• Korona virus
  • 10.03.2020. 15:00

Svako zlo za neko dobro: Šta možemo da naučimo od slučaja korona virusa?

Situacije, delimične ili potpune izolacije ili eskalacije panike pokazuju značaj sopstvenih robnih rezervi i kapaciteta sektora proizvodnje hrane. Ovo je samo jedna od stvari na koju se treba podsetiti kada je reč o korona virusu.

Foto: Depositphotos/.shock
  • 675
  • 162
  • 0

U našem narodu postoji dobro poznata i ukorenjena poslovica "Svako zlo za neko dobro" koju smo u nasleđe dobili od starih Latina i njihove Quod nocet, saaepe docet, u prevodu "Šta te muči, to te uči".

Slučaj širenja korona virusa i njegovih posledica može nas naučiti nešto novo ili pak podsetiti na zaboravljeno. 

Neke situacije nije moguće predvideti - Uprkos planiranju, stručnjacima koji rade procene rizika i drugim radnjama prevencije, ponekad iz limitiranosti svojih spoznaja izgubimo kontrolu - koliko god to želeli, ne možemo biti spremni na sve. Jer ne znamo sve.

Samodovoljnost je strateški važna tema - Epidemije i pandemije pokazuju da je izuzetno bitno sačuvati elemente nezavisnosti. Upravo ovakve situacije, delimične ili potpune izolacije ili eskalacije panike pokazuju značaj vlastitih robnih rezervi i kapaciteta sektora proizvodnje hrane. Nije nužno osigurati 100-procentnu samodovoljnost u svakoj kulturi, ali očigledno da treba imati definisane strateške minimume. Iste treba imati u vidu kod kreiranja svih politika. Ne kaže se bez razloga da je revolucija udaljena samo dva dana bez obroka.

Javno zdravstvo ne podrazumevati - Kao i većina zemalja starog kontinenta imamo blagodet prilično dobro organizovanog javnog zdravstva. Ne treba upasti u zamku, isto ne treba podrazumevati, već dalje razvijati - jer ko zna šta sutra nosi?

Ekonomija je fragilna - Izlizane mantre slobodnog tržišta padaju u vodu kod ovakvih neplanskih poremećaja. Već se sabiraju direktne ekonomske štete kao posledica virusa COVID-19, a brojni analitičari bruse termin kraja recesije. Politike moraju pokazati da stoje iza svake ekonomske aktivnosti, jer bez nje nema ni države. Jedino ulaganje u ekonomiju može stvoriti veću otpornost društva na spoljne uticaje.

Urbani koncept življenja nosi dodatne rizike - Gusto naseljena područja gradova najviše pomažu širenju virusa. Način života u milionskim gradovima nosi masovne događaje, brojne svakodnevne interakcije i sve prateće vrste rizika. Ruralna područja drastično su manje izložena, a najveća izolovanost postaje najveća prednost. 

Turizam je izuzetno ranjiv - Nesumnjivo već danas sabiramo štete. Sve je više otkazanih letova, putovanja i hotelskih usluga kao direktna posledica, što straha, što mera prevencije širenja, šta pod lupu stavlja njegovu ulogu u ekonomiji, jer najlakše se odreći luksuza turističkog putovanja?

Neodgovorni mediji štete društvu - Brojni portali u težnji za klikom, novine u želji za većom tiražom, TV i radijske emisije u težnji za gledanosti i slušanosti na videlo su iznele niz anomalija scene današnje sedme sile. Funkcija medija je društvena odgovornost, delovanje u interesu javnosti i potreba pojedinaca. 

Uticaj na okolinu - Na kraju svega, korona virus je svoju pozitivnu stranu pokazao kada je posredi okolina. Od kada je virus izbio u Kini, sateliti su otkrili značajno smanjenje emisija ugljen dioksida, a koje ispuštaju motorna vozila, elektrane i industrijski objekti. Iako stručnjaci tvrde kako smanjenje neće ublažiti klimatske promene, ovo razdoblje može biti pokazatelj na koji način delovati kako bi u budućnosti redukovali štetan uticaj. 


Tagovi

Korona virus Samodovoljnost Javno zdravstvo Ekonomija Turizam Društvena odgovornost Mediji Uticaj na okolinu


Autor

Vedran Stapić

Vedran je jedan od osnivača Agrokluba. Vlasnik SLinka, bavi se organizacijom, razvojem novih proizvoda i rešenja, a s vremena na vreme, u trenucima inspiracije, nešto i napiše. :)