Zašto je proizvodnja hrane najbolji odgovor na svaku krizu?

Korona virus nesumnjivo ostavlja velike posledice na globalnu, ali i nacionalnu ekonomiju; mnogi ostaju bez posla, bez primanja, bez osnovnih uslova za život... Da li ste se ikad zapitali - šta je to osnovno što vam je potrebno za život? Odgovor je jednostavan - hrana!

Možete preživeti bez markirane garderobe, bez velikih stanova, bez skupih automobila, pa čak i bez mnogo manje od toga, ali ne možete preživeti bez hrane.

Od svih resursa na svetu, ona je najvažniji - ne zaboravite!

Poslednjih par dana čitam komentare na neke tekstove, postavljene na našoj FB stranici, kako kod nas od poljoprivrede ne može da se živi i kako niko ne treba da se bavi time.

Kako se jedino od poljoprivrede živi?

Evo, par činjenice iz ličnog iskustva. Sećam se vremena oko bombardovanja; opšte panike, ostajanja bez posla, životne neizvesnosti, pa se sećam iz priča roditelja, kako su za vreme sankcija primali platu od pet maraka, kojom nisi mogao da kupiš ni osnovno tada. Čak i za vreme svetske ekonomske krize, uvek je jedno bilo sigurno - nećemo ostati gladni.

Svako zlo za neko dobro: Šta možemo da naučimo od slučaja korona virusa?

Imali smo baštu, voćnjake, štalu sa kravama i bikovima, svinje, ovce. Sve smo proizvodili, osim šećera i soli, a umesto ulja koristili smo svinjsku mast. Često smo semena povrća čuvali iz prošlogodišnjih plodova i sejali ih tekuće godine. Pravili smo rasad u isečenim flašama u prozoru. Ništa od hrane se nije bacalo; ostatake ručka bi pojeo pas, mačka ili bi se kroz splačine bacilo svinjama. Cena mleka je, kao i sada, bila niska, ali od tog mleka pravili smo sir, kiselo mleko, pa i kačkavalj. Svinje smo, nekako tradicionalno, uvek gajili i zahvaljujući njima imali smo pune zamrzivače. Hrana je bila naša i zdrava.

Sećam se i da je majka, nakon ratova devedesetih, izbeglicama koje su došle u naše selo, nosila pune kese paradajza i paprike, šnicle mesa, uređene piliće. Nikada nismo živeli luksuzno, ali nikada nismo bili ni gladni.

Zašto nove generacije treba da uzmu u obzir karijeru u poljoprivredi?

Znam i da mi je davno zet iz Beograda pričao kako su šest meseci tokom '99 godine, on i njegova porodica živeli na hlebu i džemu i to onom koji su im baba i deda sa sela slali, kako bi preživeli.

"Kako radiš - tako će ti biti"

Da, srpski seljak hrani ovu državu. Da, često je jako teško prodati ono što proizvedeš, teško je opstati na tržištu, teško je da sprovodeš prolećnu setvu, a da se prethodno ne zadužiš, ali poljoprivrednik nikad neće biti gladan.

Deda mi je jednom rekao - kako radiš, tako će ti biti. Koliko daš zemlji, toliko će ti vratiti. Možda vam neće dati milione, ali daće vam život. Ne odustajte od poljoprivrede; posejte leju luka iza kuće, zasadite sadnicu jabuke, pravite ajvar.

Anđelko Mišković: Poljoprivredna proizvodnja ne sme da stane, ali nosite radne naloge

U poslednjih 25 godina, u Srbiji je tri puta bilo proglašeno vanredno stanje; tačnije jedno ratno i dva vanredna. Preživeli smo, jer smo imali hranu - zdravu hranu, plodnu zemlju i vrednog poljoprivrednika.

Zato poljoprivreda ne sme da stane, zato je proizvodnja hrane odgovor na svaku krizu.