Svako zlo za neko dobro: Šta možemo da naučimo od slučaja korona virusa?

U našem narodu postoji dobro poznata i ukorenjena poslovica "Svako zlo za neko dobro" koju smo u nasleđe dobili od starih Latina i njihove Quod nocet, saaepe docet, u prevodu "Šta te muči, to te uči".

Slučaj širenja korona virusa i njegovih posledica može nas naučiti nešto novo ili pak podsetiti na zaboravljeno. 

Neke situacije nije moguće predvideti - Uprkos planiranju, stručnjacima koji rade procene rizika i drugim radnjama prevencije, ponekad iz limitiranosti svojih spoznaja izgubimo kontrolu - koliko god to želeli, ne možemo biti spremni na sve. Jer ne znamo sve.

Samodovoljnost je strateški važna tema - Epidemije i pandemije pokazuju da je izuzetno bitno sačuvati elemente nezavisnosti. Upravo ovakve situacije, delimične ili potpune izolacije ili eskalacije panike pokazuju značaj vlastitih robnih rezervi i kapaciteta sektora proizvodnje hrane. Nije nužno osigurati 100-procentnu samodovoljnost u svakoj kulturi, ali očigledno da treba imati definisane strateške minimume. Iste treba imati u vidu kod kreiranja svih politika. Ne kaže se bez razloga da je revolucija udaljena samo dva dana bez obroka.

Javno zdravstvo ne podrazumevati - Kao i većina zemalja starog kontinenta imamo blagodet prilično dobro organizovanog javnog zdravstva. Ne treba upasti u zamku, isto ne treba podrazumevati, već dalje razvijati - jer ko zna šta sutra nosi?

Ekonomija je fragilna - Izlizane mantre slobodnog tržišta padaju u vodu kod ovakvih neplanskih poremećaja. Već se sabiraju direktne ekonomske štete kao posledica virusa COVID-19, a brojni analitičari bruse termin kraja recesije. Politike moraju pokazati da stoje iza svake ekonomske aktivnosti, jer bez nje nema ni države. Jedino ulaganje u ekonomiju može stvoriti veću otpornost društva na spoljne uticaje.

Urbani koncept življenja nosi dodatne rizike - Gusto naseljena područja gradova najviše pomažu širenju virusa. Način života u milionskim gradovima nosi masovne događaje, brojne svakodnevne interakcije i sve prateće vrste rizika. Ruralna područja drastično su manje izložena, a najveća izolovanost postaje najveća prednost. 

Turizam je izuzetno ranjiv - Nesumnjivo već danas sabiramo štete. Sve je više otkazanih letova, putovanja i hotelskih usluga kao direktna posledica, što straha, što mera prevencije širenja, šta pod lupu stavlja njegovu ulogu u ekonomiji, jer najlakše se odreći luksuza turističkog putovanja?

Neodgovorni mediji štete društvu - Brojni portali u težnji za klikom, novine u želji za većom tiražom, TV i radijske emisije u težnji za gledanosti i slušanosti na videlo su iznele niz anomalija scene današnje sedme sile. Funkcija medija je društvena odgovornost, delovanje u interesu javnosti i potreba pojedinaca. 

Uticaj na okolinu - Na kraju svega, korona virus je svoju pozitivnu stranu pokazao kada je posredi okolina. Od kada je virus izbio u Kini, sateliti su otkrili značajno smanjenje emisija ugljen dioksida, a koje ispuštaju motorna vozila, elektrane i industrijski objekti. Iako stručnjaci tvrde kako smanjenje neće ublažiti klimatske promene, ovo razdoblje može biti pokazatelj na koji način delovati kako bi u budućnosti redukovali štetan uticaj.