Vatromet cena agro robe na berzama - šta se to dogodilo u maju?

Maj nam je doneo pravi vatromet cena na berzama agro robe sa obe strane Atlantika. Trend rasta koji je započet još u drugoj polovini marta i nastavljen tokom aprila, u maju je dobio svoju pravu potvrdu. Danas, pred svitanje nove žetve pšenice možemo reći da se situacija totalno promenila u odnosu na onu od pre nekoliko meseci. Nema više sumnje, nalazimo se u bullish optimističnom marketu, uz vrlo veliku volatilnost, gde cene u jednom danu porastu 10 evra/t, da bi zatim sledeći dan pale pet evra/t ili više.

Šta se to u maju dogodilo? Početkom godine komentarisali smo situaciju kako su fondovi stvorili rekordnu short (kratku) poziciju (očekivanja da će cena pasti) na agro robama i kako je velika mogućnost da se ponovi scenario iz 2019. godine. Tada su isto tako fondovi stvorili rekordnu kratku poziciju na berzama, koju su usled nepovoljnih informacija o stanju setve i potencijalnog roda, odlučili da se u maju 2019. zatvore bog čega su cene snažno porasle.

E pa upravo se identična stvar dogodila i ove godine, uz jedinu razliku što je ove u maju bila kulminacija tog procesa, pa su sada fondovi ukupno gledajući iz neto short (kratke) prešli u neto long (dugu) poziciju na berzama. S obzirom na to da je to njihova ukupna pozicija, moramo biti svesni da su fondovi kod nekih roba još uvek u neto short poziciji što ostavlja potencijal da nastave i te robe u periodu pred nama da kupuju dok su kod drugih stvorili popriličnu long poziciju i postoji mogućnost da u cilju optimizacije svoje pozicije deo ugovora ponovno prodaju.

Nepovoljni vremenski uslovi

Upoređujući dve ključne berze, CBOT i Euronext, snažnija je reakcija, pogotovo na pšenici vidljiva u Evropi. Gde se danas nalaze cene? Terminske cene pšenice na Euronextu završile su mesec iznad nivoa od 263 evra/t (premda je u jednom trenutku testiran i nivo od 270 evra/t), što znači da je na nivou meseca cena porasla više od 35 evra/t. Što se tiče kukuruza, cene ugovora za avgust su iznad nivoa od 225 evra/t, što znači da je na nivou meseca cena porasla za više od 20 evra/t. Šta se događalo na CBOT-u? Terminske cene pšenice za jul porasle su na nivou meseca sa 6,03 $/bušela na 6,87 $/bu, mada je tokom meseca u jednom trenutku testirana i granica od 7,2 $/bu.

Cena pšenice na Euronextu

Kukuruz je i dalje najjeftinija sirovina za proizvodnju stočne hrane, a terminska cena ugovora za jul je na nivou meseca blago porasla s 4,45 $/bu na 4,55 $/bu, uz dosta volatilnosti i testiranje nivoa od 4,75 $/bu u jednom trenutku. Za kraj, terminska cena soje ugovora za jul porasla je s 11,63 $/bu na 12,2 $/bu, a u jednom je trenutku zbog lošeg vremena u Brazilu, testirana i nivo od 12,5 $/bu. 

Do takve reakcije fondova došlo je prvenstveno zbog informacija o nepovoljnim vremenskim uslovima u ključnim proizvođačkim regionima sveta, s prvenstvenim naglaskom na Rusiju, a delom i na Ukrajinu, zatim Zapadnu Evropu i na kraju SAD. Fondovi su takve informacije protumačili kao povećanje rizika koji jednostavno nisu hteli da prihvate. Naravno da su taj trend rasta prihvatili i svi ostali učesnici na berzama, pa smo danas tu gde jesmo.

Kretanje cena žitarica i uljarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište

U Rusiji, koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača pšenice, ali još važnije, najveći svetski izvoznik, situacija je poprilično neizvesna kada je reč o procenama novog roda pšenice. Nakon prošlogodišnjih više od 90 miliona tona proizvodnje, ove su godine zadnje procene roda nešto više od 80 milion tona. Ovaj manjak proizvodnje osetiće se prvenstveno na njihovom izvoznom potencijalu. Takvo smanjenje je posledica nedostatka padavina u glavnim proizvođačkim regionima Južne Rusije, uz temperature iznad 30 stepeni. Uz to, pojedine regione na severu zahvatili su mrazevi u maju što je sigurno imalo negativan uticaj na prinosni potencijal. Osim Rusije, situacija nije idealna ni u Francuskoj.

Cena kukuruza na Euronext-u 

I dok u Rusiji nedostaje kiše, u Francuskoj je ima i više nego što treba, odnosno nedostaje sunca i toplog vremena. Pritom ne treba zaboraviti da je u jesen zasejano manje hektara od planiranog zbog loših vremenskih prilika, a istovremeno trenutne kiše koče setvu jare pšenice. Slično je i u Nemačkoj. U Argentini je berza u Buenos Ajresu objavila kašnjenje u setvi pšenice koja je trenutno završena na 10 odsto  planiranih površina, u poređenju sa prosekom koji iznosi 20 odsto. Procene novog roda kreću se oko 17 miliona tona (u poređenju sa 15,9 miliona tona proizvedenih zadnje sezone).

U SAD-u setva jare pšenice je blizu 90 odsto, ali ipak manje od očekivanja tržišta, dok stanje ozime nije idealno. Setva kukuruza je u skladu s očekivanjima, a setva soje iznad višegodišnjeg proseka.

Ne zaboravimo geopolitička događanja 

Povrh navedenih izazova na strani proizvodnje, ne treba zaboraviti ni geopolitičke tenzije i događanja sa fronta. Mobilizacija ratno sposobnih ljudi mogla bi imati negativne posledice na poljoprivredni sektor, a još više na logistički sektor Ukrajine. To svakako treba imati na radaru u narednim nedeljama. Što se tiče trgovine, Evropsko veće je usvojilo nove carinske tarife na žitarice uvezene iz Rusije i Belorusije kako bi se zaustavio tok uvoza iz tih zemalja.

Da bi u uzlaznom trendu cene nastavile da rastu, tržište treba kontinuirano da dobija nove bullish informacije (bullish - optimistično) koje onda takav rast hrane i potpiruju. U suprotnom, otvara se mogućnost korekcije i uzimanja profita od strane učesnika na tržištima. Događanja na berzama reflektovala su se i na cene fizičke robe, koje su takođe porasle, kao i indikacije za otkupne cene roba novog roda. Ipak, čini se da krajnji potrošači još uvek nisu u potpunosti spremni da prihvate ove nove, više cene, smatrajući da će na berzama i na tržištu doći do korekcije. Ako ne pre, onda u trenutku žetve usled povećane ponude robe na tržištu.