• Sloboda medija
  • 03.05.2020. 09:00

Svetski dan slobode medija: Sledeće dve nedelje su ključne

Svetski indeks slobode medija u 2020. ukazuje na to da će naredna decenija biti presudna za budućnost novinarstva. Pandemija virusa COVID-19 samo će naglasiti i pojačati postojeće krize koje su pretnja slobodnom izveštavanju, nezavisnim, višestranim i pouzdanim informacijama. 

Foto: Depositphotos/macor
  • 144
  • 30
  • 0

Nikada do sada nisam imala toliku potrebu uz sintagmu "sloboda medija" vežem još jednu veliku i važnu reč - odgovornost. Pomislićete, pa novinarstvo to i podrazumeva. Da, ona je deo novinarskog kodeksa časti - tragati za istinom, kao osnovnim načelom u profesionalnom radu.

U šta su naše oči i uši bile uprte proteklih mesec i po dana, ako ne u vesti s portala, novina, televizija? Najviše smo verovali i verujemo naučnicima, lekarima, profesionalcima kojima su mediji dali većinu svog prostora. 

Da li ste verovali i nama na Agroklubu i osetili kako postupamo ispravno, odgovorno, moralno, odnosno, prema načelima koje nalaže etika novinarstva? Da su informacije koje smo pružili proizilazile iz dužnosti koje imamo prema vama, našoj publici? Dužnosti da pružimo tačnu, proverenu i potpunu informaciju. 

Važnost agrara i agrarnog novinarstva

A vi ste to nagradili.

Znate li da je Agroklub u aprilu zabeležio tri miliona poseta, što je više nego duplo u istom razdoblju prošle godine? I na tome smo vam zahvalni. Vi, naši čitaoci, kako oni stari, verni, tako i sve više novih, prepoznali ste važnost agrarnog novinarstva. 

Danas, više nego inače, svesni smo važnosti proizvodnje hrane - poljoprivrede. Sada je svima jasno da je upravo ona strateška grana svake države. Svako zlo za neko dobro, rekli bismo. Kriza nam je to najbolje pokazala. O čemu smo najviše razmišljali kada su vlade krenule da uvode mere - o svojoj, da izvinite, guzici. O tome šta ćemo da jedemo. Da li ćemo da budemo gladni? Moj muž koji zaista nije neka izelica (večito više gladan nego sit) prvo šta je pitao u četvrtak, 12. marta bilo je: "Hoćemo li biti gladni?"  

Šta se osim WC papira (koji takođe ima određene veze s hranom) najviše kupovalo? Kvasac. Brašno. Meso... Mnogi će reći kako nam je bio potreban ovaj šamar da shvatimo šta su nam prioriteti. Ni more, ni frizura, ni krečenje sobe. Prioritet je hrana

Zašto je proizvodnja hrane najbolji odgovor na svaku krizu?

U tome je važnost i odgovornost agrarnog novinarstva. Doneti tačnu informaciju koja će čitaocima, prvenstveno poljoprivrednicima pomoći u poslu. Proteklih nedelja bilo je bitno da sistematizujemo kanale distribucije hrane u čemu smo, nadam se, pomogli. Doneti podatke o tome šta sejati, kako zaštititi useve, kako ih čuvati. Pratiti tehnološke novitete, doneti novosti u načinima obrade zemljišta, trendove ishrane.

Živimo u vremenu velikih promena

Živimo u vremenu velikih promena. Gde je izuzetno bitno pratiti sve traženiju organski uzgajanu hranu, domaću, lokalnu proizvodnju, pa i ishranu baziranu na bilju.

Nije lako pratiti silne grupe na društvenim mrežima, razne portale, loviti informacije u prostoru zagušenom poluistinama, obmanama, spekulacijama. Zato smo mi tu - u ime istine, akteri onoga što je potrebno da znamo kada je reč o poljoprivredi.

Upravo zbog praćenja trendova same struke, članovi smo stručnih asocijacija poput ENAJ-a  Evropskog udruženja agrarnih novinara, zadovoljni smo što u takvim organizacijama aktivno učestvuje i naš predstavnik. 

Odgovorni, pošteni i časni

Ako se vratimo aktuelnoj tezi iz naslova, nama su, ne samo svake dve nedelje, nego češće svaka dva sata ključna (ponekad i manje). Informacije s drugog kraja sveta do nas, a onda i vas, stižu velikom brzinom. Ono što je bilo aktuelno jutros, već popodne je bajata vest, posebno u ovim pandemijskim momentima. 

Danas, 3. maja obeležavamo Svetski dan slobode medija. Ovaj datum ustanovila je Glavna skupština Ujedinjenih nacija 1993. godine sa ciljem da okupi medijske profesionalce koji procenjuju stanje ove civilizacijske tekovine, rešavanja brojnih izazova i podizanja svesti o važnosti njenih načela. 

Osim odgovornosti, akterima sedme sile, mora biti osigurana i sloboda, koja, nažalost, ponekad sa sobom povlači niz opasnosti - od pretnji do životne ugroženosti. 

U 2019. ubijeno 49 novinara

Znate li da je prošle, 2019. godine u svetu ubijeno 49 novinara? Ipak, ako je uopšte utešno, prema izveštaju Reportera bez granica (RSF), ovo je najmanji broj ubijenih u poslednjih 16 godina. 

To ne znači da je novinarski rad postao manje opasan. Prošle godine 57 novinara je oteto, a 389 završilo je iza rešetaka - zbog svog posla. Takvih je najviše u Kini, gde se broj zatočenih u godini dana udvostručio, sa 60 na 120. Meksiko, Sirija, Avganistan, Somalija i Pakistan su među najopasnijim državama za medijske radnike. 

Svetski indeks medijskih sloboda u 2020., a takođe prema izveštaju RSF-a, pokazuje da će naredna decenija biti presudna za budućnost novinarstva. Pandemija virusa COVID-19 samo će naglasiti i pojačati postojeće krize koje su pretnja slobodnom izveštavanju, zatim nezavisnim, raznovrsnim i pouzdanim informacijama. 

Kriza koja ugrožava javno zdravlje ugrožava i slobodu medija

Ova kriza javnog zdravlja došla je kao višnjica na šlag medijske rođendanske torte, pored uobičajenih geopolitičkih, tehnoloških, demokratskih, ekoloških, ekonomskih i drugih kriza s kojima smo suočeni. "Pandemija korona virusa ilustruje negativne učesnike koji ugrožavaju pravo na pouzdane informacije i sama je pogoršavajući faktor. Kako će izgledati sloboda informisanja, pluralizam i pouzdanost 2030. godine? Odgovor na to pitanje utvrđuje se danas.", izjavio je generalni sekretar RSF-a,  Kristof Delor.

Kada je reč o slobodi medija i korona virusu, treba naglasiti da je Kina, 177. na lestvici slobode medija i Iran na 173. mestu, uveliko cenzurisali informacije u vezi sa pandemijom. U Iraku (162.) vlasti su oduzele Rojtersu licencu na tri meseca nakon što su objavili priču o službenim brojkama o virusu COVID-19 u toj zemlji. U Evropi po ograničenju slobode medija prednjači Mađarska (89.) gde je uveden "zakon protiv korona virusa" kojim se, između ostalog, uvodi kazne do pet godina zatvora za sve koji budu širili "lažne vesti" o korona virusu ili merama protiv njegovog širenja.

Neko će reći da cilj opravdava sredstva, a drugi će pitati - gde je granica?

Delor upozorava da ova kriza pruža autoritarnim vladama priliku da sprovedu zloglasnu "doktrinu šoka" i iskoriste činjenicu da je politika na čekanju, javnost zatečena i da protesti ne dolaze u obzir, kako bi nametnuli mere koje bi bilo nemoguće u uobičajenim vremenima. 

Glavna tema ovogodišnjeg Svetskog dana slobode medija je "Novinarstvo bez straha ili naklonosti", a jedna od tema je i "Nezavisno i profesionalno novinarstvo bez političkog i komercijalnog uticaja".

Ovogodišnja globalna konferencija trebalo je da bude održana u Hagu krajem aprila, ali zbog pandemije korona virusa zakazana je za 18. do 20. oktobra kada će objediniti i Međunarodni dan borbe protiv nekažnjavanja zločina nad novinarima (2. novembra). 

Norveška na vrhu po slobodi medija

Države koje bi trebalo da nam budu zvezde vodilje kada je reč o slobodi medija su nordijske zemlje: Norveška na samom vrhu indeksa 2020., a nakon nje - Finska, Danska pa Švedska, ali i Holandija na petom mestu. 

Kada su istina i sloboda u pitanju - svakako su sledeće dve nedelje ključne!


Tagovi

Sloboda medija Svetski dan slobode medija Pandemija COVID-19 Reporteri bez granica Etika Novinarski etički kodeks


Autorka

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.