Anđelko Mišković: Poljoprivredna proizvodnja ne sme da stane, ali nosite radne naloge

Hladni dani i nepogodne vremenske prilike uticale su na to da poljoprivrednici odgode dosta poslova. Ipak, mnogi su iskoristili prethodni talas toplog i lepog vremena i izašli na svoje parcele. Uglavnom je najveći deo zemljišta spreman za pripremu ili je odrađena površinska priprema, kaže dr Anđelko Mišković, član bečejskog Opštinskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj.

Voćarima, povrtarima i stočarima potrebna dozvola za kretanje

"Bez obzira na situaciju u državi, poljoprivredna proizvodnja ne sme da stane. Toga su svesni i vlast i sami poljoprivrednici. Ono što smo mi uradili, kao opštinski Štab za vanredne situacije, jeste da smo im omogućili da dobiju sve potrebne informacije kako bi svoj posao mogli nesmetano da obavljaju. Na internet prezentaciji Opštine Bečej mogu pronaći obrazac radnog naloga koji treba da popune za svaki dan kada planiraju da rade na njivi, ukoliko svoje poslove ne mogu da završe po početka policijskog časa", kaže Mišković i apeluje na poljoprivrednike da, ukoliko je moguće, sve svoje poslove obave do početka zabrane kretanja, odnosno do 17 časova.

"Svesni smo da može da dođe i do kvarova i ostalih nepredviđenih situacija koje ne zavise od njih. Zato je važno da sa sobom nose radni nalog."

"Prijavite radove Upravi za zaštitu bilja"

Ukoliko su parcele na kojima poljoprivrednici rade veće, a u traktorskim kabinama se nalazi samo jedna osoba, niko ih neće ometati tokom njihovog rada, kaže Mišković.

"Zamolio bih poljoprivrednike da ispoštuju ovu meru. Policija će im svakako izaći u susret, zato što jedni drugima nisu neprijatelji, već se to radi iz predostrožnosti. Takođe, poljoprivrednicima smo skrenuli pažnju da svoja kretanja i radove treba da prijave Upravi za zaštitu bilja", istakao je naš sagovornik.

Moguće 'presejavanje'

Opština Bečej, inače, ima ukupno oko 45.000 hektara obradive površine. Manji deo je pod voćnjacima i pašnjacima, oko 15 odsto je pod pšenicom i žitima, a ostatak površina biće posejan na proleće.

Obećavajuća startna cena i bonusi ulivaju nadu proizvođačima šećerne repe

Najveći deo biće pod rataskim kulturama. Osim pšenice, posejane su i površine pod pod šećernom repom, koje se inače se iz godine u godinu sve više smanjuju. Prema rečima Miškovića, nakon lepog vremena poljoprivrednici mogu da očekuju prve efekte niskih temperatura. Ukoliko bude bilo potrebe, neki od njih krenuće sa presejavanjem.

"Pšenica je dobro podnela zimski period, nemamo izmrzavanja. Ukoliko nije urađena prva prihrana, to će biti učinjeno uskoro. Posle toga treba voditi računa o bolestima, da li će se prskati ili neće. U principu sada to se sada primenjuje kao preventivna, a ne kao kurativna mera. Tačnije, ne radimo lečenje, nego preventivno prskamo kako se bolest ne bi pojavila."

Kukuruz donosi sigurnost?

Bečejske poljoprivrednike uskoro očekuje setva kuruzuza, suncokreta i soje.

Setva: Semena dovoljno, ali mogući nedostatak pesticida usloviće zakorovljene useve

"Mislim da će ove godine dosta površina biti pod kukuruzom. Pre svega jer ljudi smatraju da je to sigurnost, zato što deo tog prinosa mogu da lageruju u sopstvenim čardacima, a drugi deo u različitim skladištima. Preko kukuruza najveći broj poljoprivrednika se osigura da ima novac kroz robu koju plasira tokom godine i prodaje po malo. Soja i suncokret prošle godine su doživele debakl što se tiče cene. To će sigurno uticati na površine. Ne mogu unapred da kažem koliko, vreme će pokazati koliko će biti soje i suncokreta", objašnjava Mišković.