životinja?

Zabrane i običaji posvećeni mišu nisu neka specijalnost ovdašnjeg seljaštva, nego ih poznaju svi slovenski, u stvari svi evropski narodi. Kod antičkih Grka miš je posvećen Apolonu, bogu svetlosti. U Trojanskom ratu, gde je Apolon stao na stranu Trojanaca, miševi su Grcima izgrizli tetive na lukovima, tako da su izgubili važnu bitku. Antički Rimljani takođe su znali za Feriae Murinae, doslovno: mišji praznik. Kod Kartaginjana, miš je sveta životinja boginje Tanit, kod Egipćana - Horusa, boga svitanja, kod Kelta je posvećen strelcu Nodensu.

Glodari haraju njivama, u suzbijanju pomaže dubinska obrada zemljišta

Analizom običaja, pesama i poslovica utvrđeno je da su davni slovenski narodi zamišljali ljudsku dušu - i živog i umrlog čoveka - u obliku miša. Ovaj mali sisar je moćan zaštitnik. Pomaže "svojim" ljudima u ratu, tako što neprijateljskoj vojsci pokvari oružje i zagadi hranu. Proriče sudbinu. Izvršava osvetu, kao u poznatoj bajci u kojoj je zli vlastelin zatvorio u kulu siromahe koji nisu imali da plate porez, a kulu zapalio. Kad je prišao da vidi šta je ostalo u ruševinama, navalili su na njega bezbrojni miševi i rastrgli ga, a narod je verovao da su to duše onih nesrećnika koji su izgoreli. I tako dalje.     

Današnji poljoprivrednici imaju daleko praktičniji odnos prema malom glodaru. Čim se pojavi, angažuju mačku, raspoređuju mišolovke i upotrebljavaju otrov, a ne da mišu organizuju praznik sa posebnim pogodnostima. Verovanja i običaji posvećeni ovoj životinji ostali su tamo gde treba da budu, u prošlosti koju proučavaju etnolozi.